„Фејсбук“ негира наводе из документарног филма „Друштвена дилема“

Компанија је у петак негирала наводе из Нетфликсове документарне драме „Друштвена дилема“, која је постала хит. Филм је можда први пут неким гледаоцима открио како друштвене мреже користе алгоритме да би натерале људе да их свакодневно користе. Такође се позабавио утицајем технолошких компанија на изборе, на снажење етничког насиља и повећање стопе депресије и самоубистава. Неки гледаоци су рекли да су обрисали Фејсбук и Инстаграм одмах пошто су погледали филм. Сматра се да „Фејсбук“ оспорава наводе у филму вероватно због тога што је забринута да ће документарац утицати на смањење броја корисника. Филм „Друштвена недоумица“ налазио се у септембру на Нетфликсовој листи десет најпопуларнијих филмова и ТВ емисија и још увек је наведен у одељку У тренду.

„Фејсбук“ се у објави, коју је поставила на своју веб-страницу, позабавила неколицином проблема које има у вези са филмом, од проблема стварања зависности код својих корисника, преко тврдње да су њени корисници третирани као „производ“, до алгоритама, очувања приватности података, поларизација, избора и дезинформација. „Филм, уместо да нуди нијансирани поглед на технологију, даје искривљен поглед на то како платформе друштвених мрежа раде да би од њих створио прикладног жртвеног јарца за тешке и сложене друштвене проблеме“, наводи се у Фејсбуковој објави.

Речено је да документарац на сензационалистички начин описује друштвене мреже и пружа искривљен поглед на њихов рад. Компанија, на пример, тврди да њени алгоритми пружају корисницима да виде оно што је за њих „релевантно и корисно“, баш као што то чине Нетфликс, апликације за састанке и компаније „Амазон“ и „Убер“. Међутим, филм разматра један проблем који се појављује у Фејсбуку, а то је да су њени алгоритми направљени тако да могу да сазнају конкретније ствари о корисницима, као што је наклоност према одређеној политичкој странки и да корисницима приказују вести са којима мисле да ће се сложити. Такав проблем немају платформе са којима се Фејсбук пореди. Филм сугерише да би друштвене мреже требало да гледаоцима прикажу разноврсна мишљења како би успоставиле бољу равнотежу.

„Фејсбук“, такође, тврди да њени производни тимови нису вођени идејом да стварају таква својства која би натерала људе да све више времена проводе у коришћењу њених услуга. Компанија каже да је 2018. године унела одређене промене које су смањиле време проведено на мрежи за 50 милиона сати дневно. Ипак, у сваком извештају о заради, „Фејсбук“ истиче евиденцију о броју „свакодневно активних корисника“, који се непрестано повећава из године у годину. Ти корисници су средство које компанији обезбеђује зараду и због тога је врло битно да се они стално враћају друштвеној мрежи, без обзира на то колико често. Више од 1,79 милијарди људи свакодневно користи Фејсбук, како се наводи у финансијском извештају за други квартал 2020. године, а 2,7 милијарди људи га користи сваког месеца. Компанија чак наводи и податке о томе колико вреде ти корисници. Наиме, просечни приход по кориснику у другом кварталу ове године био је 7,05 долара.

„Признали смо да смо погрешили 2016. године“, наводи се у „Фејсбуковој објави“, а мисли се на руско мешање у изборе 2016. године путем друштвених мрежа. „Фејсбук“ је предузела неколико корака да би, како је рекла, осигурала интегритет избора, а то су забрана објављивања нових огласа недељу дана пре избора и оних којима се угрожава и руши легитимитет избора. „Идеја да дозвољавамо да се на нашој платформи шире дезинформације или да на неки начин имамо користи од таквог садржаја је погрешна“, навела је компанија, покушавајући да оспори наводе у документарцу „Друштвена дилема“ према којима друштвен мрежа шири лажне вести, говор мржње и дезинформације. Компанија каже да сарађује са више од 70 агенција за проверу чињеница и да је уклонила више од 22 милиона говора мржње. Ипак, показало се да се дезинформације увек некако „провуку“ и да друштвена мрежа стално мора да их тражи и уклања.