Едвард Сноуден и како нас шпијунирају преко мобилних телефона

Паметни телефони су важно средство које користе владе, технолошке компаније и друге злонамерне стране да нас прате јер све време остављамо записани дигитални траг. Како нам се то дешава? Узбуњивач Националне безбедносне агенције Едвард Сноуден је и поткасту Јое Роган Еxпериенце детаљно објаснио како се паметни телефони користе да би се надзирали и шпијунирали њихови корисници. Сноуден је истакао да је влада направила највећу промену у спровођењу надзора кад се пребацила на приступ мобилним мрежама, а захваљујући паметним телефонима. Још једном је објаснио како се обавља масовно прикупљање података са више извора. Сноуден је рекао да телефонске компаније могу да прате ваш уређај и тако открију ваш идентитет захваљујући репетиторима за мобилну телефонију. Нагласио је да је кретање вашег телефона, у ствари, ваше кретање, врло јединствено, пошто се свакодневно крећете од куће до радног места.

„То значи да, кад год носите телефон и кад год је укључен, постоји запис о вашем присуству на тој локацији који праве и стварају компаније. Тај запис не мора вечно да траје, јер не постоји довољно оправдан разлог за то. Ипак, за компаније су ти подаци врло вредни“, рекао је Сноуден. Некадашњи службеник Националне безбедносне агенције рекао је да се сви ти подаци чувају као део огромног броја података који су добијени у процесу масовног надзора, без обзира на то да ли сте урадили нешто лоше или не. „Говорим само о повезивању на мобилну мрежу. Ту би требало споменути и све оне апликације на вашем телефону које се још чешће повезују на мрежу.“

Сноуден је напоменуо да искључивање телефона може донекле да помогне, али пита се како бисте могли да будете сигурни да је ваш модерни запечаћени паметни телефон заиста искључен. „Кад сам био у Женеви, на пример, док сам радио за Националну безбедносну агенцију, имали смо телефоне које користе дилери дроге. Знате они глупи телефони, не ови данашњи паметни, а све због тога што сте могли да их отворите са задње стране и извадите батерију.“

Другим речима, можда бисте могли да размислите о куповини телефона LG V20 или Nokia 2.2, ако желите да будете сигурни да вас нико неће пратити јер код њих још постоје батерије које се могу извадити.

Шта то, заправо, ради мобилни телефон?

Сноуден каже да је главни проблем који се појављује код модерних паметних телефона тај што не знамо шта уређај ради и на шта се повезује. „Телефони компаније „Епл“ и окружење iOS нам онемогућавају да видимо какве везе са мрежама уређај непрестано успоставља и, према томе, немамо никакву контролу над њим.“ Додао је да би корисницима требало омогућити да донесу паметне одлуке о томе када и како ћемо то урадити.

„Да на телефону постоји дугме које каже „ради шта год хоћеш, само немој да ме шпијунираш“, притиснули бисте то дугме! Међутим, такво дугме не постоји. Истовремено „Гугл“ и „Епл“ – нажалост, компанија „Епл“ је много боља у томе од „Гугла“ – не дозвољавају увођење таквог дугмета. Заправо, обе се труде да се таква могућност никад не пружи корисницима јер кажу да је то опасност по безбедност, и са једне тачке гледишта, не можемо рећи да нису у праву.“ Сноуден тврди да компаније не уводе то својство јер тврде да је сувише компликовано и да људи не би знали како да га користе. “Ако мисле да људи не би знали како да га користе, ако мисле да је сувише компликовано, онда га треба поједноставити“, сматра Сноуден.

Срећом, компанија „Гугл“ је приступила питању очувања приватности много озбиљније са новим оперативним системом Андроид 10 јер је понудио зрнастију контролу локације, могућност да се онемогући персонализација оглашавања, ограничења активности у позадини и ограничења приступа апликацијама идентификаторима хардвера (на пример ИМЕИ броју). Е, да је бар компанија „Гугл“ увела дугме „не шпијунирај ме“. Сноуденови коментари у вези са прикупљањем података са различитих извора и у вези са произвођачима телефона нису неко откровење. Ипак, још једном смо се уверили да произвођачи, мрежни оператери и владе могу да учине много више да би омогућили да приватност има много већи приоритет.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079