Сви ћемо бити забележени на мапи света

Компанија „Фејсбук“ је почела да смешта светску популацију на мапу, свиђало се то нама или не. Ова година почела је бурно за компанију. Сетимо се прво огромне казне од 5 милијарди долара због нарушавања приватности корисника, а затим компанијине објаве у јуну да уводи либру, нову криптовалуту, што је изазвало критике и расправе широм света. У целој тој гужви можда вам је промакла још једна активност „Фејсбука“. Наиме, компанија је почела да користи вештачку интелигенцију да би означила већину народа афричког континента на карти. Научници у компанији су користили технике рачунарске визије, податке о броју становника и сателитске снимке високе резолуције у потрази за подигнутим грађевинским структурама на континенту. Потом су направили карте густине становника засноване на броју грађевина које су пронашли.

Компанијин одсек под називом Connectivity Lab је већ објавио сличне карте за 22 државе, укључујући Малави, Јужноафричку Републику, Гану, Хаити и Шри Ланку, али ово је први покушај обухватања целог континента. Коначно, компанија намерава да уради карту густине насељености за цео свет.
„Фејсбук“ је изјавила да цео подухват, у ствари, има хуманитарни циљ, наглашавајући како ће подаци (који су свима бесплатно доступни) помоћи добротворним организацијама да „одреде како је становништво распоређено чак и у најзабаченијим деловима да би здравствени и хуманитарни радници лакше долазили до домаћинстава и дистрибуирали хуманитарну помоћ“. Цела та прича много подсећа на ону о новој криптовалути која би омогућила сиромашнима да лакше приступе финансијским услугама. У оба случаја се намеће неизоставно питање: Какву корист има компанија?

Кад је „Фејсбук“ први пут објавила свој програм мапирања популације у фебруару 2016. године, ниједном није споменула реч „хуманитаран“. Уместо тога је објаснила да прави напредније мапе да би повезала оне који нису повезани са светом и како је прецизно знање о распореду популације у центру њених напора да што више људи повеже на интернет. Пројекат израде мапа је представљен као део компанијиног пројекта под називом Интернет.орг, у коме је 2013. године планирано да се људи широм света доведу на интернет. У почетку је требало да се оствари сарадња са добављачима телекомуникационих услуга који би своје интернет сервисе понудили људима у неразвијеним тржиштима преко мобилне апликације којом би управљала компанија „Фејсбук“.

Многи су, наравно, изразили сумњу у хуманитарне намере апликације Фрее Басицс, што се показало оправданим. Наиме, апликација је пружала изузетно мало домаћег садржаја, али приморавала је кориснике да отворе налог на друштвеној мрежи, непрестано је прикупљала метаподатке о корисницима, као и о онима који нису били пријављени на друштвену мрежу. Можда су због тога власти у Индији блокирале апликацију подржавајући тако неутралност интернета.
Испоставило се да је одлука Индије нанела тежак ударац апликацији. Иако је још користе милиони широм света, мирно се повлачи из великог броја држава од 2016. године. Компанија није више јавно говорила о сервису. Можда је приметила да се став јавности о добробитима које доноси повезаност на мрежу променио од тада. Међутим, то не значи да је компанија одустала од постизања озбиљнијег циља, а то је повезивање већег броја људи на интернет, под условима који одговарају „Фејсбуку“. Изгледа да је пројекат мапирања становништва део те стратегије.

Мапе су у одређеним случајевима корисне за спасиоце унесрећених у непогодама, али док компанија ствара такве мапе, истовремено прикупља огроман број података који ће јој помоћи да повеже милионе људи на своју друштвену мрежу и са њом повезане сервисе. То је само један од примера који нам показују како компанија спроводи „дигитални колонијализам“, који нас тера да размишљамо о томе како технолошке компаније непрестано прикупљају податке о месту на коме се налазимо, ко смо и шта радимо, посебно ако се налазимо ван граница Сједињених Држава и Европе. Појам дигиталног колонијализма дефинисан је на неколико начина. Рецимо да је то наметање квази империјалистичке моћи над огромним бројем људи без њиховог допуштења, која се манифестује у наметању система правила, понашања, језика, култура и веровања. Други кажу да је дигитални колонијализам растућа економска, културна и друштвена хегемонија коју Глобални Север спроводи путем интернета над Јужним Државама.

Технолошке компаније претварају наш свакодневни живот у изузетно профитабилан ток података. Тај процес доводи до новог облика колонијализма у коме се врши експлоатација људи помоћу њихових података, баш као што је историјски колонијализам присвајао територије и природна богатства других земаља и њихових становника, а све због зараде. Многи верују да ће дигитални колонијализам утрти пут новој фази капитализма, коју тек можемо да наслутимо, а у којој ће доћи до капитализације живота без граница. Дакле, ми смо дрвеће, а компанија „Фејсбук“ је алатка са његову сечу.

Суштина је у следећем: Компаније које колонизују податке сматрају људе и друштва сировинама – живим рудницима и резервама нафте – из којих се могу извући и присвојити вредне информације, баш као што су колонизатори кроз историју експлоатисали – и даље то раде – људе који су првобитно били власници земље.
Наравно, због свега што је наведено, поменути пројекат (и многи други слични) спроводе се под хуманим и хуманитарним изговорима. При том, свака разумна особа би рекла да је у питању поштена трампа са технолошким компанијама, односно да људи добијају нешто вредно и корисно у замену за одобравање приступа личним подацима. Међутим, такви ставови језиво подсећају на оправдања енглеских колонизатора док су насилно заузимали туђу земљу тврдећи да тако цивилизују „заостале културе“.

Можемо ли некако да се изборимо против таквог колонијализма. Не можемо као појединци, али владе и законодавци би могли. Можда су огромне новчане казне прави почетак.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079