Технолошке компаније се боре против дезинформација

Иако су технолошке платформе углавном испуниле обећања да ће проверавати лажне предизборне тврдње политичких личности – укључујући и тврдње самог председника – њихови напори су се претворили у свеобухватни рат против дезинформација. Шта се, у ствари, догодило? Сви они који су чврсто одлучили да шире погрешне информације успели су да пронађу скривене путеве и тако заобиђу правила које су платформе поставиле. Нажалост, сви ти поступци спречавања ширења дезинформација у многобројним случајевима представљају само додатну инспирацију са ширење иначе неутемељених теорија завере које кажу да су се медији, технолошки гиганти и демократе удружили да би покрали изборе и победили председника Трампа. Шта се, заиста, дешава? У среду су технолошки гиганти „Фејсбук“, „Твитер“ и „Јутујуб“ цео дан провели обележавајући садржај у коме се шире дезинформације, као што су лажне тврдње о погрешном бројању гласачких листића у кључним државама које могу да одлуче о томе ко ће бити следећи председник.

Мере које примењује „Твитер“ су најагресивније. Наиме, друштвена мрежа сакрива све објаве које садрже обмањујуће тврдње о изборном процесу и ограничава могућност корисника да их деле. У среду је увелико применила то правило, чак и на неколико Трампових порука. С друге стране, друштвена мрежа Фејсбук је таквом садржају једноставно додала ознаке које кориснике повезују са бирачким центрима за информације.

Јутјуб је поставила ознаке бар на неке видео-снимке. На једном таквом снимку, који је објавила конзервативна телевизијска мрежа OANN, који је тврдио да се у Аризони и Невади „навелико шире преваре у пребројавању гласачких листића“, додато је обавештење у коме се каже да резултати можда нису коначни. Преурањене објаве о победи на изборима суочиле су се са блажом судбином на Твитеру, јер их је друштвена мрежа обележила обавештењем у коме се наводи да је поменути твит објављен пре објављивања званичних резултата. Друштвена мрежа Твитер је означавала објаве које су стизале и од демократа и од републиканаца. Међу њима је била и преурањена тврдња председавајућег Демократске странке у Висконсину, Бен Виклера, да је потпредседник Џо Бајден победио у тој држави.

У среду поподне, Твитер је такође обележила низ тврдњи да је Трамп освојио Пенсилванију у твитовима које су послали људи из Трамповог окружења, укључујући Ерика Трампа и секретарку за штампу Беле куће Кејли Макенани. Друштвена мрежа Фејсбук је првобитно рекла да ће означавати само објаве о преурањеној победи на националном нивоу, али на крају је означила само објаве које су се тицале Пенсилваније. С друге стране, Фејсбук је ставила ознаку на објаву председника Трампа у којој се наводи да је било покушаја „крађе“ избора. Ознака је садржавала обавештење да коначни резултати још увек нису објављени, али није наведено да су информације обмањујуће. Истовремено, означила је Бајденову објаву и којој се каже: „Добићемо изборе“.

Да ли је било проблема? Наравно. Иако су платформе углавном означавале проблематичан садржај у прилично кратком року, ипак је остало сасвим довољно времена да многе тврдње привуку много пажње пре него што су мреже успеле да их означе. Иако су се технолошке компаније изузетно потрудиле да обележе све проблематичне изјаве, неутемељена теорија завере да су републиканци добили посебне оловке за обележавање гласачких листића у Аризони како би изборни званичници могли да их одбаце, толико се проширила да је државни тужилац из Аризоне морао да покрене истрагу. Још свеобухватнија, али исто тако неутемељена идеја, да су демократе у кључним државама фалсификовали пребројавање гласова да би украли изборе, такође, је добила додатни импулс помоћу хештега – #StopTheSteal – који су подржали многи, укључујући Марџори Тејлор Грин, бившу промотерку теорије завере организације QAnon која је победила у трци за Представнички дом.

Шта се десило у међувремену? Одмах је био уочен пропуст у поступцима великих технолошких компанија који су примењивани у вези са уклањањем дезинформација о изборима. Наиме, поступци су се односили само на тврдње које су биле директно објављене на платформама, али корисници су могли без било каквих проблема да деле дезинформације ако су цитирали или приказивали снимак коментара направљених ван платформе. На пример, твит Кајла Грифина из МСНБЦ-а, који је цитирао Бајденовог адвоката Боба Бауера кад је рекао „Победили смо на изборима“ није био означен иако је у њему поновљено преурањено проглашење победе. Размислите! У великом броју случајева, кад год би платформа означила неодговарајући садржај, то јој се вратило као бумеранг јер су многи од оних који шире дезинформације рекли да су поступци платформе сами по себи доказ завере – да Силицијумска долина потискује различите ставове да би заташкала заверу око крађе избора.

Постоји и светла тачка. Инострани играчи, као што је руска Агенција за истраживање интернета, нису успели да прошире много дезинформација. Њихови покушаји су били спорадични, али прилично неуспешни. Шта следи? Споро бројање гласачких листића у државама које треба да одлуче ко ће бити будући председник даје прилику дезинформацијама и теоријама завере да добију на значају и моћи, кажу стручњаци. Стручњаци предлажу да се посебна пажња обрати на шифриране канале за размену порука: „Кад не видимо да екстремистичке групе разговарају јавно, то значи да разговарају тајно“, рекао је Грејем Буки из Атлантског већа.