Кинески тихи експеримент омогућио прегледање давно забрањених веб-страница

Кина је током две недеља спровела ненаметљиви експеримент и милионима људи омогућила да прегледају одавно забрањене иностране веб-локације, као што су Јутјуб и Инстаграм. Изгледа да такав поступак наговештава да се комунистичка  влада креће ка томе да грађанима земље омогући шири приступ глобалном интернету, али истовремено покушава да контролише ко може шта да види. Апликација за претраживање интернета Тубер, коју подржава владина компанија 360 Сецуритy Тецхнологy, појавила се без помпе крајем септембра и први пут после много година, омогућила прегледање одавно забрањених веб-локација од Фејсбука, преко Гугла до Њујорк тајмса, мада у прочишћеним верзијама. Кинески корисници силно су се обрадовали кад су открили да могу директно да прегледају одавно блокирани садржај помоћу мобилног претраживача, а да при том не морају да користе илегалне виртуелне приватне мреже.

Претраживач, који се, између осталих, налази у продавницама апликација под руководством компаније „Хуавеј“, наговештава да Пекинг проверава како да својих 904 милиона корисника интернета пусти у некада забрањене зоне. Иако је Тубер показивала сва обележја државне цензуре и иако је без објашњења повучена у суботу, ипак је најзначајнији експеримент који је Пекинг, у последњих неколико година, спровео да би испитао процес давања већих слобода корисницима интернета.
Апликације које контролише држава, као што је Тубер, нуде могући компромис – контролисано окружење у коме могу да се прате активности и садржај који се прегледа, док се стручњацима, корпорацијама и грађанима омогућава да размењују информације. Кина покушава да реши многобројне жалбе које упућују како домаће, тако и стране компаније којима је потребан приступ не само финансијским подацима, већ и пресудно важним софтверским алатима из иностранства.
Најновији развој апликације Тубер је занимљив јер може сматрати почетком отварања каглобалном интернету. Ипак, њено реално функционисање обухватило би и неколико других компоненти. Међу њима треба истаћи да ће људи који је користе бити строго надзирани, а информације којима могу да приступе путем ове платформе пролазиће кроз филтер апарата за цензуру.

Пошто је Пекинг све сигурнији да има све већу подршку својих становника јер је успешно победио пандемију, одлучио се за нови облик цензуре – назовимо је Цензура 2.0. Осим тога, постоји и неодложна потреба да се повећа квалитет научних и технолошких истраживања у земљи, што би могло да објасни зашто се влади све више свиђа идеја да се бар неким грађанима омогући шири приступ Интернету. Ипак, Пекинг истовремено схвата да се суочава са све снажнијим непријатељским ставом других земаља. У потрази за бољом контролом својих својих грађана, и даље захтева да компаније, од „Tencenta“ до „ByteDance-а“ (власника апликације ТикТок) изврше цензуру и прочисте сав садржај који критикује владу или њену политику. Годинама је са мањим или већим успехом покушавао да укине стотине приватних виртуелних мрежа које се обично користе за заобилажење Великог заштитног зида. Одржавање строго контролисаног пролаза према интернету могло би да умањи употребу тих виртуелних мрежа.

Све би то могло да има утицај на компаније, као што су „Фејсбук“, „Мајкрософт“, „Алфабет“ и „Епл“, које се сада или придржавају цензуре да би дошли до кинеских корисника или остају по страни. Компанија „Гугл“ је почела –али одустала због притиска изнутра – пројекат за стварање филтриране верзије своје апликације која би се користила у Кини. Компанија „Фејсбук“ је размишљала о верзији друштвене мреже за кинеско тржиште, али брзо је одустала од такве идеје. Апликација Тубер – преузета пет милиона пута из Хуавеј продавнице апликација од краја септембра – изазвала је у почетку невероватно интересовање делимично и због тога што је добила подршку од изузетно цењеног стручњака. Наиме, њен развој контролише милијардер и технолошки могул Џоу Хонгји, који је своју компанију Qihoo 360 Technology, која се бави безбедношћу, преместио из Њујорка 2016. године и ускладио се са националним интересима. Мало је вероватно да је компанија Qihoo развила и дистрибуирала апликацију без пекиншког благослова. Наводно ради на пројектима за кинеску војску и саветује Пекинг о осетљивим питањима сајбер-безбедности. Америчко Министарство трговине је у мају санкционисало две Џоуове компаније поред још 24 друге, за које се тврдило да представљају опасност по националну безбедност.

Није сасвим јасно да ли је нека владина агенција наредила уклањање апликације Тубер. Службеник задужен за односе с јавношћу у компанији 360 Сецуритy одбио је да коментарише. Кинеска управа за сајбер-простор, која регулише интернет, није одговарала на позиве и е-поруке новинара од суботе. Изгледа да је апликација Тубер цензурисала неки садржај, укључујући и садржај са платформе Јутјуб. Кад би корисник у оквир за претраживање унео име председника Си Ђинпинга на кинеском језику, у резултатима би се појавило само седам видео-снимака који су постављени са три налога за која се тврди да припадају телевизијским станицама у Шангају, Тјенцину и Макау. Ако би корисник унео председниково име на енглеском, не би добио ниједан резултат претраживања.

При преузимању апликације, корисник је морао да региструје број мобилног телефона, што је пружило програмерима могућност да прате активности јер су сви бројеви паметних телефона у земљи повезани са јединственом кинеском идентификацијом. Поред тога, као и у случају многих комерцијалних апликација, тражила је дозволу за приступ контактима корисника. Кина мора врло опрезно и пажљиво да се отвара да не би нарушила равнотежу друштвеног поретка у земљи, размишљања су кинеских стручњака. Веома је важно да се ослободи проток информација и омогући Кинезима да имају више интеракције са спољним светом, а, такође, и да боље разумеју свет. Попуштање контроле над кинеским интернетом могло би да одигра важну улогу у унапређивању домаћих иновација. Кинески лидери ће на крају отворити сајбер-простор, али само до одређене мере. Ипак, апликација Тубер, укључујући и њену званичну веб-страницу, и даље је блокирана од понедељка.

Чињеница да су се вести о овој апликацији тако брзо прошириле у Кини и изазвале толико узбуђења само је доказ постојања невероватно јаке жеље у Кини да се приступи ширем глобалном интернету.