Како се скромни PDF толико дуго одржао на технолошком пољу

Када сте последњи пут преузели, отворили, одштампали или креирали документ у добром и тридесет година старом PDF формату? Вероватно недавно. Према једној процени, данас постоји најмање 2,5 билиона PDF докумената. Када сте последњи пут, заправо, размишљали о PDF документима? Убрзане иновације успостављају темпо развоја дигиталне културе, од кога вам се врти у глави. Дакле, вероватно сте пре неколико година, или, вероватније, никад, застали да размислите како је настао свеприсутни PDF. PDF који у суштини тежи да имитира папир у дигиталном облику постоји од раних деведесетих година прошлог века. Иако му недостаје гламур или сјај, ипак је успео, не само да опстане деценијама, већ и да наџиви потенцијалне ривале. Чак су и непоколебљиви програми, као што је Microsoft Word и Powerpoint били суочени са конкурентима из компанија „Гугл“ и „Епл“. Ипак, није се појавио ниједан програм који би потиснуо и уништио PDF. У ствари, компанија „Адобе“ из које је потекао овај формат извештава да је само у фискалној 2020. години отворено око 303 милијарде PDF докумената уз помоћ њене услуге Доцумент Цлоуд – што је повећање од 17 процената током године у којој су у технолошком разговору доминирале теме попут видео конференција, аутономних возила и технологија препознавања лица.

Јасно је да неуништивост PDF формата узимамо здраво за готово. PDF је дигитални еквивалент спајалици или хемијској оловци – свакодневном алату толико познатом да нам се чини да је одувек уз нас, али тешко нам је да замислимо шта бисмо без њега. Наравно, ниједан од поменутих предмета није настао ниоткуда. Неко је морао да их смисли, конструише, направи и усавршава када се за то укаже потреба. У случају PDF формата, оно што је било пресудно за његов дугорочни успех била је одлука предузећа, које га је измислило, да га, у суштини, поклони. Могли бисмо да кажемо да је Џон Варнок направио PDF формат. Он је 1982. године, заједно са Чарлсом Гешкеом основао компанију „Адобе“. Њих двојица су напустили Xероx ПАРЦ да би направили своју компанију – наравно, у Варноковој гаражи – и бавили се технологијом под називом ПостСцрипт, која је, у основи, језик за лако штампање рачунарских докумената.

Иако је компанија развијала неколико култних производа – Иллустратор и Пхотосхоп су познати примери – Варнок је био окупиран идејом која је, донекле, била врло блиска ПостСцриптовом повезивању дигиталног и аналогног. Почетком деведесетих покренуо је пројекат под радним називом Цамелот, да би направио формат датотеке који ради у свим оперативним системима, а изгледао би исто ако се штампа на било ком штампачу. То је био прави изазов у време када би документ направљен у MS-DOS-у или Unix-у могао да буде потпуно непрепознатљив на Мац рачунарима и обрнуто. У званичној историји рада компаније „Адобе“ пише да је циљ стварања PDF формата био да обезбеди могућност „размене информација између машина, између система и између корисника, али тако да датотека изгледа исто ма где да се налази“. Дакле, требало је направити „дигитални формат за размену који је сачувао ауторску намеру“, каже Дејвид Парментер, директор инжењеринга за Адобе Доцумент Цлоуд, „што PDF покушава да уради на заиста високом нивоу“. Иза уско стручних израза крије се нешто прилично једноставно. Наиме, мисија PDF формата је да буде дигитална верзија старомодног папира.

Папир је, у комбинацији са прилично досадним технологијама, као што је фотокопирање и физичка испорука, остварио ту важну мисију: „Ако вам пошаљем документ, желим да се и ви и ја сложимо да изгледа исто и код вас и код мене“, каже Парментер. PDF је то постигао на рачунарски ефикасан начин. Не само да је могао да се користи на различитим платформама, већ је био довољно мали да је могао електронски да се дели чак и пре три деценије. Варнок је намеравао да PDF форматом замени папир и тако оствари свеопшти, али увек тешко остварив сан о канцеларији без папира. И други су тежили истом циљу, тако да је деведесетих година прошлог века забележен налет конкурената, као што су ДјВу, WordПерфецт Енвоy, Цоммон Гроунд Дигитал Папер и других који су настојали да постану утврђени стандард – папир дигиталног света у настајању.

То није био само интелектуални подухват; победа на том такмичењу могла је да донесе и финансијску корист. Компанија „Адобе“ је најавила долазак PDF формата на врло живој технолошкој конференцији 1992. године, а следеће године је објавила софтвере за прављење и читање докумената у том формату. Према једној верзији, компанијин први програм за прављење PDF докумената коштао је кориснике око 700 америчких долара, а Ацробат читач коштао је 50 америчких долара. Ипак такав пословни подухват није могао да постигне тренутни успех. „Свет то није схватио“, рекао је касније Варнок, додајући да је одбор компаније „Адобе“ хтео одмах да уништи Ацробат читач. Осим великих трошкова, документи у PDF формату су били гломазнији од обичног текста и спорији за преузимање преко модема типичних за то време. 

