Шта се дешава са технолошким гигантима на крају Трампове ере?

Данима пре него што је објављена победа Џоа Бајдена на изборима за председника 2020. године, председник Трамп је био на Твитеру – и водио битку са друштвеном мрежом. Док је тадашњи председник постављао љутите објаве о спором процесу пребројавања гласова који ће се на крају завршити његовим поразом, Твитер је покрио већи део Трампове временске линије упозорењима да председничке објаве садрже спорне и потенцијално обмањујуће информације. Трамп је на то одговорио објавом у којој се позивао на Члан 230, нејасни и деценијама стар закон којим се уређује контролисање садржаја на друштвеним мрежама. Такве свађе са компанијама из Силицијумске долине биле су једна од основних карактеристика Трампове владавине. Често је критиковао Фејсбук и Твитер јер је сматрао да су се заверили против њега, пошто су стали уз либерале и истовремено гушили конзервативне објаве, иако је Фејсбук помогла да га изаберу, а на Твитеру је увек могао да се слободно изрази.

Напао је компанију „Амазон“ и предводио напад на технолошке гиганте при чему је нашао савезнике у републиканским конгресменима, државним тужиоцима и Министарству правде. Не треба заборавити ни његов дуготрајни трговински рат са Кином, који је почео кад је издао наредбу да се кинески телекомуникациони гигант „Хуавеј“ држи што даље од Америке и да се забране апликације WeChat и TikTok, које су у кинеском власништву (до сада неуспешно, у случају обе апликације).

Сада, кад се Трамп полако и невољно повлачи са положаја и када се Бајден спрема за транзицију власти, постоји прилика за промене. Какве се, заправо, промене могу очекивати?

Неизвесност је велика. Џо Бајден, осим позива гигантима друштвених медија да се агресивније боре против дезинформација, није их ставио у главни фокус своје кампање. Састав Бајденовог кабинета такође остаје неизвестан. Бајденов тим није успоставио детаљне ставове о неким најхитнијим питањима која се односе на технолошке гиганте. Могуће је да долазак Бајдена на власт неће толико значајно утицати на технолошки сектор, колико на остале. Реформа технолошких гиганата је током Трампове владавине неколико пута била тема о којој су расправљали и демократе и републиканци. Једни су се борили за успостављање напредних закона и правила, а други су стално истицали забринутост за слободу говора, што је довело до стварања необичног савеза против технолошких гиганата, који би могао да опстане и под председником Бајденом.

Чак и ако се избори заврше поделом власти – Бајден је у Белој кући док Мич Маконел контролише још увек црвени Сенат и потенцијално може и даље да примењује стратегију опструкције коју је усавршавао током Обамине владавине – сасвим је могуће да би Бајден могао да бар мало заузда гиганте Силицијумске долине. На пример, у вези са антимонополским акцијама постоји јасно преклапање између прогресивних позива на „разбијање технолошких гиганата“ – на шта је Бајден климнуо главом, али их није подржао – и разних антимонополских истрага које је Трамп надгледао.

Контролисање објављивања садржаја на друштвеним мрежама представља још једну потенцијалну тему компромиса. Демократе се углавном залажу за већу контролу јер су забринути због дезинформација о вирусу и иностраних мешања у изборе, док многи републиканци желе мање контроле јер сматрају да се конзервативни ставови „утишавају“ на мрежи. Ипак, обе стране су имале проблема са Чланом 230, законом који је изазвао Трампов бес док су гласачки листићи пристизали. Бајден и Трамп су се сложили да закон треба променити, односно, Бајден је рекао да га треба опозвати у случају платформи друштвених мрежа.

