Нови калифорнијски закон о заштити приватности испрепадао Силицијумску долину. Нека је!

Силицијумска долина је уплашена.

За мање од три месеца, у Калифорнији ће се одиграти промене које ће захватити целу државу кад на снагу ступи закон о заштити приватности. Калифорнијски Закон о заштити приватности корисника (енгл. California’s Consumer Privacy Act (CCPA)) ступа на снагу 1. јануара 2020. године и доноси нове многобројне повољности за 40 милиона становника и, наравно, за њихову приватност, али и нова правила за технолошке компаније из Силицијумске долине. Одредбе закона омогући ће становницима Калифорније да приступе својим подацима који се налазе у компанијама које су прикупиле забрињавајуће велики број информација о својим корисницима. Не морамо поново ни да спомињемо скандал са компанијом Cambridge Analytica, која је искористила податке са профилних страница Фејсбука и искористила их да би утицала на председничке изборе. Ако само погледамо колике су казне одређене због нарушавања Опште уредбе о заштити података личности, наслућује се да ће технолошке компаније морати добро да се припреме за нове законске одредбе које ће ускоро угледати светлост дана.

Због тога не чуди што се Силицијумска долина тресе од страха пред увођењем новог закона. И треба. Наравно, неке од највећих технолошких компанија у Сједињеним Државама – а већина има седиште у Калифорнији – лобирале су не би ли ублажиле одредбе новог закона. Наиме, не желе да буду у још неповољнијем положају јер осим што морају да се изборе са европском Општом уредбом, сад још морају и да се баве, како кажу, „оптерећујућим захтевима упакованим у нови државни закон“.

И поред невероватног лобирања, калифорнијски законодавци успели су да прихвате предлог закона са незнатним изменама и поред огорчења домаћих технолошких компанија.
Пошто је закон прихваћен, технолошке компаније прибегавају последњем средству, а то је залагање за свеобухватнији савезни закон. На тај начин, компаније ће моћи да контролишу и управљају све већим напорима у лобирању да би тако ублажиле одредбе савезног закона који би анулирао неке од одредби калифорнијског закона. Штавише, у том случају не би морале непотребно да користе средства да би се ускладиле са разноразним законима и њиховим одредбама у различитим државама Америке.

Због тога је овог месеца педесет и један директор – укључујући Џефа Безоса – потписао отворено писмо главним законодавцима тражећи доношење савезног закона о заштити приватности. Главни аргумент им је био да корисници нису толико паметни да би могли да схвате правила која би могла бити другачија од државе до државе. Затим се Интернет Асоцијација, која обухвата, између осталих Фејсбук, Dropbox, Snap и многе друге компаније, заложила за стварање савезног закона о заштити приватности. Ако удружење успе у својој намери, може се десити да калифорнијски закон не почне да се спроводи. 

У залагању многих других заинтересованих страна (Епл, Гугл, Мајкрософт, Оракле, Веризон) чули су се захтеви за успостављањем савезног закона, при чему су истакли да свака одредба која штити приватност мора бити таква да „пословање може да буде у складу са њом, али да се при том не укину иновативни процеси“. И сами можете закључити да се дешава нешто сумњиво чим су се удружиле велике технолошке и телекомуникационе компаније, али изгледа да нису успели никог да преваре. Дакле, сви су покренули кампању одмах пошто су калифорнијски законодавци одбили да ублаже одредбе новог закона. Уместо да се прилагоде новим условима који их чекају од 1. јануара и омогуће својим корисницима оно што закон налаже, они се боре за савезни закон који би анулирао државне законе у Америци.

Законодавци у конгресу не могу много да учине за три месеца, али то неће обесхрабрити технолошке гиганте. Становници Калифорније можда неће дуго уживати у благодетима новог закона ако технолошки гиганти успеју да остваре своје захтеве, али корисници су ипак победили, бар једном. 

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079