Због чега не може да се гласа путем интернета?

Пандемија корона вируса радикално је променила начин живота, али променила је и начин на који гласамо. Традиционална бирачка места испред којих се често формирају дугачки редови и где су затворене просторије испуњене гласачима и где  се користи заједничка опрема за гласање представљају значајне ризике за ширење болести. Уколико се не изврши масовно пребацивање на даљинско гласање, предвиђени други талас COVIDА{/xа}-19 за јесен ове године могао би бити знатно погубнији због великог броја гласача окупљених на бирачким местима. С друге стране, напори да се спречи повећање броја инфицираних могу се употребити као изговор за циљано, дискриминаторно лишавање права на лично гласање, а то може довести до језивих догађаја какви су се одиграли на локалним изборима у Џорџији, који представљају веома очигледан пример одступања од демократије. Тренутно је најуобичајенији метод даљинског гласања путем поште. То је проверена, згодна и сигурна техника; на изборима 2016. године један од четири Американаца гласао је путем поште. Међутим, председник Доналд Трамп (који и сам гласа путем поште) и његови савезници лажно су напали гласање путем поште као врло погодно за превару и покушај демократа да покраду изборе. Због тога изгледа да ће у државама које су под контролом републиканаца гласање путем поште бити много већа препрека него у другим државама.

Дакле, ако непосредно гласање у новембру остане опасно због пандемије, а гласање путем поште може представљати изазов у зависности од тога где живите, да ли постоји неки други начин да гласате на даљину? Пандемија је убрзала прелазак на е-куповину, рад и дружење путем интернета. Зар не бисмо могли и да гласамо на мрежи? То је замисао која са собом носи много ризика и упозорења, али има и неких њених присталица које једва чекају да се таква процедура искористи. Бивши председнички кандидат Ендрју Јанг који је очарао страствену групу присталица неконвенционалним ставовима о питањима као што је универзални основни доходак, промовисао је гласање путем интернета као један од ставова кампање. Богати ризични капиталиста Бредли Таск, познат по свом раном учешћу у Уберу, борио се за омогућавање приступа бирачима за онлајн гласање преко своје фондације Туск Пхилантхропиес и свог програма Мобиле Вотинг Пројецт. Њихова веб страница тврди да је америчка политика толико поларизована због ниске излазности бирача и да је најбоље повећати излазност тако што ће се грађанима омогућити да гласају путем апликације на свом мобилном телефону.

У околностима пандемије, Западна Вирџинија и Делавер већ су почели са неким обликом онлајн гласања. Западна Вирџинија ограничава гласање путем интернета на војна лица у прекоморским мисијама, становнике ван граница земље и људе са инвалидитетом. Делавер омогућава гласачима који су у карантину или се плаше инфекције COVID-19, што је широка категорија која би могла да обухвати већину становника у држави, да гласају путем интернета. Ипак, постоје многи други ризици. Нова студија истраживача са Технолошког института у Масачусетсу (MIT) и Универзитета у Мичигену упозорава да позната платформа за гласање на мрежи ОмниБаллот, коју користе обе државе, а и многе друге, има безбедносне рањивости и да би онлајн гласачки листићи који се враћају електронским путем лако могли да буду хаковани.

ОмниБаллот се такође може користити за стварање гласачких листића од куће и за попуњавање гласачких листића; студија је изразила подршку овим функцијама, али препоручила је унапређење сигурности, а такође је изразила забринутост због тога што би ОмниБаллот могао да прикупља податке. Као одговор, Демоцрацy Ливе, произвођач софтвера ОмниБаллот, рекао је да је његов систем сигурнији од осталих интернетских облика враћања гласачких листића, као што је е-пошта и, такође, је рекао да планирају да објаве своју политику приватности у вези са прикупљањем података. Интернет гласање није непроверена или нова идеја. Према једном истраживању, најмање 100.000 грађана је 2016. године гласало путем интернета, а због пандемије постоји намера да се тај број знатно повећа за председничке изборе у 2020. години. Већина онлајн бирача су војна лица у активној служби, као и мањи број Американаца који живе у иностранству и бирачи са инвалидитетом. Тридесет и две државе и Дистрикт Колумбија дозвољавају неки облик интернет гласања, али само за врло специфичне и мале популације. Међутим, с обзиром на пандемију, зашто се гласање путем интернета не прихвата шире или се о њему бар не разговара? Одговор је једном речју безбедност.

