Мозак на вештачкој интелигенцији

Наш мозак је последња граница наше приватности. Изгледа да ће је вештачка интелигенција нарушити. Као што је већини људи познато, повезивање нашег мозга са машинама није више теоријска научна фантастика. Заправо, то би нам могло променити процес комуникације, па чак и увести доба телепатије. Недавна истраживања на пољу стварања интерфејса који ће повезати људе и машине наглашава предности, од лечења менталних болести до способности контролисања објеката, као што су инвалидска колица или протетички удови, умом. Уз уређаје који су опремљени вештачком интелигенцијом и потенцијално рачунарском снагом квантум рачунара, технологија би могла когнитивно да еманципује милионе, ако не и милијарде људи широм света.Технологије мождано-компјутерског интерфејса које покреће вештачка интелигенција могу људе да направе паметнијим тако што ће им помоћи да доносе паметније одлуке, унапреде радну меморију и ефикасније обрађују већи број података.Мозак коме је уграђена вештачка интелигенција заиста ће из корена променити како и колико брзо учимо тако што ће нам омогућити да преузмемо знање из многобројних области и ускладиштимо га у мозак укључујући и оне области које су високо стручне и специјализоване као што је право, медицима, наука, инжењерство. Могао би да повеже људску креативност са снагом обраде података коју поседује вештачка интелигенција тако да би сваки човек на планети поседовао когнитивне супер-моћи и отворио ново доба у људској продуктивности.

Дакле, шта ће се десити кад сви будемо једнако паметни? Како ћемо вредновати стручни рад који је потенцијално доступан свакоме на сваком месту? Према тржишној теорији о зарадама, количина новца коју неко добија за свој рад делом зависи и од броја радника који су расположиви као и од броја радника који су потребни за тај посао, што значи да би та нова технологија могла из основе да промени поставке тржишне економије. Правници и доктори су по правилу боље плаћени од физичких радника због релативно мање понуде правника и доктора, што је делимично последица дужег периода образовања да би се дошло до тог статуса, као и одговарајуће вредности које друштво приписује тим вештинама. Шта ће се десити кад се у једном тренутку тржиште рада суочи са огромним бројем високостручних радника? Ако свако може да преузме таква знања са интернета и зна колико и прави стручњаци зашто би их неко више плаћао стручњаке? 

Наравно, постоје неке вештине као што су стратешко расуђивање и схватање контекста које је тешко, ако не и немогуће, дигитализовати. Па, ипак, у шаху и игру Go, обема врло комплексним играма које захтевају доношење стратешких одлука и предвиђање , вештачка интелигенција, која је саму себе научила како да игра, победила је неке од најбољих играча. Технолошки потенцијали за еманципацију и људски напредак су огромни, али предузетници, истраживачи, стручњаци, законодавци и индустрија не смеју испустити из вида и опасности по друштво. Највећи проблем са којом ће се суочити нова технологија можданог интерфејса је безбедност, надзор и приватност. Како одбранити мозак од манипулација и вируса. Уместо хаковања рачунара, злонамерни играчи ће моћи да изманипулишу људе да би стекли финансијску, поетичку, а можда и романтичну предност. Мозак ће као последња одбрана наше приватности бити под сталним нападима. Поступцима прикупљања менталних податка или података из нечијих мисли моћи ће да се рудари по нашим умовима и најдубљим жељама, биле оне свесне или подсвесне.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079