Изгледа да директори друштвених медија претпостављају да ће бити предузете неке мере. Уочи избора, усред пребројавања гласова кад је Бајден стицао предност, друштвена мрежа Фејсбук је постала темељнија и агресивнија у контролисању садржаја кад је забранила порицање холокауста и обуздала ширење приче из Њујорк поста у којој се говори о корупцијској афери породице Бајден. Неки нагађају да је Закерберг променио став очекујући Бајденову победу и тако покушао да спречи могуће будуће расправе о строжој контроли, иако је чак и пре него што је Бајден постао први кандидат Демократске странке, извршни директор „Фејсбука“ почео да се окреће од лобирања против прописа до подржавања увођења нових. „Фејсбук“ и Закерберг изјавили су да је до промене става дошло због све веће забринутости због ширења насиља заснованог на мржњи и изборних дезинформација.

У вези са кинеским технолошким гигантима – где је Трамп покушавао да забрани „Хуавеј“, WeChat i TikTok – Бајденови ставови се у суштини не разликују од Трампових. Трамп је често економски све напреднију Кину истицао као претњу и америчкој трговини и националној безбедности и истовремено је оптуживао за ширење корона вируса. Бајденова кампања се непрестано трудила да се још јаче обруши на Кину. У септембру је Бајден рекао да је ТикТок „проблем који изазива истинску забринутост“, што је само потврда могуће забране.

Један од проблема који треба што пре решити у ери рада и образовања на даљину је „дигитална неравноправност“ или разлике у могућностима приступања интернету. Бајденова кампања се обавезала да ће омогућити „приступ брзом интернету или бежичном брзом интернету путем 5G мреже сваком Американцу“, доносећи приступ интернету у рурална подручја, урбане школе и племенске резервате, укључујући улагање од 20 милијарди долара у брзи интернет у руралним областима.
Могу се очекивати промене и у неким другим областима. На пример, Бајден је рекао да ће укинути Трампову суспензију виза H1-B, које омогућавају компанијама да ангажују стране раднике са специјализованим вештинама – од којих око три четвртине одлази на раднике у технолошким компанијама.

С тим у вези, удаљавање од Трампових протекционистичких напора поставља Бајдена као природнијег савезника Силицијумске долине – што подсећа на Обамино време када су демократе и технолошки лидери били у пријатељским односима. Многи директори технолошких компанија били су против Трампа 2016. године, а запослени су ове године прилично уложили у Бајденову кампању. На берзи се показало да Бајденова владавина неће окончати незаустављиви раст који су технолошке компаније постигле упркос антагонизму Трампове администрације. Индекс Standard & Poor's 500 затворио је неизвесну изборну недељу са растом од 7,3%, делимично подстакнут зарадама неких од највећих фирми из Силицијумске долине.

Спровођење надзора била је главна брига док је Бајден био потпредседник. Сноуденово откривање тајних операција Националне безбедносне агенције и борба FBI-а да натера компанију „Епл“ да откључа иПхоне човека одговорног за пуцњаву у Сан Бернардину обележили су однос Обамине администрације са технологијом. Бајденова кампања само је констатовала да проблем постоји и позвала технолошке компаније и компаније друштвених медија да се „конкретно обавежу да ће осигурати да њихови алгоритми и платформе не појачавају државни надзор“, као и да неће помагати у ојачавању кинеске репресије, неће ширити мржњу или промовисати насиље. У свом интервјуу за Њујорк тајмс, рекао је да Америка „треба да успостави стандарде у очувању приватности који треба да буду слични европским“.

Бајден се није удубљивао у проблем аутоматизације као, рецимо, Берни Сандерс. Међутим, на својој веб-страници каже да „не прихвата дефетистички став да снаге аутоматизације и глобализације чине Америку неспособном да задржи добро плаћене послове и да их створи још више“, и позива на основну заштиту запослених од аутоматизације и на инвестирање од 300 милијарди долара у истраживање и развој вештачке интелигенције (као и електрична возила и 5G мреже). Једно од подручја око којих ће се ставови разилазити је сигурно улога коју платформе друштвених медија треба да имају у контролисању дезинформација, посебно ако потичу са председниковог налога. Ипак, то не значи да ће и проблем „лажних вести“ нестати.
Дезинформације су веће од самог Доналда Трампа, упозоравају стручњаци.