Ли Кун Хи умро у 78. години

Господин Ли, који је од компаније „Samsung“ створио глобалног гиганта, два пута је осуђиван – и помилован – због финансијских прекршаја. Ли Кун Хи, који је од компаније „Samsung“ створио глобалног гиганта у области производње паметних телефона, телевизора и рачунарских чипова, два пута је осуђиван – и према обрасцу који је постао типичан у Јужној Кореји, два пута помилован – за злочине које је за живота починио, умро је у недељу у Сеулу, главном граду Јужне Кореје. Имао је 78 година. Компанија је објавила да је Ли умро, али није прецизирала узрок. Господин Ли није могао да ради од када је претрпео срчани удар 2014. године. Када је господин Ли преузео кормило компаније „Samsung Гроуп“, 1987. године, након смрти свог оца и оснивача конгломерата, Лија Бјунг Чула, многима на Западу је та фирма била позната као произвођач јефтиних телевизора и непоузданих микроталасних пећница који су се могли наћи у продавницама где се роба продавала по дисконтним ценама.

Ли Кун Хи је одлучно подизао компанију на лествици технолошких фирми. Почетком деведесетих, компанија је надмашила јапанске и америчке конкуренте и поставила стандарде у производњи меморијских чипова. Надмашила је све остале компаније у производњи уређаја са равним екранима и освојила тржиште просечних и најнапреднијих мобилних телефона почетком овог века, кад су они постали врло моћни рачунарски уређаји. Данас, компанија „Samsung Елецтроницс{/xа}“ представља камен темељац економије Јужне Кореје и једна је од оних светских корпорација које највише новца улажу у истраживање и развој. Господин Ли – који је био председник корпорације „Samsung Гроуп“ од 1987. до 1998. године, председник и извршни директор „Samsung Елецтроницс{/xа}“ од 1998. до 2008. године, затим председник компаније „Samsung Елецтроницс{/xа}“ од 2010. године до своје смрти – био је најбогатији човек Јужне Кореје.

Он и чланови његове породице користили су скуп закона о власништву да би вршили утицај на друге компаније под „Samsungовим“ кровом. Током свог мандата, чак и док су професионални менаџери имали већу одговорност у групи, господин Ли је остао велики „Samsungов“ идејни вођа, који је непрестано постављао амбициозне стратешке смернице. Међутим, током његовог руковођења компанијом открили су се и понекад сумњиви методи помоћу којих су породична пословна царства Јужне Кореје, позната као чебол, штитила свој утицај. Јужнокорејске корпоративне династије главни су извор економске виталности, али неки Јужнокорејци се питају да ли је њихова држава талац чебола.

Господин Ли је 1996. године осуђен за подмићивање председника државе, да би убрзо био помилован. Више од деценије касније, проглашен је кривим за утају пореза, али још једном је помилован да би могао да лобира за довођење Зимских олимпијских игара у планински град Пјонгчанг 2018. године. Убрзо после Олимпијаде у Пјонгчангу, Ли Мјунг Бак, председник Јужне Кореје од 2008. до 2013. године, осуђен је на 15 година затвора због примања 5,4 милиона долара мита од компаније „Samsung“ да би помиловао господина Лија. Ли Кун Хи рођен је 9. јануара 1942. године у Дегуу, који је тада, као и цела Кореја, био под окупацијом Јапана. Његови родитељи су неколико година пре тога основали фирму „Samsung“, која се бавила извозом воћа и сушене рибе. Млади Ли је у то време био рвач у средњој школи.

Компанија је свој први велики напредак доживела кад је преузела примат на тржишту основним намирницама, као што су шећер и текстил, који су били неопходни у ратом разореној Кореји. Касније се проширила на осигурање, бродоградњу, грађевинарство, полупроводнике и још много тога. Ли Кун Хи дипломирао је на универзитету Васеда у Токију 1965. године, да би почео мастер студије на Универзитету Џорџ Вашингтон, али није добио диплому. Каријеру је започео у компанији „Тонгјанг бродкастинг“, у то време, подружници компаније „Samsung“, 1966. године. Радио је у компанији „Samsung C&T“, грађевинској и трговинској фирми конгломерата, пре него што је 1979. године, именован за потпредседника компаније „Samsung Гроуп“. Када је 1987. године, постао председник, прихватио је очеву усредсређеност на планирање за будућност, чак и кад је пословање изгледало успешно. Поред свега тога, увек је размишљао о опстанку компаније и о стално присутној кризи која представља основно обележје компаније, чак и данас.

