Како Кина омета разговоре на интернету о протестима на Тјенанмену

Сваке године, пре обележавања годишњице покоља на Тргу Тјенанмен који се одиграо 4. јуна 1989. године, кинеска влада почиње још више да појачава контролу над информацијама на интернету којима људи могу да приступе. Дакле, прошло је тридесет година од оног дана кад је протест завршен тако што је влада послала војне трупе да пуцају на студенте, активисте и остале демонстранте који су протествовали против Комунистичке партије. Цензура се појачава и проширује и тако потенцијално утиче чак и на налоге на друштвеним мрежама ван Кине. Од самог почетка, влада покушава да контролише информације о масакру, тврдећи после догађаја да је живот изгубило 300 људи, иако „Амнести интернешенел“ и други међународни посматрачи тврде да је број погинулих много већи и да достиже неколико хиљада.

 

Због ограничавања приступа информацијама, цела генерација не зна скоро ништа о догађајима од пре тридесет година јер чак и активисти који су у њима учествовали и даље су прогањани или служе дугачке затворске казне. Последњих година, владин систем цензурисања постао је снажнији захваљујући технологији препознавања гласа и лица и машинског учења који олакшавају процес блокирања или уклањања многобројних објава на друштвеним мрежама. Један од запослених у компанији за прегледање садржаја рекао је да је „вештачка интелигенција скалпел, а људи мачете“.

Ове године, један од најистакнутијих примера владиног годишњег обрушавања на информације почео је у априлу, кад је у Кини блокирана свака страница и сваки чланак на Википедији на било ком језику који су садржавали осетљиве податке о Тибету и протестима на Тјенанмену. У мају, интернет сајтови за дељење видео-садржаја Bilibili и AcFun прекинули су коментаре у реалном времену док је популарни форум Дубан, на коме се објављују трачеви и новости о славним личностима и који има преко 600.000 чланова, прекинуо сервис од 30.маја до 29. јуна. Сви су рекли да су приморани на такав поступак због „редовног одржавања система“.

Влада строго контролише разговоре који се воде на интернету и захтева да се обави провера имена свих корисника кад се пријављују за отварање налога (на пример, морају да дају број телефона који је повезан са личним бројем који је издала влада). Дискусије на Дубану често се баве политичким темама, што може довести до оштријих рестрикција. Коментаре у реалном времену на Билибилију и AcFun-у много је теже пратити и иако је влада недавно објавила нове смернице за надгледање садржаја и коментара, запослени задужени за цензуру и даље покушавају да нађу начин како да одрже контролу над тим сервисима.

Најновији пример је платформа WeChat, која се користи за размену порука, видео-играра и куповину на интернету, која је онемогућила корисницима да мењају профилне слике, надимке и статус на мрежи What’s Up. Овог викенда, корисници су почели да пријављују проблеме са повезивањем на сервисе виртуелних приватних мрежа, које се користе да би се заобишао Велики кинески заштитни зид.

Изгледа да се утицај ускраћивања података о Тјенанмену проширио и ван граница Кине. Многи налози на Твитеру на кинеском језику су суспендовани иако су њихови корисници ван Кине, укључујући и неколико који су у Сједињеним Државама. Друштвена мрежа је рекла да је суспендовала налоге због „мешавине спамова, неаутентичног понашања и избегавања забране“. Кад су Твитеру споменули укидање налога који су садржавали коментаре о Кини, друштвена мрежа је тврдила да те налоге нису пријавиле кинеске власти, већ да је то била рутинска акција Твитера, у којој се понекад поткраду грешке. Наравно, мрежа се извинила корисницима и напоменула да ради на исправљању грешака, али да ће суспендовати све налоге који не поштују утврђена правила.

Иако је неколико налога поново активирано, њихови корисници нису задовољни објашњењем које су добили од друштвене мреже јер се суспензија углавном односила на налоге кинеских дисидената. Захтевали су да компанија поново испита потенцијалне узроке који су довели до тога.

Историјат цензурисања информација о Тјенанмену

Сваке године кинеска влада покушава да ускрати информације о Тргу Тјенанмен. Сервис Фоурсqуаре је био блокиран 2010. године вероватно због тога што су се корисници окупљали на другачијем тргу да би обележили годишњицу догађаја. Кинеска влада је ограничила приступ сајтовима који су некад били бар мало доступни као што је Тумблр који се 2016. године придружио многим друштвеним мрежама које су забрањене у Кини. Подаци показују да је приступ друштвеној мрежи Тумблр био отежан 2014. и 2015. године да би 2016. био потпуно блокиран.

Што се тиче иностраних компанија које желе да послују у Кини, и оне су морале да се повинују законима цензуре ако су желеле да наставе са радом у тој земљи. LikedIn, једна од неколицине друштвених мрежа којој је дозвољен рад у Кини, рекла је да је морала не само да спречи кориснике из Кине да виде садржај који је забранила влада, већ и да онемогући корисницима из других земаља да виде забрањени садржај који је настао Кини. Одлука је претрпела оштре критике нарочито кад су корисници видели да су објаве поводом годишњице масакра на Тјенанмену биле покривене.

Још један случај цензуре коју спроводи кинеска влада, а који је утицао на кориснике из других земаља одиграо се 2017. године, кад је сервис Wеибо забранио корисницима из иностранства да преузимају слике и видео садржаје током обележавања годишњице. Као и у претходним случајевима, сервис је тврдио да је нормални рад био онемогућен због ажурирања система.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079