Није могуће у складу са било којом тренутном технологијом адекватно обезбедити јавне изборе на мрежи. Постоје основни проблеми са кибернетичком безбедношћу за које не постоје чак ни потенцијална решења. Заиста, у мају је Национални институт за стандарде и технологију објавио детаљну изјаву, у сарадњи са четири савезне агенције, у којој је оштро упозорио државе да не користе онлајн гласање и поставио је посебне смернице и најбоље практичне примере за гласање на мрежи, као што је регистрација бирача. „Иако постоје ефикасне контроле управљања ризиком које омогућавају електронско слање листића и њихово попуњавање“, каже се у изјави, „препоручујемо да се предаје папирни гласачки листић јер су технологије за враћање електронског гласачког листића високо ризичне чак иако постоје контроле.“ Другим речима, чак и када се примене најбоље праксе када се ради о враћању попуњеног гласачког листића електронским путем, оне не решавају у потпуности широк спектар безбедносних изазова. Па зашто је гласање путем интернета или уз помоћ неке апликације толико небезбедно и подложно хаковању и манипулацији? Ланац је онолико јак колико и његова најслабија карика, а постоји и много међусобних веза у гласању на мрежи и самим тим много путева за преваре или грешке. Све брже ширење злонамерног софтвера подједнако утиче на преносиве рачунаре и паметне телефоне, а стручњаци за кибернетичку безбедност се брину да вируси могу да заразе или униште појединачне гласове или изборне системе који их преносе, сакупљају и броје, и то чине на довољно високом нивоу да би могли да промене исход избора. Други облици сајбер-напада, попут напада ускраћивања услуге, у којима се сервер преоптерети лажним интернет саобраћајем све док се не сруши, такође могу да изазову пустош у изборним системима и блокирају гласове или доведу до критичног одлагања гласања.

Гласање путем интернета подложније је сајбер-нападу и манипулацији него банкарске или друге интернет трансакције првенствено због тога што је гласање у Америци тајно. Тајно гласање се примењује још од почетка 20. века и уведено је као кључна реформа гласања у борби против изборне корупције и преваре, као што су куповина и продаја гласова и застрашивање бирача. Даље, гласање је често било физички опасна и потенцијално застрашујућа активност за оне који су се њоме бавили. Избори су некад били праћени свеопштим насиљем и нередима; средином 19. века 89 грађана је убијено у нередима током избора. Ових дана захтев за тајним гласањем представља Гордијев чвор за изборне власти које би иначе могле да уоче предности и смањење трошкова у општем преласку на интернет гласање. Међутим, једноставно не постоји доказан начин да се обави тајност онлајн гласања и да се гарантује његова аутентичност.

Прво, на почетку постоји огроман проблем с аутентификацијом да би се потврдило да је гласач онај који се пријављује. Затим, мора да се одвоји стварни гласачки листић од идентитета бирача да би се створила анонимна трансакција. Кад се то обави, како потврдити да тај глас припада баш том бирачу и како бирач касније проверава исправност гласања? То раздвајање представља и проблем и изазов које људи нису успели да реше и победе. Тада је решење за 28 од 32 државе које користе неки облик гласања на мрежи да се гласачи одрекну права на тајно гласање, омогућавајући службеницима да идентификују бирача и тачно уђу у траг и потврде гласање. Међутим, организације које се баве гласачким правима одрицање од права на тајно гласање виде као добровољну предају таквих права и као стварање алармантног преседана и потенцијалне услове за стварање озбиљне политичке корупције која је била уобичајена пре тајног гласања.

Америка је пре више од 100 година прешла на тајно гласање управо због тога што је било безочног вршења притиска на гласаче, али то не значи да је земља имуна на тај проблем. Ако би се створио систем који олакшава или омогућава присилу гласача или куповину или продају гласова, вероватно је само питање времена кад ће то постати значајан проблем. Уз то, заговорници права гласача истичу да је страно мешање у изборе 2020. године већ у току. Проширено гласање путем интернета истакло би питања легитиMITета избора и практично онемогућило тачно извршавање ревизија у вези са гласањима где је разлика између броја гласова мала или где постоје приговори. Гласање путем поште остаје златни стандард за гласање на даљину и задржаће ту позицију у догледној будућности. Гласање путем поште је доказано најсигурнији и најбезбеднији начин гласања. Тренутни напади на гласање путем поште су неосновани и штета је што бирачи морају да се сналазе у тој збрци информација. Сваки бирач би требало да има право да своју грађанску дужност безбедно обави поштом.