Ипак, компанија је донела важне одлуке које ће одредити будућност PDF формата. По његовом објављивању 1993. године, спецификације PDF формата биле су бесплатно доступне. Иако је компанијина одређена верзија остала заштићена, други су могли да се поигравају с њом по својој вољи – омогућавајући јој да постане стандард“, како је речено у извештају прегледа формата за 2018. годину. Убрзо је компанија одустала од накнаде за свој софтвер за читање, усредсређујући се у потпуности на производ за креирање докумената као извор прихода. Сматрала је да ће бити привлачнији за оне који креирају формат, ако више људи може да га прочита. У међувремену, брзи развој мреже и стално побољшање брзине преузимања ишло је у прилог PDF формату, да би га средином деведесетих прихватио кључни корисник, а то је Управа јавних прихода. Пореској управи је слање пореских образаца за више од 100 милиона домаћинстава представљало компликован и скуп подухват. Постигнут је огроман напредак кад је служба могла да направи обрасце који су доступни за преузимање у поузданом формату као што је PDF. Убрзо је уочена вредност PDF формата за пословање, академску заједницу, адвокатске канцеларије, здравствене установе и друге. Велики део те вредности била је стабилност и универзалност форме – укратко, основна сличност са папиром.

Наравно, компанија је истовремено радила и на томе да PDF буде бољи од папира. Током година непрестано је додавала дигиталне функције, од подршке основним хипервезама, побољшавања поља за одговоре, преко интерактивних елемената и додатака и заштићене технологије скенирања до прилагођених опција дигиталног потписа. Компанија је, 2008. године, предузела одлучујући корак у утврђивању улоге PDF формата. Наиме, дозволила је објављивање спецификација формата и контролу коју обавља независна и невладина Међународна организација за стандардизацију и доделила права на бесплатну лиценцу за коришћење или продају спецификација PDF-а. Иако компанија има једно место у одбору те организације и обезбеђује техничке савете, она нема већу моћ од било ког другог члана у обликовању стандарда формата.

Због тога сада постоји мноштво алата за креирање и читање PDF докумената који нису направљени у самој компанији. Зато нам се чини да је формат свеприсутан. Ако желите да Microsoft Word документ сачувате као PDF, избор је једноставан јер је уграђен у софтвер; ако вам неко пошаље PDF, можете га једноставно отворити у било ком читачу који сте навели или који је подразумевано подешен за лаптоп или телефон. Резултат је да, иако скромни PDF није једини електронски формат докумената на интернету, ипак је доминантан. Можемо рећи да је то био добар пословни подухват за компанију. Кад је дозволила да формат буде свима доступан, дошло је до хало ефекта, односно, људи природно повезују PDF са компанијом „Адобе“ јер многи мисле да компанија и даље поседује формат. PDF се непрестано шири, не зато што „Адобе“ или било која компанија приморава људе да га користе, већ због тога што милиони људи широм света само треба да заврше свој посао.

Нема сумње да је уска повезаност са PDF форматом била пресудна за дугорочни успех Ацробата, компанијиног софтвера за документе. Пре неколико година успешно је прешла на модел облака/претплате за различите пословне јединице, а способност стварања и уређивања PDF докумената уз све најновије верзије уз Ацробат је у средишту понуде Доцумент Цлоуд, која је имала приход од 1,5 милијарде долара у фискалној 2020. години, према најновијем извештају о заради. Пандемија нас је натерала да дигитализујемо како пословање, тако и образовање, што је само оснажило улогу PDF формата и довело до значајног повећања прихода и добити компаније. Најновији и стални напори компаније које улаже у PDF усредсређени су на прилагођавање формата ери паметних телефона. Крајем прошле године, компанија је представила, како је то назвала, Лиqуид Моде, опцију која уређује PDF датотеке да би се лакше читале на екрану телефона. Недавно је олакшано уметање докумената у веб-локације, а ради се на могућности укључивања тродимензионалних приказа у PDF документа.

Ипак, прави разлог доминације PDF формата нема везе са његовом будућношћу него са његовим коренима. Од самог почетка требало је да буде лаган и компатибилан са свим платформама и у свим окружењима на којима би се читао. Компанија каже да чак и прва генерација PDF докумената може да се чита уз помоћ најновијих програма за читање. То је снага у којој поново одзвања аналогна инспирација. Ако узмете књигу стару 100 година, не морате да преузимате ажурирања да бисте је прочитали.