Русија открива застрашујуће интелигентно оружје

Трка у уграђивању вештачке интелигенције у модерно оружје прети да надмаши могућности технологије као и способност света да такво наоружање контролише. Главни командант руских ваздухопловних снага Виктор Бондарев изјавио је на међународном аеромитингу 2017. године да ће њихови авиони ускоро бити опремљени крстарећим пројектилима са вештачком интелигенцијом која ће моћи да анализира околину и непријатеље и одлучује о висини на којој ће летети, брзини, курсу и, наравно, метама које ће гађати. Додао је и да се на том пољу озбиљно ради и да су већ постигли одређене резултате, као и да им је потребно још неколико година да би посао био завршен.

Иако тад није навео који ће пројектили бити снабдевени напредном вештачком интелигенцијом, постоје два могућа кандидата међу супер-оружјем. Председник Владимир Путин се прошле године хвалио хиперсоничном летелицом под називом авангард и крстарећим пројектилом на нуклеарни погон који је назван буревестник.

Наоружана вештачка интелигенција

Већина модерног наоружања је способна да доноси одлуке и прави изборе. Споменимо само гатлинг аутоматске пушке које су направљене тако да реагују на долазеће пројектиле и пуцају на њих у секунди. У том случају „избор“ је прилично мали. Русија је приметила да су амерички крстарећи пројектили који су се користили за нападе на мете у Сирији, показали способност да скрену са првобитне путање кад су „схватили“ да су њихови прави циљеви већ били уништени. Ипак, способност да се препозна и изабере мета међу многобројним метама доводи механичко доношење одлука на један нови ниво, али отвара и многа етичка питања.

Вештачка интелигенција има један главни недостатак, а то је да није сувише паметна.

Може да буде невероватно брза и ефикасна кад треба да прати и примени скуп научених правила, али нема скоро никакву способност да се прилагоди неочекиваним ситуацијама. Због тога је уклањање људи из ланца доношења одлука, у том случају, и даље спорно питање. У септембру прошле године, Европска унија је покренула иницијативу за стварање међународног споразума о забрани стварања робота-убица. Иако су тада неки говорили да је таква технологија још далека будућност или да више звучи као научна фантастика, можемо рећи да то и није тако. Тада су Кина, Русија, Јужна Кореја и Сједињене Државе одбациле иницијативу.

Стварност боли

Оба супер-снажна руска пројектила максимално ће искористити предности способности вештачке интелигенције у доношењу одлука, али прво би требало да полете. Извештаји америчке обавештајне службе наводе да ће Москва моћи да произведе ограничени број напредних нових хиперсоничних бојевих глава авангард. Што се тиче крстарећег пројектила на нуклеарни погон буревестник (НАТО га назива скајфол) – за који кажу да може да се креће по целом свету и избегава да буде откривен – доживео је катастрофалне неуспехе у домену загађења околине.

Што се тиче авангарда, откривено је да Русија не може да произведе компоненте од карбонских влакана које су отпорне на топлоту да би оружје било функционално при брзинама које су 20 пута веће од брзине звука. Пробни летови су открили да материјал није довољно квалитетан да би издржао огромну топлоту при хиперсоничном лету. Због тога Кремљ тражи алтернативног произвођача.

Ипак, америчка обавештајна агенција је рекла да очекује да ће Русија наставити са конструкцијом оружја, као и да ће почети да се користи у оперативне сврхе већ следеће године. Крстарећи пројектил на нуклеарни погон буревестник постигао је само делимичан успех. Руси су морали да изваде нуклеарни отпад из Барентсовог мора 2017. године после неуспелог лансирања са пробне лансирне станице на Арктику. Следећи тест, који је обављен у јануару ове године, такође је био делимично успешан.

Рат умова

Русија није једнина држава која покушава да наоружање опреми вештачком интелигенцијом способном да доноси одлуке, а њена примена превазилази пројектиле и беспилотне летелице. Америчка војска је објавила да прави оружје под називом ATLAS, које представља аутоматизовани систем за напредно проналажење мета и њихово тотално уништавање. Поред тога, настоји да инсталира вештачку интелигенцију и машинско учење у тенкове и оклопна возила и тако им омогући да пронађу, идентификују и нанишане мете три пута брже него у процесу који се обавља ручно. Код споменутог америчког система наоружања, део процеса ће бити препуштен вештачкој интелигенцији, „али ће прст на обарачу и даље бити људски“.

Тренутно, закон у Америци прописује да човек мора бити укључен у процес доношења одлука о отварању ватре, али како се брзина оружја повећава, а време одзива се све више скраћује, расте притисак да се цео поступак потпуно аутоматизује, што, наравно, изазива све веће полемике. Да ли ће вештачка интелигенција моћи одмах да идентификује људе који не учествују у ратним операцијама (као што су цивили, избеглице или заробљене трупе)? Ко ће бити одговоран за грешке које се направе у процесу доношења одлука? Влада? Добављачи војне опреме? Посада у тенку? Или произвођач?

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079