Пандемија корона вируса довела до озбиљније расправе о надзору

Пандемија корона вируса покренула је лавину расправа о надзору грађана. Програмери су похрлили да развију и направе нове апликације за надзор и праћење јавног здравља, али исто тако, препуштање личних података приватним компанијама и владама доводи у опасност наша индивидуална и колективна права. COVID-19 је отворио врата расправи која је требало да почне много раније. На пример, компаније „Гугл“ и „Епл“ су се удружиле и понудиле помоћ у очувању приватности у апликацијама за праћење контаката. Сигурно је да је такав покушај да се решења нађу помоћу прикупљања података добронамеран, али без обзира на то да ли решења раде или не, доводе у опасност многе друштвене аспекте који превазилазе уско дефинисану приватност.

Сви имамо поприличне дигиталне досијее – здравствене, образовне, пословне, полицијске, о куповним навикама – или, још боље, о нашем целокупном животу. Приватност је много више од оног што радије не бисмо поделили са другима; надзор, такође, лоше утиче на прилике које нам се указују у животу и изборе које правимо и то веома често на изузетно значајне начине. Рана компјутеризација је приморала владе да се побрину за регулативе и одредбе јер су се подаци прикупљали за све више намена. У почетку, подаци су пристизали са кредитних картица, возачких дозвола и социјалног осигурања, а данас пристижу од непрестане употребе уређаја. Ипак, регулативе о заштити приватности не могу да одрже корак са данашњим супер системима за прикупљање, анализирање и употребу података који стварају неку врсту негативне дискриминације која захтева праведно поступање са подацима.

Надзор и профит

Књига Шошане Зубоф Доба надзорног капитализма ових дана је веома популарна због своје детаљне анализе процеса који користи компанија „Гугл“да би спроводила надзор, због чега га спроводи и са каквим последицама. Зубофова инсистира да се нови вид привредне акумулације развија невероватном брзином од када су се појавиле интернетске платформе – предвођене компанијом „Гугл“ – и откриле како да се уновче, такозвани, „приливи података“ који се појављују у свакодневним комуникацијама на мрежи, у претраживањима, објавама, твитовима, текстуалним порукама. Зубофова, осим губитка приватности, види и уништавање демократије и измену понашања и цитира бившег менаџера производње у компанији „Фејсбук“, који каже да је основни задатак оних који раде са подацима да утичу и мењају расположење људи и њихово понашање.

Врло су очигледни жустри протести и оштри прекори Зубофове на радикалну незаинтересованост тих платформи. Шта ће нас убедити да је данашњи надзор постао основна димензија нашег друштва која ће у опасност довести много тога поред личне приватности? Надзор је компликован, прикривен и очигледно потпуно ван контроле, али то није оправдање за нашу попустљивост и незаинтересованост. Штавише, све наведено би требало да нас натера да се мало подробније позабавимо неким главним димензијама надзора, отворимо црне кутије и вратимо људима посредовање у том процесу.

Хајде да доведемо у питање неке уобичајене претпоставке да надзор има везе са видео-камерама, државном обавештајном службом и полицијом, који траже сумњивце и доводе у опасност нашу приватност. „Гугл“ заиста спроводи надзор који се уобичајено одређује као свака усредсређена, свакодневна и систематска пажња усмерена на личне детаље, да би се вршила контрола, утицај или управљање.

Нису у питању само надзорне камере, већ и паметни уређаји

Да, говоримо о преносивим рачунарима, телефонима и таблет-рачунарима. Надзор је сада дигитализован и заснива се на подацима. Сувише дуго, стереотипска ознака за надзор је видео-камера. Данас је она паметнија и опремљена чак и технологијом за препознавање лица. Компанија Цлеарвиеw АИ, на пример, прикупила је милијарде слика са платформи као што су Фејсбук и Гугл и своје услуге продала главним полицијским службама у Сједињеним Државама и недавно и Канади.

Данас би да ознака за надзор требало да буде паметни телефон, који, поврх свега, повезује појединца са корпорацијама које не само да прикупљају, већ анализирају, сортирају, тргују и користе податке које ми производимо. Без наше дозволе, неко истражује и користи наше податке да би вршио утицај на нас и управљао нама. Анализа података омогућује предвиђања – да би се одређена група у популацији натерала да купи нешто, усмерила како да се понаша или да гласа онако како се очекује.

Не говоримо само о држави, већ о тржишту

И док држава и њене агенције често пређу дозвољене границе у својим надлежности преко обавештајних служби и надзорних стратегија, ипак тржиште води главну реч у надзорној игри. Скоро нико није приметио да су почетком 20. века неке робне куће водиле детаљну евиденцију о својим купцима на основу које су давале или ускраћивале кредит одређеним муштеријама у зависности од њиховог статуса. Прекретница се десила после 11. септембра кад су технолошке компаније, којима су били потребни клијенти после пропасти дот.цом компанија, понудиле своје услуге држави.

Данас, огроман број података прикупљен о сваком од нас представља велику вредност за пословање, али и за неке друге, рецимо, саветнике у државним изборима.

Надзор служи за сортирање

Надзор и сумњиви грађани су некад били блиско повезани – надгледани су они за које се мислило да су склони криминали. Међутим, у добу великих података, вредно је уграбити све личне податке. И као што је неко још педесетих година 20 века навео, кад полиција тражи неограничени приступ подацима, онда је свако сумњив. Наравно, тад нико није могао ни да претпостави да се то може претворити у глобалну мрежу система, која има мало везе са полицијом, а у којој је свако циљан.

Међутим, не циља се свако на исти начин. Надзор – да ли због безбедносних циљева, трговине или полицијског надзора – сортира популације у категорије које имају другачији третман. То друштвено сортирање функционише у оглашавању да би се организовали купци у одређене категорије. У Кини данас постоје системи друштвених кредита које користи влада и трговина да би надзирала и рангирала понашање грађана и друштвени капитал.

Не ради се само о приватности, већ и о праведном поступању са подацима

Надзор представља изазов за дигитална права јер се заснива на основним неједнакостима и непоштеним поступцима. Рањиве групе грађана откривају да се њихов неповољан положај погоршава. Закони који регулишу приватност штите право појединца на приватност кретања, свог дома и комуникације у демократском друштву. Ипак, потребан нам је радикални правац подстакнут нашим знањем како анализа података, алгоритми, машинско учење и вештачка интелигенција мењају облик нашег друштвеног окружења. Анализа и коришћење података морају се размотрити и у том разматрању мора се доћи до питања дигиталних права и праведног поступања са подацима.

Изазови надзора

Ако само загребемо површину надзорног процеса у 21. веку, открићемо колико се све значајно променило. Надзор се нагло од праћења сумњивих особа, надгледања радника и класификовања купаца пребацио на надзор и праћење свих и сваког – тренутно због интереса по јавно здравље. Несумњиво, приватност је постала жртва, као и основне демократске слободе, наде о друштвеној солидарности и јавно поверење. Све то захтева озбиљну пажњу, не само законодаваца, правосуђа и политичара, већ и рачунарских стручњака софтверских инжењера и свих оних који користе уређаје.

Улози су огромни, али будућност је и даље отворена.