Пре 50 година учествовао сам у стварању интернета. Како се у међувремену искварио?

Док сам као млади стручњак радио на новом развојном пројекту, који ће касније бити познат под називом интернет, наше звезде водиље које смо на том путу пратили биле су моралност, отвореност, поверење, слобода и дељење. Нико од нас није знао куда ће нас наше истраживање одвести, али те речи и принципи увек су били пред нама. Нисмо могли ни да претпоставимо да ће се мрачна страна интернета појавити тако силовито и окрутно. Нисмо могли ни да помислимо да ћемо се жестоко трудити да га поправимо. Како смо од оног интернета некад дошли до овог сада?

Док сам био на докторским студијама на Масачусетском технолошком институту раних шездесетих година прошлог века, схватио сам да постоји потреба да се створи математичка теорија мрежа која ће омогућити различитим рачунарима да комуницирају. У другој половини те деценије, Агенција за напредне истраживачке пројекте, иначе огранак Министарства одбране за финансирање истраживања који је створен као одговор на организацију Спутник, одлучила је да јој је потребна мрежа заснована на мојој теорији да би њихови рачунарски истраживачки центри могли да деле посао на даљину.

Мој рачунар на UCLA изабран је да буде прво чвориште у тој мрежи. Пре педесет година, 29. октобра 1969. године, једноставно „Lo“ представљало је прву поруку послату преко интернета, са UCLA у Истраживачки институт Станфорд. Кад сам унео прва два слова речи „логин“, мрежа је пукла. Тај тихи тренутак преноса поруке с једног на други рачунар преко мреже за комуникацију сматра се оснивачким тренутком интернета. Током првих 25 година, интернет је брзо и драматично растао и развијао се и чинило се да заједница корисника прати исте позитивне принципе које су пратили научници. Ми, научници, нисмо покушавали да патентирамо нити да присвојимо технологију којом смо створили мрежу. Били смо прави штребери у свом елементу, грозничаво смо одговарали на изазов да створимо нову технологију од које ће цео свет имати корист.

Око 1994. године, интернет је почео брзо да се мења са појавама дот-цом компанија на мрежи, мрежини канали су достигли брзину у гигабитима, а светска мрежа је била присутна у свим домовима. Исте те године, створена је компанија Амазон, а Нетсцапе се појавио као први комерцијални претраживач. Затим, 12. априла 1994. године одиграо се догађај који ће бити од изузетне важности: послата је прва нежељена порука електронске поште широм света, односно, дрски оглас. Заједничка реакција наше научне заједнице је била: „Како се усуђују?“ Наша чудесна творевина, „истраживачка“ мрежа способна за разна рачунарска чуда отета је да би се продавао… прашак за веш!

До 1995. године, интернет је имао 50 милиона корисника широм света. Трговци су увидели нешто што ми нисмо предвидели, а то је да се интернет може искористити као моћна машина за куповање, место за оговарање, канал за забаву и друштвени клуб. Интернет је изненада постао машина за прављење новца. Пошто је мотив зараде преузео интернет, природа иновације се променила. Спречавање ризика надвладало је технички напредак. Више нисмо стремили ка звездама. Кренули смо у напредак дечјим корацима. Уместо захтева „направи ми интернет“ чули су се захтеви „можеш ли ми направити Блуетоотх везу која је 5 процената бржа?“ Некад дружељубива заједница на интернету, постала је конкурентна, непријатељска и екстремистичка.

Миленијум се завршио, а наша револуција је донела нове резултате са којима се и данас боримо. Пошто смо изненада успели сваком да пружимо моћ да одмах стигне до милиона људи јефтино и анонимно, потпуно ненамерно смо створили савршену формулу за мрачни страну која се као вирус раширила светом. Данас има више од 50 процената нежељених порука електронске поште, али јавили су се многи озбиљнији проблеми, укључујући и ускраћивање услуга у сајбер нападима који могу да онеспособе финансијске институције као и злонамерни програми који могу да униште инфраструктуру.

И остали опасни играчи, као што су државе, почели су да се појављују на интернету негде око 2010. године кад се појавио и злонамерни програм Stuxnet. Организовани криминал је схватио да интернет може да се користи за међународно прање новца, а екстремисти су схватили да би интернет могао да буде погодан мегафон за њихове радикалне ставове. Владе користе вештачку интелигенцију, машинско учење, препознавање лица, биометрију и остале напредне технологије да би ослабиле демократске институције система.
Балканизација интернета је стварна као што су стварни и заштитни зидови који се данас стварају око националних интернета.

Могли бисмо да покушамо да вратимо интернет његовим изворним коренима, међутим то би био врло комплексан захват који би захтевао удружене снаге заинтересованих страна, што значи скоро сваког појединца и заједнице. Могли бисмо да натерамо представнике власти да много помније прате и жустрије кажњавају злоупотребе интернета, као што су сајбер напади, нарушавање поверљивости података и пиратерију. Владе би требало да организују форуме на којима би се заинтересоване стране окупљале и решавале проблеме. Физичка лица која користе интернет требало би да захтевају много већу одговорност од веб страница. Кад вас је нека страница на мрежи питала какву би ви политику приватности желели? Сигуран сам, никад. Требало би да вам се омогући да сами одредите политику приватности коју би свака веб страница требало да испоштује. Дакле, прилагођена политика приватности и то само вашим захтевима. Лак посао, с обзиром на то да вас већ бомбардују циљаним огласима. Веб сајтови би требало да преузму одговорност за свако нарушавање и злоупотребу приватности која је проузрокована услугама које пружају.

Научници би требало да створе методе напредније шифровања да би заштитили приватност појединца и спречили негативце да искористе украдене безе података. Ако будемо радили заједно на увођењу свих промена које сам навео, можда бисмо могли да се вратимо интернету са почетка његовог развоја.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079