Трампов напад на Твитер могао би изазове повратну реакцију

Председник планира да промени закон о друштвеним медијима пошто је друштвена мрежа Твитер означила неколико његових објава упозорењем за проверу чињеница, али, изгледа, да његов подухват неће имати утицај какав је очекивао.
Врло јасни планови Доналда Трампа да казни друштвену мрежу Твитер, јер је упозорењем за проверу чињеница означила његове тврдње да ће гласање путем е-поште бити „суштински непоштено“, могли би у потпуности да промене интернет – ипак, не баш онако како он или његови следбеници намеравају.

Очекује се да ће се Трамп обрушити првенствено на Члан 230 Закона о пристојности у компјутерској комуникацији. Тај закон у великој мери подржава процес функционисања и регулисања интернета у Сједињеним Државама и ефективно ствара хибридни модел издавача/платформе који је постао стандард за компаније друштвених медија широм света. Пре него што је закон усвојен 1996, године, америчке компаније које су се бавиле комуникацијама имале су према закону две могућности: могле су да делују као „пуки проводници“, односно, да преносе сав садржај без било каквих промена, дакле, врло слично компанијама које пружају телефонске услуге, или су могле да интервенишу, односно да измене садржај, али да, у том случају, законски одговарају за све што пропусте да испитају и дозволе да се објави.

Члан 230 је такву ситуацију изменио. Наиме, створио је законски изузетак који је омогућио платформама да уређују садржаје који се појављују на њима онако како оне сматрају да треба, али истовремено нису законски одговорне за садржај који пропусте да уреде или ублаже. Дакле, „Ниједан добављач интерактивне рачунарске услуге или њен корисник неће се сматрати издавачем или заговорником било које информације коју је пружио неки други добављач информативног садржаја“. Правник Џеф Косеф је реченицу описао као „Двадесет и шест речи које су створиле интернет“.

Од када је закон донет, у великој мери је био погрешно тумачен, при чему неоконзервативци сматрају да постоји једно „нажалост, стално погрешно тумачење“, а то је да платформе морају бити политички неутралне. Због тога, у највећој мери десничари у Сједињеним Државама, непрестано нападају закон јер сматрају да су жртве неоправдане цензуре коју спроводе највеће интернетске платформе. Према нацрту извршне наредбе, Трамп планира да се освети Твитеру тако што ће умањити снагу Члана 230. Наредба ће захтевати од Федералне комисије за комуникације да појасни закон на неколико начина. Предложиће да при „уређивању садржаја“ платформа може доћи у положај да злоупотребљава заштиту која јој је загарантована Чланом 230. Такође, према наредби, може се испитати да ли платформа користи „обмањујуће поступке“ за уређивање садржаја или да ли су ти поступци „у складу са условима коришћења или нису“.

Ако се Федерална комисија за комуникације сложи са таквим предлозима и ако се донесе такав закон, изгледа да ће основни циљ бити да примора компаније да смање обим својим активности да не би изгубиле законску заштиту. На пример, забрана „уређивања“ садржаја, била би, изгледа, усмерена на упозорења каквим је мрежа Твитер означила Трампове објаве о гласању путем е-поште, док би забрана „обмањујућих поступака“ могла да се тумачи као покушај да се званично уведе захтев за политичком неутралношћу у ограничења Члана 230.

Међутим, наредба би могла да изазове повратну реакцију, бар у смислу стварања интернета каквог Трамп жели. Забрањујући платформама друштвених медија да користе тренутне суптилне облике ублажавања садржаја, извршна наредба би могла да их примора на много грубље процедуре, као што су уклањање објава или блокирање корисника уместо да једноставно објаве упозорење о провери чињеница или да умање домет најгорег садржаја. Слично томе, потпуно укидање заштите из Члана 230 за технолошке компаније вероватно их не би натерало да се понашају као „обични проводници“ јер би их било какво ублажавање садржаја – чак и једноставно брисање огромне количине аутоматизоване нежељене поште које наваљују на платформе као што су Фејсбук или Твитер – довело у опасност да их неко тужи због садржаја који нису успеле да уклоне.

И као што је Косеф рекао 2019. године: „Да ли неко каже да не треба вршити ублажавање садржаја? Свако може да ради шта му се прохте? Заиста не бих волео да користим такав интернет.“