Шта би се догодило ако би компанија „Гугл“ морала да прода свој веб-прегледач?

Ако компанија буде морала да прода Chrome под притиском антимонополске комисије, какве ће промене наступити?

Док се технолошки гигант суочава са све већим надзором антимонополске комисије у Сједињеним Државама, савезни и државни тужиоци, наводно, разматрају одвајање Chrome-а од компаније „Гугл“ да би се решили проблеми у области поштовања Закона о конкуренцији. Популарни прегледач, преко кога се обавља отприлике две трећине глобалног саобраћаја на мрежи, кључни је део компанијиних настојања да га учврсти на положају подразумеваног прегледача и ојача свој положај на тржишту дигиталног оглашавања. Међутим, продаја Chrome-а не би утицала само на пословање компаније, већ на све остало, од дигиталне приватности до обликовања тржишта дигиталног оглашавања, односно, истовремено на потрошаче и предузећа.

 

Стручњаци за безбедност података, онлајн маркетинг и технолошко пословање упозоравају да ће такви свеобухватни утицаји зависити од тога ко ће бити нови власник Chrome-а. Ако је купац супарнички технолошки гигант, као што је „Мајкрософт“ или „Оракле“, регулатори ће, у том случају, само пребацити монопол с једне компаније на другу.

Судбина колачића

Једна од најистакнутијих карактеристика Chrome-а – поред његове свеприсутности – јесте да је последњи главни прегледач који подразумевано не блокира колачиће треће стране. Колачићи представљају пакете информација које оглашивачи могу да користе за праћење корисника који се крећу мрежом и да их пажљиво циљају огласима на основу њиховог понашања. Највећи конкуренти Chrome-а, Сафари и Фирефоx, већ блокирају колачиће трећих страна (иако мањи конкуренти као што су Opera и Edge то још увек не чине). У јануару је Chrome најавио да ће следити пример својих конкурената и блокирати колачиће за праћење – али тек за две године. Компанија се одлучила за такав успорени процес вероватно због тога што се њено пословање у области оглашавања и даље ослања на колачиће, кажу стручњаци који се баве приватношћу на мрежи. Двогодишњи период за уклањање колачића обезбедио би осталим тимовима у компанији сасвим довољно времена да развију нове алате за циљано оглашавање.

Ако би дошло до продаје Chrome-а, нови власник би могао да донесе другачију одлуку о колачићима, у зависности од свог пословног модела. Сафари је могао раније да одустане од њих, јер огласи на мрежи нису један од основних извора прихода компаније „Епл“. Ипак, без обзира на то да ли ће прегледач доћи у посед конкурентне компаније, као што су „Оракле“ или „Мајкрософт“ или се издвоји као посебна компанија, нико не може да гарантује да ће се нови власник понашати према приватности много другачије од „Гугла“. 

Поремећај тржишта дигиталних огласа

Нови власник Chrome-а може да донесе стратешку одлуку да успостави Chrome као прегледач усмерен на заштиту приватности и убрза укидање колачића – или би могао да успостави пријатељски однос са дигиталним издавачима и настави да одржава колачиће у животу. Коначно, кажу стручњаци, не само да би укидање колачића нанело штету пословању компаније, већ би створило много веће проблеме независним оглашивачима и веб-локацијама које од њих зависе у смислу зараде. Према проценама саме компаније (документ је објављен у пдф формату), њена одлука да смањи колачиће довешће до тога да дигитални издавачи изгубе више од половине прихода од програмског оглашавања. Компанија процењује да ће тај губитак за веб-локације које објављују вести бити близу две трећине досадашњег прихода. Наравно, ту процену треба узети с резервом. Компанија је те податке изнела када је покушавала да оправда своју претходну одлуку да не блокира колачиће, а издавачи нису били сасвим сигурни колико је тај утицај заиста озбиљан. Ипак, нико не оспорава да би сигурно дошло до неке пометње.

Стручњаци истичу да компанија „Гугл“, с обзиром на то да поседује најпопуларнији веб-прегледач на свету, има могућност да искористи неке нове методе прегледања активности корисника, чак и ако колачићи трећих страна буду укинути. Конкуренти компаније на тржишту дигиталних огласа немају ту моћ. На пример, компанија може да тврди да укида све колачиће трећих страна да би заштитила приватност својих корисника, а, у ствари би, с обзиром на то да контролише Chrome, онемогућила свима осталима да приступе информацијама које колачићи пружају о томе како се корисници крећу по интернету. То би, истовремено, издавачима отежало да сами вреднују резултате које су постигли дигитални огласи због чега би морали још више да се ослањају на „Гугл“.

С друге стране, ако би се Chrome одвојио од активности оглашавања компаније, нови власник би могао да доноси одлуке о колачићима који би помогли конкурентним добављачима огласа и издавачима на мрежи – али све зависи од тога како би нова матична компанија планирала да уновчи прегледач.

Преправљање пословног плана компаније

Одвајање Chrome-а не би било тако лако како се чини, упозоравају стручњаци. Одвајање било ког дела компанијиног царства представљао би изазов за њен пословни модел у коме су све услуге бесплатне и финансирају се оглашавањем. Постоје и они који не верују да је то могуће, јер компанијини једини приходи у суштини долазе од оглашавања, које је везано за претраживач, а претраживач је везан за прегледач и прегледач је везан за Андроид. Блиске везе између „Гуглових“ производа, који сви заједно подстичу све већи број људи да користи њен претраживач, били су у средишту антимонополске тужбе коју су амерички тужиоци поднели против компаније. Постоји мишљење да би одвајање Chrome-а од „Гугла“ могло да ослаби компанијину доминацију у претраживању, због чега би оглашавање било јефтиније, што би значајно смањило њене приходе.

Да би надокнадила разлику у заради, компанија би могла да размотри, на пример, могућност да произвођачима паметних телефона наплати коришћење њеног Андроид оперативног система – што би представљало суштинску промену у компанијином приступу пословању. Компанија „Гугл“ никада није наплаћивала коришћење софтвера, јер је увек пружала бесплатне услуге које су плаћали оглашивачи. Такав модел су усвојили скоро сви технолошки гиганти, укључујући „Фејсбук“. Одвајање Chrome-а, другим речима, могло би да доведе у опасност један од омиљених пословних модела Силицијумске долине. Требало би осмисле праву тактику да би се некако одупрли нападу америчке владе.