Како је ковид-19 претворио кампусе у строго надзиране области

Кампуси су, да би појачали надзор и спречили ширење ковида-19, почели да користе разноврсна средства, од једноставних апликација за праћење локације до дугмади за мерење биометријских података. Студент колеџа Васар Е.Л. добио је овог месеца обавештење на телефону, које га љубазно подсећа да укључи праћење локације свог уређаја. Он је један од 2.120 студената који су се овог зимског семестра вратили у Васаров кампус да би директно пратили наставу. Порука која је стигла из званичне апликације колеџа односила се на PathCheck GPS+, апликацију за праћење контаката која је направљена на MIT-у, а која се сада тестира на колеџима широм земље. „Ако преузмете апликацију PathCheck (iOS/Android), проверите да ли сте у потпуности омогућили услуге обавештења о локацији када се то од вас затражи или ручно извршите промену кроз подешавања уређаја“, гласило је обавештење. Даље у тексту следе уверавања да ће се подаци о локацији чувати искључиво на телефону студента, уз могућност дељења са здравственим службама у случају да добију позитиван резултат тестирања на корона вирус.

Е.Л. је рекао да му је веза кампуса и апликације PathCheck у почетку изгледала „језиво чудно“ и подсећала га је на „полицијски надзор“. Ипак, очекивао је да ће морати да пристане на неку врсту надзора као услов да се врати у кампус. Студенти који су се вратили морали су да потпишу документ којим се обавезују да ће се придржавати потпуно новог скупа здравствених и безбедносних стандарда. Пристали су да не излазе из кампуса од 400 хектара током целог зимског семестра, који се завршава 20. новембра. Остали захтеви укључују ношење маски, социјално дистанцирање од два метра, обавезни ковид-19 тест по доласку у кампус, затим, још један после две недеље, а онда према потреби. Нико са стране не може да уђе у кампус, а студентима није дозвољено да посећују оне који живе у другим студентским домовима. „Чим смо стигли у кампус, рекао сам да мислим да нас прате, и заиста сам био параноичан, али било ми је чудно кад се сам схватио да се моја скоро невероватна претпоставка обистинила“, рекао је Е.Л. Према правилима колеџа, преузимање апликације PathCheck није обавезно, па је Е.Л. се одлучио да је не користи. Каже да је реакција студената на апликацију била различита. У одређеној мери, студенти желе да буду што кориснији, чак су спремни да се одрекну неких елемената приватности само да би се вратили у кампус. Ипак, никако не могу да се ослободе утиска да их неко стално прати.
Пре него што су се студенти вратили у кампусе током пандемије ове јесени, заговорници заштите приватности упозорили су да би могао да појави нови талас апликација за надзор да би студенти били безбедни. Постоје велике разлике у том смислу од кампуса до кампуса, али колеџи, свакако експериментишу са технологијом за контролу скупова, праћење контаката или на било који начин контролишу присуство вируса у кампусу.

Неки факултети, као што је Ирвин, Универзитета у Калифорнији, користе вај-фај мреже у кампусу за надгледање окупљања студената. Поред Васара, бројни универзитети, укључујући Универзитет у Аризони и Јужни методистички универзитет, почели су да користе апликације за праћење локације и контаката, али студенти нису обавезни да их преузму. Универзитетски медицински центар Вандербилт инсталирао је 20 термалних камера које могу да детектују температуру чак и кад је особа удаљена од ње 40 метара. Неколико факултета је изабрало неко средње решење. Универзитет Алабаме и Универзитет Калифорније у Сан Дијегу, користе више апликација заснованих на Bluetooth технологији за праћење контаката, којима није потребан приступ подацима о локацији. Универзитет у Мериленду одустао је од планова за увођење апликације за мерење температуре због забринутости да би компанија могла да продаје податке о студентима трећим лицима. Већина универзитета захтева од студената да свакодневно сами пријављују своје симптоме у апликацији или на веб-локацији које надзиру универзитети, пре него што дођу у кампус. У тој групи се налазе мали приватни колеџи, као што је Форт Луис у Колораду, али и велики универзитети, као што је Пен Стејт.

