Силицијумска долина је највећи губитник у Трамповом рату против компаније „Хуавеј“

Компанија „Хуавеј је преживела ужасан месец. Прво, компанија је доспела на „црну листу“ (на којој се налазе сви којима је потребна посебна дозвола да би пословали у Сједињеним Државама) због чега је компанијама из Америке забрањено да послују са њом. Онда је, овог викенда, Доналд Трамп коначно променио одлуку кад се састао лицем у лице са кинеским председником Си Ђинпингом на Самиту G20 у Осаки у Јапану. Такав обрт догађаја потпуно је одговарао компанији. Само пре неколико недеља, била је на ивици провалије. Ембарго је представљао егзистенцијалну опасност за „Хуавеј“ јер јој је тако био пресечен ланац снабдевања интегрисаним колима, мобилним модемима, чак и АРМ архитектуром коју користе компанијини ХиСилицон Кирин процесори. Сада је, срећом, тај проблем решен.

Међутим, компанија „Хуавеј“ није изашла из целокупне неповољне ситуације без озбиљних последица. Прво, доживела је нарушавање своје репутације на глобалном нивоу и биће јој потребне године да је обнови. Компанија је врло брзо заузела велики део тржишта у Европи и Канади захваљујући својим (искрено, одличним) најквалитетнијим телефонима. У овом тренутку, не зна се колико ће бити заинтересованих купаца. Сумња и несигурност купаца у опстанак компаније и даље ће бити присутна. Ипак, не могу да се отмем утиску да ће највећи губитник у препирци били Силицијумска долина, која је и највећи добављач за компанију „Хуавеј“.

Цео немили догађај показао је компанији „Хуавеј“ да је њена највећа слабост у глобалној природи њеног ланца снабдевања. Компанија је доспела на руб пропасти јер своје компоненте углавном набавља од компанија са Запада, као што су „Интел“ „Квалком“ „Гугл“ и „АРМ“. Иако је „Хуавеј“ привремено помилована, можете бити сигурни да ће кинески сектор савремених технологија радити дан и ноћ да се не би нашли у сличној и опасној ситуацији. То у суштини значи да ће у годинама које долазе кинеске фирме бити изузетно обазриве и неће набављати компоненте и технологију из иностраних фирми.

Што се тиче сектора производње мобилних телефона, видећемо да ће Кина имати доминантну улогу и то захваљујући компанијама као што су „Хуавеј“ и „ББК Електроникс“. Сваке године, потроше милијарде долара купујући компоненте и прибављајући лиценце. Кад алтернативни производи по квалитету достигну конкуренцију из иностранства, можемо да очекујемо да ће се велики део новца трошити на то у самој Кини, на домаћем тржишту. Технолошке фирме са Запада могу очекивати губитак милијарди долара, а све због тога што је председник Трамп искористио „Хуавеј“ као пиона у трговинском рату. Наравно, такве околности су могуће само ако кинески производи достигну квалитет производа компанија са Запада. Данас то није случај јер не постоји алтернатива за интегрисана кола компаније „АРМ“ или за Андроид оперативни систем компаније „Гугл“, али нико нам не може гарантовати да у Кини огромни тимови стручњака за истраживање и развој не раде на томе.

Кина се већ одавно спрема своје производе. Бивши кинески премијер Ли Кећијанг је 2015. године најавио иницијативу „Направљено у Кини 2025. године“. Програм је најављивао да ће Кина од потрошача производа високе технологије постати произвођач до 2025. године. Ембарго који је наметнут „Хуавеју“, као и онај из 2016. године који је био наметнут компанији „ЗТЕ“ подсећа кинеско руководство да би требало да се придржавају тог рока. То даље значи да ће компаније са Запада добити озбиљне конкуренте, да ће доћи крај многим монополистима, али и да ће све богатије тржиште од преко милијарду људи ускоро бити затворено за њих.

Иако је таква ситуација била неизбежна, ипак се поставља питање да ли је Трампова администрација убрзала процес о коме говоримо. Ипак, осећања су помешана. С једне стране, конкуренција је добра јер подстиче технолошке иновације од којих корист имају у потрошачи и произвођачи. Са друге стране, прибојавам се да смо сведоци сумрака технолошке глобализације. Заиста је лепо кад знате да је нешто толико свакодневно и основно као што је паметни телефон, производ многих различитих земаља. Био бих тужан да видим како се државе повлаче у своје границе и прекидају међународну сарадњу.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079