Разлози за неповерење у крипто валуту компаније „Фејсбук“

Помпезна најава крипто валуте либра компаније „Фејсбук“ донела је и неколико великих обећања. Плаћања ће се вршити на најједноставнији и најудобнији начин икад виђен и омогућиће 1,7 милијарди људи који нису у банкарском систему приступ финансијским услугама. Најава нове валуте, међутим, није наишла на опште одобравање. Законодавци и руководиоци у привреди уочавају читав низ разлога који их наводе да буду прилично неповерљиви према најављеним добробитима које увођење нове валуте доноси, односно, према претњама по финансијске системе. Наравно, постоје потпуно оправдани разлози да се верује да би либра могла да буде успешна, као што су огромни и раширени утицај компаније на глобалном пољу и очигледна способност да привуче пословне сараднике. Ми ћемо, међутим, навести четири најуочљивија разлога који могу утицати на неуспех нове крипто валуте.

1. Дигитална плаћања

Компанија је, најављујући и план увођења дигиталног новчаника, обећала да ће временом понудити и додатне услуге својим корисницима, како физичким, тако и правним лицима, као што је плаћање рачуна притиском на дугме, плаћање кафе у кафићима помоћу очитавања кода или плаћање вожње у средствима јавног превоза без коришћења готовине или претплатне карте. Некадашњи технички уредник новина „Гардијан“ наругао се тим обећањима и рекао да је Америка, главно тржиште компаније „Фејсбук“, вероватно прилично заостала у погледу пружања финансијских услуга својим корисницима пошто је већина људи на свету већ навикла да додиром екрана на паметном телефону плаћа кафу или карту у превозу. Што се тиче плаћања рачуна, то се може обавити на много различитих начина на интернету и то помоћу нормалне валуте, од аутоматског и директног скидања новца са рачуна, до разних банкарских апликација и финансијских технолошких услуга као што је она која се користи у Шведској.

Шта је са преношењем новца са једног рачуна на други уз минималну процедуру? Споменућемо сервис ПаyПал и његову апликацију Венмо, међу многобројним другим алтернативама. Проблем није нов, а нису ни решења.

2. Људи који нису у банкарском систему

Компанија је сасвим исправно приметила да половина одраслих становника света нема рачун у банци. При том, највећи део те половине живи у неразвијеним земљама света, а међу њима је највише жена. „Фејсбук“ каже да је дигитални новчаник колибра (енгл. Colibra) право решење за њих. Овде се јавља један проблем, а то је да поменута половина која нема рачуне у банци обично нема ни паметне телефоне. Чак и ако их имају, цене преноса података могу бити изузетно високе. Ако коришћење крипто валуте није једноставно, ако новац не можемо лако подизати и улагати и ако је систем сувише компликован, онда је то велики недостатак.

Неки мобилни оператери решавају те проблеме већ прилично дуго. Споменућемо компанију „Сафарицом“ у Кенији која је у сарадњи са „Водафоном“ пре десетак година покренула услугу мобилног банкарства која се зове М-Песа. Услуга је успела да системом обухвати и оне који немају рачун у банци, а који могу помоћу најједноставнијих телефона да приступе и користе финансијске услуге. Људи могу да улажу и подижу средства са многобројних киоска при чему свој идентитет потврђују SIM картицом.

Новац се може слати и из иностранства на телефон корисника услуге M-Pesa. „Фејсбук“ истиче да ће либра успети да реши проблем високих провизија у међународним трансакцијама, али, поново напомињемо, да је тај проблем решен пре неколико година. Услуга M-Pesa се користи у многим државама од Индије до Јужне Африке, чак и у деловима источне Европе. Занимљиво је то што је „Водафон“ један од чланица асоцијације „Либра“ која ће покренути нову крипто валуту. Питање је само да ли је мобилни гигант приступио удружењу да би видео да ли постоји простор за комбиновање два система или је платио чланарину од 10 милиона долара да би био упућен у догађања око нове валуте.

Новинари из „Фајненшал тајмса“ иронично су коментарисали покретање либре рекавши да нова валута „Фејсбука“ није покушала да се позабави најуобичајенијим проблемом људи који немају рачун у банци, а то је да немају довољно новца да га отворе. То је већ друштвено-економски, а не технички проблем.

3. Неповољан став законодаваца

Асоцијација „Либра“ је изазвала бес законодавних тела кад је у представљању нове крипто валуте рекла да ће „у почетним фазама развоја мреже нове валуте, њени оснивачи бити посвећени сарадњи са властима да би се обликовало законско окружење које ће охрабрити технолошку иновацију и, истовремено, одржавати највиши стандард заштите корисника“. То личи на изјаву Марка Закерберга из фебруара кад је рекао да је „отворен за успостављање разумних правила“ за „Фејсбук“ у области приватности и дезинформација. Законодавци и законодавна тела сматрају да им је задатак да доносе законе, а не да их прихватају.

Дакле, законодавна тела са обе стране Атлантика обрушили су се на пројекат Либра. У Америци Министарство финансија тражи од компаније да заустави пројекат док Конгрес и законодавци не анализирају утицај нове крипто валуте, док многи сенатори упозоравају да постоји велики број питања у вези са обимом пројекта и његовом усаглашеношћу са глобалним финансијским регулаторним оквиром. У Европи, француски министар финансија каже да се не сме и не може догодити да либра постане замена за традиционалне валуте и покушава да утиче на гувернере централних банака држава G7 да одмах испитају систем. Гувернер Енглеске банке каже да би организација G7, Међународни монетарни фонд и Банка за међународна поравнања морали заједно да испрате развој нове валуте. Можда и хоће јер законодавци не би уопште желели да у овом случају заостају.

4. Питање поверења

Француски министар финансија је упозорио да ће дигитални новчаник колибра „омогућити компанији да прикупи још више података, што нас додатно подстиче да уведемо правила у пословање технолошких гиганата“, а то нас доводи до коначног проблема, односно, поверења. Компанија се није прославила у напорима за заштиту приватности својих корисника.

Због чега би сада требало да јој верујемо?

Компанија је обећала да неће користити финансијске податке из дигиталног новчаника за циљано оглашавање без дозволе корисника. Како ће „Фејсбук“ добити такво одобрење и шта надлежни мисле о том механизму? Не заборавите да компанија већ има тужбу у Европи због процеса прикупљања одобрења од корисника за коришћење њихових података у сврху циљаног оглашавања. Компанија је рекла да неће обједињавати податке све док не добије изричито одобрење, што не представља обавезујућу политику приватности. Сетимо се да је исто такво обећање дала годину дана пре него што је објединила податке из друштвене мреже Фејсбук и апликације WхатсАпп. Додајмо томе и могућу цензуру и огромну казну којом јој прети Федерална трговинска комисија због кршења различитих обећања о заштити приватности. Можемо бити уверени да се компанијин однос према приватности неће ускоро променити.

Треба истаћи и чињеницу да асоцијација „Либра“ неће забранити програмерима да стварају своје дигиталне новчанике који ће управљати либром. Дакле, дигитални новчаник колибра у власништву компаније ће вероватно бити изузетно безбедан, имаће подршку за кориснике и могућност рефундирања у случају крађе, али теоретски сумњива крипто валута може направити свој дигитални новчаник који ће кориснике довести у опасност да изгубе своје либра новчиће. И поред свега наведеног, не можемо да тврдимо да либра неће постићи успех јер је глобални утицај компаније немерљив. С друге стране не можемо тврдити да ће сигурно бити успешна јер нам је потребно много детаљније објашњење како ће систем успети да достигне високо постављене циљеве.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079