Друштвене мреже су нам уништиле и приватност ван интернета

Кад говоримо о уништењу приватности у дигиталном добу, пажња је усредсређена на разноразне поступке које царство друштвених мрежа користи да нас надгледа зарад циљаног оглашавања при чему успева да пронађе и ископа сваки детаљ о нашем животу. Ипак, ти дигитални досијеи представљају тек један део слагалице о приватности која се заувек променила у свету дефинисаном паметним телефонима и преносима уживо на интернету. Међутим, изгледа да се највећа трансформација одиграла у свету ван интернета јер смо и ту изгубили приватност. Све се то догодило јер су историјске норме које су одређивале приватност и поштовање замењене подразумеваним привилегијама које сваком дозвољавају да у стилу папараца снимају свакога на сваком месту и те снимке деле са светом. Некада давно, новинске куће су поштовале приватност обичних људи и високо цениле приватност и понос јавних личности. Најбољи пример је ограничена покретљивост председника Рузвелта, коју су медији врло ретко истицали и снимали због тога што је изразио жељу да се његовој болести не придаје пажња. Новинари нису правили гомиле фотографија и чланака који би истицали његове здравствене проблеме већ су поштовали његов захтев и приказивали га онако како је он желео.

Данас би таква сарадња између медија и председника била незамислива у временима кад свака ружна фотографија или неукусна анегдота постаје вест на насловној страни.
Нажалост, приватност није уништена само у сфери политике. Данас је граница између правих новинара и папараца прилично нејасна пошто су развратни скандали и безочно ухођење постали уобичајени јер обични грађани све више преузимају улогу фоторепортера и новинара.

У овом добу у коме су паметни телефони свуда присутни а преноси уживо преко интернета уобичајени, остаје врло мало оног што не би смело да се подели са остатком света.
Угледали сте чудно обучену особу како се бави својим послом у дворишту? Требало би је сликати и фотографију поделити на друштвеним мрежама уз потпуно непримерени коментар о модним изборима. Видели сте у подземној железници човека који крши правила лепог понашања док једе или пије? Одмах га фотографишете и слику шаљете на друштвене мреже да би цео свет могао да га види.

Узнемирили сте се јер неко није покупио ђубре за својим псом? Појурите за власником низ улицу све до улаза у његов дом и уз помоћ паметног телефона шаљете снимак уживо преко интернета да би сви на свету знали где живи. Угледали сте неког да је распалио роштиљ на недозвољеном месту? Одмах зграбите мобилни телефон и шаљете снимак уживо преко интернета. Или још боље, упадате непозвани, вичете и вриштите да бисте их испровоцирали и њихове реакције проследили целом свету.

Видели сте у аутобусу уморног чистача улица који ради четири посла и одлучио је мало да дремне до следећег радног места. Снимите целу галерију фотографија и поделите је на друштвеним мрежама, пошаљете их послодавцу са коментаром да спава на послу и видите можете ли некако да му наместите отказ тек ради забаве. Не допадају вам се људи који живе у вашем комшилуку? Ништа лакше. Док стојите у свом дворишту, усмерите камеру ка њима, фотографишете их заједно са члановима њихових породица или, још боље, пошаљете их у групе које промовишу мржњу. Не заборавите, у том случају, да снимите и адресе на којима живе да би и други могли да их узнемиравају и малтретирају.

Угледали сте слабовиду особу која покушава да се провуче између бројних мотоцикала који су блокирали тротоар? Немојте јој прискочити у помоћ. Одмах се латите телефона и поделите снимак са светом да бисте јој се сви заједно наругали. Вест ће се још брже проширити ако успете да сазнате име и адресу особе. Пре две деценије такве ситуације су биле незамисливе. Данас су, нажалост, део свакодневнице.

Доба у коме живимо створило је целу генерацију привилегованих грађана који верују да имају неотуђиво право да фотографишу било кога на било ком месту из било ког разлога и да ту слику поделе са светом. Као да смо неки допунски грађани којима је дато право да упадну у свако кршење правила без обзира на то колико су наивна или озбиљна, ко је у питању и какву ћемо штету да направимо. Имамо право да разоткријемо све о онима који нам се не допадају и да позивамо на узнемиравање и насиље према њима.

Добили смо могућност да фотографишемо сваку особу која гледа своја посла и да је изложимо глобалној порузи само због тога што има другачије физичке способности. Све већи број свуда присутних паметних телефона опремљених камерама и мобилни интернет изменили су нашу способност да са осталима поделимо свет који нас окружује. Нажалост, све наведено је опремило генерацију суграђана алаткама које им омогућавају јавно изругивање и контролисање тамне стране интернета, а све да би наметнули своје виђење света.

Градски стубови срама ничу на сваком углу, али сад имају глобални домет. Нису поштеђена чак ни деца јер се насиље у школском дворишту претворило у глобално понижење. Није сасвим јасно шта може победити такву праксу с обзиром на то да је толико узела маха и постала чврсто уткана у друштвене односе. Можда нам само преостаје да се надамо да ће се нешто променити ако се промене платформе друштвених мрежа које би забраниле такво увредљиво понашање. Кад све мало боље размотримо, друштвене мреже нам одузимају и последње мрвице наше приватности у стварном свету, баш као што су нам уништиле приватност на интернету. Ускоро ће цео концепт приватности и слободе постати само стара успомена из давно прошлих времена.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079