Од погрешног хапшења до романсе: шта све може да се деси због грешке у куцању

У нашем дигиталном свету, погрешно откуцан текст или реч може да изазове неочекиване последице. У мају ове године, Луиђи Римонти је кренуо из свог дома у Гејтсхеду да би ухватио трајект до Норт Шилдса, што је представљало прву етапу на његовом путу од 1.700 километара до Италије. Енергичан и виталан осамдесетогодишњак, Римоти је одрастао у предграђу Рима пре него што се доселио на североисток Енглеске још као младић. Често је аутомобилом одлазио у Рим и стално говорио својим синовима Ђину и Валтеру да највише воли да сам вози толики пут. Пошто су синови били врло забринути за његову безбедност, у мају су први пут успели да га наговоре да користи уређај за навигацију. Кад се у Амстердаму искрцао са трајекта, почели су проблеми са навигацијом. Стао је на бензинској пумпи и замолио некога да му поново унесе назив одредишта, односно Рим. Незнанац је то и учинио и Римонти је кренуо, како је мислио, према Риму.

После целодневне вожње, Римонти је одлучио да стане негде да би се одморио. Није препознао околину, али свакако је добро напредовао. Међутим, убрзо је био врло збуњен кад му је пријатни глас уређаја за навигацију саопштио да ће ускоро стићи на одредиште. Одлучио је да мора да провери где се налази. Био је сигуран да није у Италији.  Пошто је хтео боље да погледа путоказ, зауставио се на благом успону, изашао из аутомобила, али није повукао ручну кочницу. Кола су полако почела да се крећу уназад, отворена врата су га ударила и вукла све до знака, срушила знак, а Римонти се при удару аутомобила ослободио. На путоказу је писало Ром, а то је мало село у Немачкој, око 1.000 километара удаљено од италијанске границе. Рим (енгл. Роме) је морао још мало да сачека на долазак Римонтија.

Живимо у чудним временима, делом дигиталним, делом мануелним. Можемо да кажемо у хибридном добу, које вероватно неће дуго трајати. Ослонили смо се на кодове и алгоритме који обављају већину наших послова, али на почетку сваког тог процеса налази се човек. Чудесна технологија! Невероватна аутоматизација! Ипак, сва та чуда зависе од једног прста који се спушта на исправни тастер на тастатури, од палца који додирује исправну четвртину инча на екрану или од правилног клика мишем.

У марту 2015. године, авион је због погрешно унете цифре на рачунару у пилотској кабини (унето је 15 степени и 19,8 минута источно, уместо 151 степен и 9,8 минута источно) одвезао своје путнике из Сиднеја у Мелбурн уместо у Куала Лумпур. У јануару 2018. године, због невероватне административне грешке, становници Хаваја су били приморани на евакуацију јер им је претио ракетни напад. Службеник је погрешио само за неколико пиксела у падајућем менију. У скоро аутоматизованом времену, обично се од нас тражи да урадимо свој део посла на почетку сваког подухвата пре него што почну милиони дигиталних процеса, који се обављају брзо, неразумљиво (за нас) и наравно ван нашег видокруга. Кад све крене наопако, то помало подсећа на домине које се руше у низу. Срушили смо прву и окренули се потпуно уверени да ће се све домине срушити онако како смо планирали. Ако погрешимо у том првом кораку, последице се могу низати и по својој озбиљности далеко надмашити прву грешку коју смо направили.

У једној болници у Тенесију, медицинска сестра је кликнула дугметом миша да би наручила лек из електронске витрине за лекове (нешто као аутомат за пилуле). Био јој је потребан лек за смирење за једног од пацијената. Међутим, испоставило се да је наручила отров којим се извршава смртна казна над осуђеницима. Суди јој се за убиство из нехата. Овог лета, Доналд Трамп је објавио твит у коме је принца Чарлса назвао „тхе принце оф Wхалес“ (енгл. wхалес – китови), што је наравно изазвало бурне реакције. Недавно је у оптицај пуштено 46 милиона новчаница у Аустралији на којима је недостајало једни слово „и“ у речи респонсибилитy. Наравно, све су то врло безазлени случајеви. Међутим, да ли су неке од грешака у куцању изазвале много озбиљније, опасније и дуготрајније последице?