Рецимо, Универзитет Окланд у Мичигену замолио је студенте, наставнике и особље да носе BioButton, мали уређај који непрекидно надгледа пулс, температуру и брзину дисања корисника. Корисници, почетком сваког дана, од уређаја добијају статус „одобрено“ или „није одобрено“. Уређај, такође, користи Bluetooth да би лакше пратио контакте и тако омогућио универзитетском здравственом центру да идентификује све кориснике који су били удаљени мање од 4,5 метара од некога ко је имао позитиван тест. Пошто су студенти у петицији изразили забринутост због нарушавања приватности, универзитет је објавио да коришћење уређаја није обавезно, иако и даље препоручује да га сви студенти, наставници и особље носе. „Престрављен сам... ово је као лоша пародија на епизоду серије Црно огледало (енгл. Black Mirror)“, рекао је Алберт Фокс Кан, извршни директор Пројекта контроле надзорне технологије, коментаришући BioButton. {/xа}Додао је да га није утешило ни то што је универзитет тврдио да уређај шифрира Bluetooth податке које прикупља и чува у облаку. „Као стручњак за приватност, немам појма шта та реченица значи. Ништа нам не говори о типу облака који се користи, релевантним сигурносним процедурама и снази њиховог шифровања“, рекао је Кан.

Ипак, није свака технологија надзора која се користи у покушају успоравања ширења ковида-19 у универзитетским кампусима нова или посебно необична. Пораст броја масовних пуцњава у образовним институцијама и све већи број студената током протекле деценије направили су од контроле безбедности у школама индустрију вредну више милијарди долара, а многи амерички колеџи већ су добро упознати са вештачки интелигентним камерама, апликацијама за бележење присуства које прате локацију и технологијама за препознавање лица. Као што је Вашингтон пост објавио је 2019. године, неки већ користе своје бежичне мреже за праћење кретања студената. Још у јануару, група за дигитална права Фигхт фор тхе Футуре објавила је списак кампуса који користе технологију за препознавање лица. Иако су се неке високошколске установе, као што је Харвард и Универзитет Вирџинија, обавезале да неће користити ту технологију, већи број јавних и приватних универзитета, као што су Универзитет Јужне Калифорније и Универзитет Висконсин, већ је користе. Многи други су рекли да би то могли да размотре у будућности.

Све то значи да универзитетима није нужно потребна технологија специфична за пандемију да би пратили студенте. Уместо тога, многе од ових технологија се преуређују и прилагођавају за доба пандемије ковида-19. Фирма Авигилон, која се бави надзорним технологијама, и у власништву је компаније Motorola Solutions, већ продаје колеџима производ под називом Аппеаранце Сеарцх, који може да прегледа сате снимака сигурносних камера да би се студент идентификовали по имену и да би се пратило њихово кретање кроз кампус. Авигилон је у документу детаљно објаснила како њена постојећа надзорна платформа може да функционише у условима пандемије. Ако се утврди да је професор заражен, компанија може да генерише извештај о свим вратима која је додирнуо помоћу података са његових приступних картица.

Motorola Solutions је рекла да неће открити имена или број школа које планирају да користе њен производ у овој пандемији. Такви висококвалитетни алати за надзор нису неопходни да би се једноставно надгледали људи који се крећу пешице. Барови, продавнице и друга предузећа годинама употребљавају сензоре попуњености капацитета који не користе технологију препознавања лица. Дуга компанија, Density, продаје систем за праћење попуњености капацитета који користи сензоре за надгледање броја људи у просторији. Каже да је потражња за њеним производом Сафе повећана, јер га због пандемије масовно користе колеџи и универзитети. Углавном се надгледају трпезарије, фитнес центри, библиотеке и друга велика места окупљања у кампусу. Све већи надзор у образовним установама већ дуго изазива забринутост због нарушавања приватности, јер би привремене мере надзора могле убрзо да постану трајне и да би школе могле да их користе за решавање проблема у понашању. Многи активисти који се боре за заштиту приватности упозоравају да би појачани надзор могао бити на помолу током летњег семестра, када кампуси очекују да се врати још више студената.

Нема назнака да је сав тај надзор користан у успоравању ширења ковида-19. Иако Универзитет у Сиракузи има кампус са преко 1.100 сигурносних камера, то није спречило групу од преко 100 бруцоша да организују забаву усред кампуса, само неколико стотина метара од школске канцеларије за јавну безбедност. Кан каже да је забринут због свих технологија за надзор које се користе, првенствено због тога немају одобрење владине агенције, а друго због тога што су здравствене власти упозориле да неки од тих надзорних алата немају одговарајуће спецификације за откривање правих симптома ковида-19. Такво мишљење дели и Светска здравствена организација. 

Како је онда могуће осигурати безбедност студената током пандемије без нарушавања њихове приватности?

Мишљење је да је то могуће урадити коришћењем нискотехнолошких метода за праћење контаката који се ослањају на поверење заједнице и на свест људи о томе да треба да заштите себе и људе који се око њих налазе.