Дигитално скенирање улива нову наду у обнову катедрале Нотр Дам

Недавно преминули професор Ендрју Талон оставио је изузетно вредно наслеђе које је резултат дуготрајног и мукотрпног рада уложеног у ласерско скенирање париске катедрале Нотр Дам које потенцијално може помоћи у њеној реконструкцији јер је прикупљено много сирових података. У понедељак је цео свет тужно и немоћно посматрао како париску катедралу прождире ватрена стихија. Милиони људи широм света присећали су се своје посете светској знаменитости. Делили су фотографије катедрале на интернету и надали се да ће тако помоћи у реконструкцији грађевине. Нотр Дам је вековима инспирисала уметнике, фотографе и све оне који су желели да осликају или опишу њене облике. Међу њима је био и професор са Универзитета Васар Ендрју Талон који је користио технологију ласерског скенирања да би направио огроман број дигиталних датотека у којима се налазе њене прецизне мере као и детаљни подаци о катедрали.

„Да ли нам то може помоћи да је реконструишемо? Може, наравно“, рекао је професор историје Стивен Мареј са Универзитета Колумбија који изузетно цени Талонов рад. „Мислим да су подаци које је професор сакупио изузетно важни.“ Дигитално конзервирање је област која се нагло развија, а Мареј и Талон су били пионири у тој области. Први су обавили ласерско скенирање Готске катедрале 2000. године. Заједно су, 2011. године, основали „Мапирање готске Француске“ (енгл. Mapping Gothic France), пројекат отвореног кода који је требало да истражи везу између архитектонског простора појединачних грађевина , геополитичког простора и друштвеног простора између градитеља и корисника.

Талон је развијао област комбинујући слике ласерског скенирања са сферичним панорамским фотографијама, објашњава његова колегиница Линдзи Кук са Васара. „У тој комбинацији стварале су се слике на којима су фасаде грађевина биле онакве какве смо навикли да гледамо“, наставља Кукова. Талон је стварао слике које су његови студенти разумели и које су желели да виде и које су заиста пријале оку.


Резултати Талоновог рада угледали су светлост дана у његовој књизи „Париска Нотр Дам“ (ориг. Notre-dame de Paris) која је објављена 2013. године. „Његове слике су скоро мистериозне и изгледају као да су са неког другог света, а све због тога што су резултат ласерског скенирања. Испод целокупне арматуре налази се огроман број података у виду облака тачака које је прикупио током процеса ласерског скенирања“, каже Кукова. Талон је користио ласерски скенер Леица Геосyстем, који, како објашњава Мареј, одашиље стробове да би измерио растојање између скенера и било чега што ласер додирне. Кад га поставите на сталак, можете проћи целу грађевину и тако направити милијарде светлосних тачака преко целе структуре. „Те светлосне тачке оживе на монитору рачунара и дају тродимензионалну слику“, објашњава Мареј.

Мареј такође истиче да је ласерско скенирање „изненађујуће тежак физички посао“ јер морате да носите скенер до делова зграде који су тешко доступни. „Тај посао могу да обаве само снажни и упорни јер захтева изузетно развијену вештину и стрпљење.“ Нажалост, Талон је преминуо у новембру прошле године док је радио на пројекту који се бавио готским грађевинама. Његове колеге, уз помоћ његове супруге, темељно прегледају његов истраживачки рад да би видели шта се може урадити са сировим подацима које је прикупио. „Као што можете и да претпоставите, података има невероватно много“, рекла је Кукова. „Постоје одређене слике које су већ комплетиране, али постоје и разни начини на које их можете сложити и креирати нова тумачења. Сирови материјал пружа могућност различитих тумачења у будућности.“

Пре појаве ласерског скенирања, фотограметрија је била најразвијенији метод стварања реплика грађевина. „Можете врло прецизно да мерите уз помоћ доброг старог метра само ако знате како да га користите“, каже Кукова. Ипак, ласерско скенирање је изузетно моћно средство јер прикупља огроман број података и истовремено омогућава приступ горњим деловима грађевине.

Међутим, процедура је и даље изузетно скупа и због тога се не примењује свуда. Кукова се нада да ће у будућности, пошто технологија постане јефтинија, такав процес бити примењен у већем броју грађевина, али само као мера предострожности. Техника ласерског скенирања могла би да буде посебно корисна за репликацију знаменитости које нису доступне посетиоцима. Египат би био најбољи пример. Замислите гробницу која је углавном затворена, а поред ње дигиталну копију коју би посетиоци могли да обиђу. У том случају, стајали бисте унутра, уводећи дигитални свет у физички.
Пошто је био међу првима који су прихватили ласерско скенирање и највећи поборник коришћења тог процеса, талон је био мање заинтересован за коришћење технологије за конзервацију, али много више за схватање историје готских грађевина.

Ипак, Талон се посебно бавио конзервацијом катедрале Нотр Дам у Паризу. Био је и један од оснивача и директор добротворне организације „Пријатељи катедрале Нотр Дам“ (енгл. Friends of Notre-Dame) са седиштем у Њујорку. Кукова је рекла да још није сигурно да ли ће задужени за реконструкцију катедрале желети да искористе Талонове податке. „Наравно, Талонови подаци ће им бити доступни ако одлуче да су им потребни“, рекла је. „Заиста је дивно што материјал постоји, јер нам је доступна бар резервна копија свих тих података.“

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079