Велике технолошке компаније могле би да буду одговорне за објављени садржај

Британска влада већ прилично дуго истиче важност доношења нових правила о безбедности на интернету и изгледа да ће у напорима и успети јер је понудила предлоге закона. У понедељак је влада објавила Белу књигу о опасним активностима на интернету која је отворена за јавну дебату све до 1. јула. Изражавајући своје ставове, влада је предложила да платформе на интернету преузму одговорност за заштиту својих корисника, посебно деце. Надзорни орган – можда већ постојећа организација за надзор комуникација „Офцом“ или нека нова – требало би да буде овлашћен да кажњава компаније новчано или да им блокира пружање услуга ако не заштите своје кориснике од „екстремистичког садржаја“, застрашивања, лажних информација, злочина из мржње, материјала о сексуалном злостављању деце, порнографских снимака објављених без знања учесника и насилног садржаја. „Интернет изванредно повезује људе по целом свету, али компаније сувише дуго нису предузимале баш ништа да заштите своје кориснике, посебно децу и омладину, од опасног садржаја“, рекла је премијерка Тереза Меј у својој изјави. „Оно што је до сад учињено није довољно и требало би предузети одлучније кораке. Саслушали смо родитеље и активисте и одлучили да интернет компаније треба да буду задужене за бригу о својим корисницима и њихову безбедност на интернету.“

Потез је изузетно контроверзан јер, док су неке од тих „опасности на интернету“ очигледно незаконите – као што је дистрибуирање материјала о сексуалном злостављању деце – неке друге, као што су погрешне информације и застрашивања нису противзаконите. Активисти који се боре за слободу говора у томе виде врло клизав терен, док борци за безбедност деце сматрају да је влада прилично закаснила са својом одлуком.

Утицај правила на законит садржај

„Владини предлози довешће до државног регулисања слободе говора милиона Британаца. Треба да очекујемо да ће обавеза старања о корисницима довести до различитих реакција које ће имати озбиљне последице на законит садржај, који би могао да се сматра потенцијално ризичним и онда кад јесте и онда кад није. Многи сматрају да влада користи интернет правила да би неделотворним оружјем покушала да реши комплексне друштвене проблеме. Њеним предлозима недостаје процена ризика по слободу говора, као и објашњење о томе како ће ту слободу говора заштитити“, мишљење је Џима Килока извршног директора организације за дигитална права „Open Rights Group“.

Тежња Велике Британије да пребаци одговорност на компаније за „понашање које је штетно, али не и неопходно незаконито“ савршени је показатељ опасности у којој смо се нашли пошто смо корпорацијама омогућили да освоје огромну моћ. Уместо да стварамо законе, сву пажњу смо усмерили на унапређење моћи приватних компанија. С друге стране, постоје размишљања о друштвеним мрежама које су сувише дуго пропуштале да на прво место ставе сигурност деце и оставиле их изложене сексуалним нападима, малтретирању и опасним садржајима. Због тога је дошло време да успостављањем закона приморамо компаније да се побрину за безбедност деце, а ако то не успеју да им се према тим истим законима одреде громне новчане казне.

Међутим, предлог закона се не односи само на друштвене мреже. У свом ставу, влада је нагласила да би се нови закони примењивали на сваку компанију која својим корисницима дозвољава да деле или откривају садржаје који су направили сами корисници. Дакле, то се односи и на компаније које нуде услуге претраживања затим, складиштења докумената слања порука и јавних форума.

Технолошка решења

Влада, која сматра да је могуће истовремено уводити нове мере заштите и објављивати да је Велика Британија најбоље место на свету за почетак и развој дигиталног пословања, повољно се изразила о решењу компаније „Епл“ које ограничава време проведено над екраном (апликација Сцреен Тиме) као и апликацију компаније „Гугл“ која родитељима омогућава да контролишу активности своје деце на интернету. Међутим, влада се бори и за подизање знања о друштвеним мрежама да би обични људи много лакше уочили опасно и злонамерно понашање на интернету.

Можда је цео пројекат првенствено усмерен на „Фејсбук“, која је у недавном извештају парламента названа „дигиталним гангстером“. Друштвена мрежа је реаговала на извештај – у коме су захтеви били врло слични предлозима који су се чули у понедељак – и рекла да је отворена за смислене законе, а који се тичу проблема као што је заштита приватности и ширење лажних информација.

Ставови Марка Закерберга се слажу са ставовима британске владе. Каже да би требало заједно да доносе одлуке о слободи говора и да би интернет компаније требало да буду одговорне за садржај који се појављује на њиховим платформама. Компанија је изјавила да би нови закони требало да заштите друштво од опасности док би истовремено подржавали иновације, дигиталну привреду и слободу говора.

Компанија „Гугл“ се такође повољно изјаснила о увођењу нових закона и једва чека да се упозна са детаљима предлога и учествује у стварању слободног, отвореног и безбеднијег интернета који би сваком одговарао.

Финансирање надзорног органа

Остаје отворено питање ко би спроводио нове законе. Организација „Офцом“ је спремна да преузме улогу пошто већ има искуства на том пољу јер се бави контролом телекомуникационих компанија и медијских кућа. Без обзира на то ко ће се бити задужен са контролу поштовања закона – „Офцом“ или неко друго регулаторно тело – влада предлаже да привреда укључи у средњорочно финансирање, а да влада разматра опције као што је опорезивање привреде да би се регулаторно тело поставило на сигурну основу.

У извештају парламента прошлог месеца изнет је предлог да се компаније као што су „Фејсбук“ и „Гугл“ обавежу да плаћају порез у висини од 0,5% зараде коју су оствариле у Великој Британији да би се тим новцем финансирало истраживање зависности од друштвених мрежа, што представља само један од проблема којима влада планира да се бави.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079