Да ли ће директори технолошких компанија ићи у затвор?

Амерички сенатор Рон Вајден, представник демократа, у свом предлогу закона наводи да би технолошким компанијама могло бити одобрено да наплаћују разумну цену за верзије својих производа у којима би било онемогућено праћење корисника, а да би та накнада могла бити укинута за људе са ниским примањима. Иначе Рон Вајден, који веома често преузима руководећу улогу у разматрањима проблема у вези са пословањем технолошких компанија, рекао је у четвртак, да би било добро увести нови закон према коме би се од компанија као што у „Гугл“ и „Фејсбук“ тражило да својим корисницима по разумној цени понуде верзије својих производа које не нарушавају приватност, које немају циљане огласе и друге обиле праћења. Осим тога, Вајденов закон предлаже и одређене казнене мере, као што је двадесетогодишња затворска казна за директоре који пласирају лажи Федералној трговинској комисији, што сенатор предлаже у случају директора компаније „Фејсбук“ Марка Закерберга.

„Марк Закерберг неће озбиљно схватити приватност Американаца све док не буде осетио последице таквог поступка на сопственој кожи“, рекао је Вајден у својој изјави. „Усмена опомена комисије неће ништа променити, али према закону који предлажем, увела би се затворска казна за пласирање лажи влади.“ Према Вајденовом предлогу закона, компаније би такође могле да плате новчану казну у износу од четири процента укупног годишњег прихода због нарушавања приватности и нови порез ако њихови директори не износе истините податке о заштити приватности. Према плану, Закерберг би требало у четвртак да одржи говор на Џорџтаун универзитету у Вашингтону у 13.00 сати, а тема је „Слобода говора“. У среду се састао са сенаторком Максин Вотерс, која је иначе председница Комитета за финансијске услуге.

Компанија „Фејсбук“ је претходно одбацила све оптужбе да је Закерберг лагао или погрешно представио компанијин однос према приватности. Вајденов предлог закона је знак да се велике технолошке компаније суочавају са све већом конгресном одмаздом, као и оптужбама које долазе од Трампове администрације због свог утицаја на приватност, привреду, изборни процес и свакодневни живот. Министарство правде и Федерална трговинска комисија истражују компаније због могућег нарушавања антимонополских закона, док су остали законодавци, укључујући и сенатора Џоша Хаулија, предложили нешто што би се могло назвати „национални систем забране праћења“. Руководиоци из компанија „Гугл“ и „Редит“ били су на Капитол Хилу у среду да да би сведочили у вези са законом из 1996. године, који штити интернет компаније од многих оптужби због кршења закона, као што су оптужбе због нарушавања угледа, са којима би, иначе, могли да се суоче кад објављују садржаје треће стране.

Вајден је представио нацрт закона пре скоро годину дана, а у протеклом периоду је прикупљао повратне информације и уносио одређене измене. Најновија верзија би омогућила државним тужиоцима да спроводе савезне законе о заштити приватности и да одржавају постојеће државне законе о приватности који иду још даље, као што је закон у Калифорнији који треба да ступи на снагу у јануару. Према Вајденовом закону, људи би имали право да сазнају које податке је о њима прикупила компанија и добију прилику да непрецизне информације исправе, а то би обезбедило финансијска средства за још 175 запослених који би спроводили законе и правилнике о заштити приватности података.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079