Зашто штампачи кришом додају тачке на штампану страну?

Тачкице су скоро невидљиве, али садрже тајну шифру. Њихово постојање на штампаном документу који процури у јавност многи сматрају веома корисним за истражитеље у FBI-ју. Агенти Федералног истражног бироа су 3. јуна 2017. године ушли у кућу господина Винера, који је за владу радио по уговору. Провели су у његовом дому у Огасти у држави Џорџији два дана истражујући тајни документ који је наводно био достављен новинарима. Да би агенти утврдили да ли је Винер кривац, тврдили су да су пажљиво проучавали копије документа које је поставио новински интернет сајт Интерсепт и при том су приметили наборе који су им назначили да су странице биле одштампане и „ручно однесене на сигурно место“. У писаној изјави, FBI је навео да је Винер признао да је одштампао извештај Националне безбедносне агенције и да га је послао Интерсепту. Убрзо пошто је објављена прича о откривеном тајном документу, оптужбе против Винера су и званично објављене.

У том тренутку, стручњаци су почели мало боље и детаљније да проучавају документ, који је сад био доступан јавности на интернету. Открили су на њему још нешто занимљиво, а то су биле жуте тачкице распоређене тако да формирају грубе правоугаонике на целој страни. Биле су једва видљиве голим оком, али биле су поређане у неком распореду који је подсећао на шифру. После кратке анализе, схватили су да тачкице откривају тачан датум и време када су стране биле одштампане, 06.20 сати, 9. маја 2017. године – то је вероватно било време интерног сата у штампачу у том тренутку. Тачкице су представљале и шифрован серијски број уређаја. Те „микротачке“ добро су познате стручњацима за безбедност, али и борцима за поштовање грађанских права. Многи штампачи у боји их додају документима, што је познато веома малом броју људи. У наведеном случају, FBI није објавио да је користио те микротачке да би уз њихову помоћ идентификовао осумњиченог. Министарство правде Сједињених Држава, које је објавило вест о подизању оптужнице против Винера није се изјашњавало о „ситној“ помоћи која се налазила на страницама откривеног документа.

Интерсепт је у изјави нагласио да се Винер суочава са оптужбама које су потпуно неутемељене. Исто то важи и за изјаве FBI-ја о томе како су одлучили да дођу у Винеров дом и ухапсе га. Ипак, постојање микротачака на тада строго поверљивом документу (и против свих жеља безбедносне агенције) изазвао је велико интересовање. Тед Хан, један од првих који је уочио тачкице, каже да су оне врло уочљиве ако увећате документ и каже да је најзанимљивије то што су оне ту све време, а нико на њих није обратио пажњу. Још један стручњак, Роб Грејем је у свом блогу објаснио како да идентификујете и дешифрујете тачкице. У зависности од њиховог положаја у замишљеној мрежи, оне означавају одређене сате, минуте, датуме и бројеве. Неколико стручњака за безбедност су дошли до истог датума и времена штампања кад су покушали да дешифрују положај тачкица.

Микротачке постоје већ дуги низ година. Компанија „Електроник фронтиер фаундејшн“ (EFF) има листу штампача у боји који користе узорак тачака на страни. Оне постају много видљивије када се увећају и фотографишу при правом LED осветљењу. Осим што су микротачке сигурно занимљиве шпијунима, оне имају и другу потенцијалну употребу, каже Тим Бенет, аналитичар података у софтверској консултантској фирми „Вектор 5“ који је такође прегледао наводно процурели документ NSA. „Људи би могли да их користе за проверу фалсификата“, објашњава он. „Ако добију документ за који неко тврди да потиче из 2005. године, микротачке би могле да открију да је одштампан у последњих неколико месеци.“

Ако у неком тренутку наиђете на микротачке на документу, EFF има алат на интернету који може да открије податке који су шифровани помоћу тачака. Такве скривене поруке постоје одавно, али споменућемо једну која је врло занимљива. На многим новчаницама широм света налази се необичан узорак од пет тачака који се назива сазвежђе Еурион. Да би се избегло фалсификовање, многи апарати за фотокопирање и скенери су програмирани тако да не могу да направе копију новчанице кад препознају такав узорак. Стручњаци, међутим, истичу да обично постоји више поступака који се користе да би се утврдило ко је штампао документ или ко му је приступио. Организације, као што је НСА, воде евиденцију о сваком папиру још у процесу штампања, поред процеса праћења папира након штампања. Те организације знају да су људи упознати са постојањем жутих тачкица и због тога се не ослањају само на њих у процесу праћења.

Дуго се води расправа око тога да ли је етички да штампачи те информације прилажу документима без знања корисника. У ствари, чак је било и наговештаја да се ради о кршењу људских права и један MIT пројекат је пратио више од 45. 000 притужби компанијама које производе штампаче због технологије коју користе за праћење штампаних страна. Ипак, многи сматрају да је примена прикривених мера за осигурање тајности тајних докумената у неким случајевима и даље неопходна. „Постоје ствари које би владе требало да буду у стању да чувају у тајности,“ каже Тед Хан.

Међутим, додаје, „Надам се да људи размишљају о својој оперативној безбедности и о томе како новинари могу да заштите себе – и своје изворе“.