Апликација WhatsApp под међународним притиском

Сервиси за размену порука, као што је WhatsApp, суочени су са све већим притиском државних органа који захтевају да се шпијунима омогући приступ приватним разменама порука и да тако занемаре обећања која су дали својим корисницима да ће њихове поруке бити шифроване. После састанка савеза „Пет очију“, који се одржава ове недеље, WhatsApp и остали сервиси за размену порука суочени су са међународним захтевом да омогуће приступ шифрованим порукама. Дводневни самит окупио је земље енглеског говорног подручја, Сједињене Државе, Велику Британију, Канаду, Аустралију и Нови Зеланд, а све их је угостила британска министарка унутрашњих послова Прити Пател у понедељак и уторак. Састанку су присуствовали и представници технолошких компанија, међу којима треба првенствено споменути „Фејсбук“, у чијем власништву је споменути сервис, затим „Гугл“, „Мајкрософт“, „Снап“ и „Твитер“.

Према извештају за штампу Министарства за унутрашње послове, министри су истакли да ће напори агенција за спровођење закона да истраже и гоне већину озбиљних злочина бити онемогућени ако компаније буду упорне у својој намери да у потпуности заштите проток информација у поменутим сервисима, а без спровођења неопходног процеса безбедности. У изјави за штампу, Пателова није отворено затражила да се добије приступ апликацијама на задња врата, али је напоменула да ће шифровање порука бити подложно даљем испитивању и провери.

„Савез „Пет очију“ је једногласан у одлуци да технолошке компаније не би требало да развијају своје системе и сервисе, укључујући и заштиту протока порука, тако да олакшају посао криминалцима и изложе осетљиве групе људи опасностима“, рекла је Пателова. Са америчке стране се чуо став да шифровање размена порука представља „јединствени изазов“.

„Не бисмо смели да стојимо са стране и посматрамо како напредак у технологији оставља простор за злочиначке активности најгоре врсте, које пролазе непримећено и некажњено“, рекао је Вилијам Бар, амерички државни тужилац.

Шифрована размена порука значи да само они који шаљу и примају поруке међусобно могу да их прочитају, што представља један од најбезбеднијих начина за комуникацију на интернету. Лоша страна таквог процеса размене порука што се тиче државних органа састоји се у томе што се заштита приватности у процесу односи и на криминалце и терористе, који, наводно, користе те апликације да би планирали нападе. WhatsApp је најпопуларнији сервис за шифровану размену порука, а компанија „Фејсбук“, у чијем је власништву, разматра коришћење истог поступка и код осталих апликација за размену порука као што су Фејсбук Месинџер и Инстаграм Директ.

Прошле године је британска шпијунска агенција GCHO истакла предлог према коме би апликације за размену шифрованих порука морале да створе систем који би владиним агентима омогућио увид у приватне размене порука. Сервис WhatsApp се успротивио предлогу да се уведу посебне алатке које би омогућиле државним органима приступ разменама порука корисника, наводећи како етичке тако и техничке разлоге.
Представници сервиса WhatsApp са представницима компанија „Епл“, „Гугл“ и „Мајкрософт“ су у заједничком писму навели следеће: „Ако британски представници захтевају да добављачи услуга размене порука поново направе софтвер који би британским органима реда омогућио приступ шифрованим порукама, не постоји начин да остале државне владе спречимо да се ослањају на новоизграђени систем. То се посебно односи на ауторитативне режиме и на државе у којима се не поштују људска права.“

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079