Зашто улазимо у златно доба е-поште

Неколико деценија стара технологија стагнирала је много година – све док пандемија корона вируса није натерала нове иновативне компаније да испробају нешто ново. Сви знамо да нам е-пошта омогућава да обављамо професионалне послове. Међутим, иако је наше поштанско сандуче централно чвориште нашег професионалног живота, е-пошта ипак, у највећој мери, није успела да постане ефикаснији алат за комуникацију – све до недавно. Развој е-поште је стагнирао и великим делом због тога што представља једну од најстаријих дигиталних технологија која се и даље свакодневно користи. Први „и-мејл“ је послат 29. октобра 1969. године, и од тада се ништа значајно није променило. Од тог времена, неке од основних технологија су, наравно, напредовале, али већина протокола који се користе потичу из претходног века. SMTP (енгл. Simple Mail Transfer Protocol), основни протокол слоја апликација за електронску пошту, створен је 1982. године. IMAP (енгл. Internet Message Access Protocol), протокол за пријем електронске поште од сервера до локалног клијента, створен је 1986. године. Ако размислите о свему што се променило на пољу технологије од осамдесетих година прошлог века до сада, сасвим је невероватно што се и даље толико ослањамо на изузетно старе протоколе.

Пошто је е-пошта створена на отвореним стандардима, остала је децентрализована. Због тога ниједна компанија не може да је поседује и контролише, што није случај са многим другим технолошким категоријама. Свако може да оснује компанију која пружа услуге е-поште и биће компатибилан са свим осталим платформама е-поште на тржишту. Да је е-пошта изграђена на затвореном систему, вероватно би је контролисала шачица великих технолошких компанија –као што је случај са  неким од новијих начина комуникације. Међутим, отворена природа е-поште има и своје негативне стране. У последње две деценије, е-пошта није привукла ни много пажње нити значајнија финансијска улагања. Током раних 2000-их, најзначајнију иновацију понудила је компанија „Гугл“ у виду једног гигабајта простора за складиштење. Да ли би неко могао да се сети која је последња значајна иновација коју смо од тада видели у е-пошти? Ако не можете ничега да се сетите, не брините, јер неких значајних помака није ни било. Коначно, иако свако може да покрене услугу е-поште, велике технолошке компаније – пре свега „Гугл“, „Мајкрософт“ и „Епл“ – и даље контролишу већину активних налога е-поште.

С обзиром на то да сваки уређај има „сасвим добар“ налог е-поште, а налози е-поште се деле као слаткиши за Ноћ вештица, никада није постојало толико занимљиво тржиште које би било довољно изазовно да се на њему појави неко са било каквим узбудљивим решењем (које би се, при том, и плаћало). Апликације, као што су Mailbox и Sparrow, нудиле су неке новине у корисничком интерфејсу, али нису имале одрживих пословних модела и нису могле да убеде довољан број људи да се претплате на апликацију. Дакле, подстицаја за иновације није било. Поред тога, отворена природа е-поште претворила се у парадокс, што значи да је било апсолутно немогуће спровести њену модернизацију ако се практично сваки добављач е-поште не сложи око одређене промене. Таква пат позиција довела је до развоја многобројних нових услуга које су направљене тако да поједноставе комуникацију. Пошто су компанијама била потребна нова решења, одлучиле су да саме нешто предузму. Током наглог развоја економичних апликација, направљене су услуге, као што је WhatsApp, да би се избегло плаћање SMS накнада за слање кратких текстуалних порука. Апликације Slack и Microsoft Teams створене су да помогну у решавању бескрајних низова порука е-поште. Иако су све ове нове услуге забавне и узбудљиве, све су изграђене на затвореним платформама.

И поред тога што данас постоји много могућности за размену порука, ипак је е-пошта и даље централно место за разговор о много чему што се дешава у нашем пословању и у приватном животу. Када желите да контактирате новог клијента, користићете е-пошту. Када треба да пријавите трошкове на крају месеца, те признанице ћете пронаћи у својој е-пошти. Е-пошта је и даље главна тачка за чување наших дигиталних успомена и отисака и за већину наших међусобних комуникација.
Међутим, 2020. године, захваљујући глобалној пандемији, сви смо се нашли на ивици понора. Све више смо почели да се ослањамо на технологију да би наше пословне организације и наш рад могли да напредују. Колико год су људи покушавали да побегну од е-поште, схватили су да је то и даље најефикаснији начин комуникације. Људи су схватили да им је и даље потребна и да је свакодневно користе, чак и поред тога што су им доступни нови алати, као што су Microsoft Teams и Slack, поготово јер су целе компаније прешле на рад на даљину. Дакле, схватили су да, ако им је е-пошта и даље неопходна, онда су сви ти алати засновани на ћаскању само још једно пријемно сандуче којим треба управљати и које треба проверавати, што је неминовно довело до тога да смо постали затрпани порукама. Другим речима, добили смо већи број апликација или платформи којима морамо да управљамо, растрчани смо на све стране и губимо све више времена јурећи за делићима информација и задатака распоређених у мноштву услуга.

Због тога е-пошта мора да се развије у нешто савременије и једноставније. Непрестано смо под стресом док се са апликација за ћаскање пребацујемо на апликације за управљање пројектима, па на дељене документе, а да не говоримо о календару који нам такође задаје главобоље. Потребно нам је решење које ће нам омогућити да унапредимо комуникацију и сарадњу са другим људима, уместо да их омета, решење које би омогућило е-пошти да одговори свим захтевима и задовољи све потребе које данас имамо. Јасно је да морамо из темеља да изменимо е-пошту и поједноставимо процес комуникације међу људима какав је данас, а не какав је био 1969. године. Морамо да преиспитамо начине комуникације из перспективе 21. века. Потребна су нам решења која су и моћна и једноставна, али, у суштини, потребна нам је е-пошта.

Вероватно смо због тога сведоци новина које су се појавиле у вези са е-поштом. Представљено је безброј нових производа 2020. године повезаних са е-поштом. Компанија Басецамп покренула је премијум услугу е-поште Hey у јуну и изазвала прилично интересовање. OnMail, нова услуга е-поште креатора апликације за е-пошту Edison, најављена у априлу, покренута је пре неколико недеља. Украјинска компанија Реаддле, која је направила апликацију Spark, наставила је да улива енергију и финансијска средства у своју апликацију. Са таквим улагањима у нове апликације и услуге за е-пошту, јасно је да е-пошта поново постаје љубимац Силицијумске долине. У последње две године било је више иновација у е-пошти него у протеклих десет.

Када се наш свет 2020. године окренуо наглавачке, приклонили смо се алатима које познајемо и којима верујемо. Сви схватају оно што неки већ дуго знају – е-пошта је коначно поново постала привлачна.