Интернет ствари омогућио стварање пловећег града за забаву, али и визије пакла

Британско-америчка корпорација „Карнивал“ опремила је три своја огромна брода за крстарење многобројним врстама бежичних технологија, а све да би задовољство својих гостију подигла на највиши ниво. Недавно сам добио позив да се укрцам на брод „Ројал принцес“ који је био усидрен у луци у Сан Франциску да бих видео оно што „Карнивал“ назива највећим ангажовањем интернета ствари, који заједно са технологијом препознавања лица треба да побољша доживљај путника на крстарењу. То је био први пут да је корпорација позвала новинаре да им покаже оно што она назива „први прави пример паметног града“. Сваки путник и члан посаде носи бежични Блуетоотх уређај и медаљон опремљен NFC технологијом који изгледа као мало дебљи новчић од 25 центи. Уз помоћ густе мреже сензора и врхунских рачунарских уређаја, медаљон управља отварањем врата кабина, наручивањем пића, пружањем услуга и стара се да нико не остане заборављен у хитним случајевима. Технологија препознавања лица користи се да идентификује путнике при укрцавању, а њихова локација је све време позната капетану брода пред којим је огромна контролна табла на којој се приказује положај сваког бродског радника.

Подаци о локацији користе се на много начина. Рецимо, помоћно особље увек зна кад је кабина празна и улази да је почисти и спреми, дакле не морају да куцају на врата или траже неке друге знаке који би им указали на то да ли у кабини неког има или могу слободно да уђу. Ти подаци су веома корисни и при послуживању хране и пића путницима. Медаљон аутоматски отвара врата и пре него што путник стигне до њих. Пиће и храна се директно наплаћују са путниковог рачуна, али конзумирање алкохолних пића се не надгледа, нити постоји неки знак који би указао да је путник сувише попио. Медаљон се користи и за коцкање у казину. Огромни екрани осетљиви на додир омогућавају путницима да пронађу и прате једни друге. И још да додам да постоје разне апликације и игре којима можете приступити помоћу медаљона.

Сваки брод је опремљен брзим сателитским интернетом, а постоје и два центра за податке који обрађују све што се дешава на броду. Уз 3.600 путника и 1.500 чланова посаде, можемо рећи да је опрема коју је корпорација уградила највероватније највећа инсталација интернета ствари. За сада се инсталација налази на три брода, а сви остали биће опремљени технологијом интернета ствари током следеће две године. То ће бити врло захтеван задатак како због свих челичних препрека, тако и због тога што сваки брод има тек две недеље одмора годишње.

Бродови за крстарење су огромни и подаци који се добијају кроз интернет ствари омогућавају добијање слике у реалном времену о највреднијем терету који брод превози, а то су путници и посада. Интернет ствари донеће побољшање ефикасности и понуду нових услуга. Ти бродови представљају градове за забаву који су унапређени помоћу технологије.
„Карнивал“ планира да инсталира исте системе у објектима за забаву на копну и каже да би систем могао да пронађе употребу у болницама које су суочене са сличним скупом изазова при повезивању пацијената са услугама које им треба пружити.

Град забаве се може прилагодити и на друге начине. Није тешко замислити како би „Карнивалова“ инсталација функционисала у правом граду. Иако би могла боље да повеже становнике са градским услугама, постоји и јак дистопијски потенцијал. Врата се отварају само правим људима, а постоје и велики проблеми у заштити приватности пошто се свака особа прати у реалном времену. Стамбене и друге зграде могле би да буду увек затворене за одређене грађане, а односи између људи под сталним надзором. Постоје хиљаде начина на које би се систем могао искористити и злоупотребити са угњетавање становника.

Те технологије би врло лако могле да направе град из пакла као што могу да се искористе за стварање града за забаву. Међутим, дигиталне технологије су неутралне и не заслужују дистопијску репутацију. Ипак, њихова примена није неутрална. Многи технолошки стручњаци из Силицијумске долине приклањају се ставу да би критичари требало да им се склоне с пута и омогуће технологијама као што је интернет ствари да пронађу свој пут у друштву, иако постоје неки негативни утицаји. По мом мишљењу, таква стратегија је погубна јер свака употреба технологије одвија се према утврђеном плану, који није неутралан.

Сви ми имамо будућност и право да одлучујемо како ћемо у тој будућности живети. Технологија увек има сврху, али без активног дијалога, потенцијали за стварање насилног града који лични на онај којим управља Велики брат не могу се избећи и, мало по мало, увлачиће се у градски живот све док не буде сувише касно да се нешто промени. Забринут сам јер нам се може догодити да немамо куда да побегнемо и да ћемо се наћи у пакленом и насилном друштву које је опремљено технологијом. Замислите будућност у коме надмоћне технологије, као што је Велики брат, прате све што урадите и изговорите и због тога вам суде и кажњавају вас у реалном времену.

Не треба да се склањамо са пута технологији. Треба сами да одлучимо какву будућност желимо и не треба да се препустимо оној коју случајно добијемо. Бродови корпорације „Карнивал“ нам показују да можемо да изаберемо град за забаву.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079