У марту су рецимо, чланови Европског парламента изгласавали врло важан амандман на закон о заштити ауторских права. Иако је било врло напето, после гласања, више од десет чланова су признали да су случајно притиснули погрешну опцију. Закон је прошао без амандмана. Постоји један изузетан случај неповратног погрешног клика из 2009. године. Службеник из Министарства привреде је прегледао попис приватних фирми у Великој Британији у потрази за компанијом Таyлор & Сон из Манчестера, која је због дуговања морала да буде затворена. И тада се догодила грешка. Запослени је погрешно изабрао компанију Таyлор & Сонс са седиштем у Кардифу и почео са ликвидацијом те фирме, која је, иначе, изузетно успешна инжењерска компанија и постоји још од 1870. године и има профит од 35 милиона фунти годишње. Наравно, лавина је покренута и преко ноћи успешна компанија са дугом традицијом је морала да стави катанац на врата.

Кад смо већ код најгорих последица које грешке у уносу текста могу да имају, споменимо случај из Шефилда и Најџела Ланга коме је живот скоро уништен 2011. године. Данас у раним педесетим Ланг живи са својом супругом Клер и њиховим сином. Кад је све почело, Ланг је имао 44 године. Радио је као саветник за лекове у Градском већу Шефилда. Тек што су се вратили са одмора, једног суботњег поподнева, полицајци су им закуцали на врата. Мало је недостајало да се сруши на улазу кад су му саопштили да га оптужују за преузимање видео снимака дечје порнографије. Полиција Шефилда је пронашла ИП адресу која их је одвела до његовог рачунара. 

На захтев полицајаца, Ланг је отишао у станицу. Према Ланговим речима, у то време је био прилично неспретан у коришћењу рачунара. Поседовао је само један рачунар на коме је слушао реге музику. Кад су почели да га испитују о интернету, узвратио им је питањима. „Претраживач веба? Мислите нешто као Гугл?“ Много касније, неколико година касније, сазнао је да га је само једна грешка у куцању, једна погрешно унета цифра повезала са нечијим другим злочином и направила му пакао од живота. Три недеље је форензичарима било потребно да прегледају рачунар и ослободе га свих оптужби. Током те три недеље није смео да се врати супрузи и сину јер, у супротном, социјална служба би им одузела дете. Међутим, Лангово име је окаљано, а он је био близу нервног слома. Увек му се чинило да га гледају другачијим очима.

Неке грешке у куцању се могу исправити. У случају Хаваја, после панике грађана од двадесетак минута, стигло је обавештење да је порука погрешна и да нема места паници. У сваком случају, биће боље припремљени за стварни напад, ако се икад догоди. Што се тиче компаније из Шефилда, власник је после поднете тужбе, успео да добије обештећење у износу од 8 милиона фунти и основао је нову компанију.

Окрутност Ланговог случаја је невероватна. Стално је размишљао о томе како да скине љагу са свог имена. Упустио се у правни битку и 2014, три године после хапшења, успео да добије извињење од полиције која му је рекла да је у питању била грешка у куцању и да је на формулару била додата још једна цифра. Ланг је добио обештећење од неколико десетина хиљада фунти, али штета је начињена и никакво извињење ту не може помоћи. Међутим, постоје и неке срећни завршеци. Рецимо , Кејси Берг, педесеттрогодишња разведена госпођа из Сент Луиса је купила нови телефон и док је пребацивала именик у нову нокију погрешно је унела један телефонски број. Шест година касније, кад је покушала колеги да пошаље поруку, није успела. Поруку је међутим добио један непознати човек који је живео скоро 1.500 километара даље у Колораду.

Хенри Гленденинг, младић у двадесетим, је добио поруку Бергове и узвратио јој другом поруком у којој је обавестио да је број погрешан, али да би свакако дошао да не мора да иде на посао. Бергова је одушевљена и наставила је да се дописује са младићем. После неког времена, упркос раздаљини и разлици у годинама, почели су да се забављају и венчали су се 2015. године. Наиме, Бергова је, док је преписивала телефонске бројеве, притиснула број шест, уместо нуле, дакле погрешила је за тек неколико милиметара који су је довели пред олтар.

Римонтијева прича је обишла Европу. Његов син је за све кривио уређај за навигацију. Према његовим речима, Римонти је увек непогрешиво проналазио прави пут, читао путоказе и враћао се свом родном дому као пингвин. Није требало да га оптерећујемо технологијом, речи су његовог сина. Можда би технологија требало да брже напредује и омогући нам да уређаји слушају гласовне команде или да нам, још боље, читају мисли да бисмо тако превазишли своју урођену аљкавост.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079