„Налазимо се у изузетно важном периоду транзиције“, рекао је господин Ли убрзо након преузимања руководеће функције. „Ако се не преселимо у технолошки развијеније и богатије привреде, можда ће бити угрожен сам наш опстанак.“
У луксузном хотелу у Франкфурту, 1993. године, када је позвао на састанак многобројне менаџере компаније „Samsung Елецтроницс{/xа}“, његово схватање радикалних промена у транзицији постало је сасвим јасно. Данима је држао предавања руководиоцима и подстицао их да се ослободе застарелих метода пословања и размишљања. „Промените све,“ рекао је, „осим супруге и деце.“ Одлучио је да ће се компанија усредсредити на побољшање квалитета производа, уместо на повећање удела на тржишту, што би подстакло долазак стручњака из иностранства и захтевало од виших руководилаца да се упознају са иностраним тржиштима, да их разумеју и кончано, науче како да се на њима боре са конкуренцијом.

У то време све то се косило са корпорацијским ставовима у Јужној Кореји, али неодољиво је подсећало на Мао Цедунгов покушај да промени начин размишљања кинеског народа. Да би истакао значај квалитета производа, 1995. године, посетио је погон компаније „Samsung“ у граду Гуми након што је утврђено да је цела серија мобилних телефона неисправна. Оно што се после тога догодило стално се препричава. Две хиљаде радника фабрике у Гуми окупили су се у дворишту. Сви су на глави морали да носе траке на којима је писао „Квалитет пре свега“. Господин Ли и његов управни одбор седели су под транспарентом на коме је писало „Квалитет је мој понос“. Заједно су гледали како су телефони, факс машине и други инвентар вредни 50 милиона долара разбијени на комаде и запаљени. Запослени су плакали. Наравно, господин Ли није био непогрешив у доношењу пословних одлука. Пошто је веровао да ће електроника постати саставни део аутомобила, средином деведесетих покренуо је аутомобилску јединицу. Фирма „Samsung Моторс“ је продата 2000. године.

Сарадња са Холивудом је исто тако била кратког даха. Стивен Спилберг је 1995. године, за вечером наговарао господина Лија да уложи новац у филмски студио. Иако су директор и остали руководиоци били љубитељи филмова, на крају су углавном разговарали о микрочиповима. Касније је Спилберг изнео утиске о тој вечери. „Како би они уопште могли нешто да знају о филмовима кад су толико опседнути полупроводницима? Изгубио сам драгоцено време.“ Компанија „Samsung“ је 2000. године ушла у фазу освајања глобалног тржишта помоћу блештавих уређаја и углађених маркетиншких манира да би своје име чврсто усадила у умове западних потрошача. Господин Ли је, међутим, врло ретко био виђен у јавности. Био је предани колекционар спортских аутомобила и вредних дела ликовне уметности.

Препознао је, 2007. године, да ће се компанија суочити са новом кризом. Наиме, Кина је све више доминирала у производњи технологије ниског квалитета, док су Јапан и Запад и даље предњачили у напредним технологијама. Јужнокорејске компаније, укључујући „Samsung“, нашле су се између две ватре. Међутим, кад се господин Ли посветио следећем преструктуирању у компанији, почели су да га оптужују да је избегавао да плати порез на зараду која је износила неколико милијарди долара и да је сав новац пребацио на тајне рачуне. Уместо да се супротстави оптужбама, уживо је на телевизији објавио своју оставку и запањио Јужну Кореју. „Пре двадесет година сам обећао да ће сва слава и заслуге бити ваши кад сви на свету буду сматрали „Samsung“ најбољом компанијом“, рекао је 2008. године обраћајући се запосленима, а онда је тихо додао: „Искрено се извињавам што нисам успео да испуним то обећање.“
Све оптужбе против њега су повучене следеће године, а 2010. поново је постављен за председника компаније „Samsung“.

Пошто је господин Ли претрпео срчани удар 2014. године, његов син, потпредседник компаније „Samsung Елецтроницс{/xа}“, постао је главно лице компаније. Ли Кун Хи је за собом оставио сина, супругу, две ћерке, три сестре и седморо унучади.