Нови директор „Амазона“ са главом у облаку

У уторак је Енди Џеси постао директор компаније „Амазон“ и тако пружио најновији доказ да се технолошки гиганти у будућности селе у облак. Амазон је сајт за куповину на мрежи. Гугл се бави претраживањем интернета. Мајкрософт прави оперативни систем Wиндоwс. Већина људи има такво мишљење о активностима три највеће технолошке компаније. Међутим, такве ознаке су прилично застареле јер су се три компаније окренуле много уноснијем послу, а то је рачунарство у облаку. У уторак је Енди Џеси постављен за будућег директора компаније „Амазон“ и тако је пружио најновији доказ да се технолошки гиганти у будућности селе у облак. Џеси је последње две деценије посветио изградњи компанијиног пословања у облаку, које је познато као Амазон Wеб Сервицес (АWС). Касније ове године, управљаће целом компанијом. „То је, на неки начин, крунска победа облака“, рекао је Бен Принг, који је почео да пише о рачунарству у облаку још деведесетих година прошлог века, кад је идеја о постављању драгоцених информација на рачунарске мреже неких других људи за многе била потпуна лудост.

Помало чудан и паперјаст назив „рачунарство у облаку“ можда прикрива праве активности „Амазона“, „Гугла“, „Мајкрософта“ и њихових мањих конкурената. У ствари, компаније граде огромна складишта испуњена рачунарским серверима, а затим, изнајмљују простор на тим серверима свима којима је потребан, од малих иновативних компанија до великих корпорација, па чак и војсци. Компаније и радне организације које су некада морале да улажу огромна средства да би изградиле сопствену рачунарску инфраструктуру и запослиле стручњаке сада могу да их једноставно и много јефтиније купе. Изнајмљујући простор, корисници облака штеде знатна новчана средства и напор да би направили сопствене фарме сервера, као и рад који би уложили да осигурају њихову безбедност.

„Рачунарству у облаку било је потребно много времена да победи почетну сумњичавост“, рекао је Принг. Годинама су људи с неверицом, али одлучно, говорили да никада неће своје пословне податке поставити на интернет. Можда је баш то и била главна покретачка снага развоја те технологије. Можда је рачунарство у облаку много мање занимљиво или очигледно од, рецимо, прављења веб-страница за кориснике, али испоставило се да је много уноснији посао за компанију „Амазон“, која је на облаку зарадила 13,5 милијарди долара само прошле године. „Сви највећи светски догађаји, Светски фудбалски куп, Финале америчког фудбала, велики ријалити програми, сви користе облак“; рекао је Џеси за Њујорк тајмс још 2014. године, када су директори технолошких компанија морали да убеђују људе у исплативост складиштења података на даљину. Покренуо је Amazon Web Services 2006. године и постао познат као „шеф облака“.

Џеси, пошто је наследио Безоса на месту главног директора компаније, прати пут којим је пре њега прошао Сатја Надела, који је успешно водио пословање у облаку компаније „Мајкрософт“, познато као Азуре, пре него што је унапређен у директора 2014. године. Зарада „Мајкрософта“ од пословања у облаку достигла је 16,7 милијарди долара током последња три месеца 2020. године, што је за 34 процента више него у истом периоду 2019. године. Што се тиче компаније „Гугл“, њен најновији извештај о заради који се појавио у уторак, показује да њена продаја облака цвета, односно да се увећала за 47 процената у односу на претходну годину, што је двоструко веће повећање пословања него оглашавање. Ипак, компанија још није остварила зараду од рачунарства у облаку.

Током пандемије корона вируса, пословање у облаку је напредовало због повећане потражње с обзиром на то да се посао обављао на интернету, што је важило и за контакте са клијентима. Међутим, напредовање обимног пословања у облаку има одређене последице које превазилазе границе финансијских извештаја компанија. Пошто се подаци складиште на серверима „Амазона“ или њених конкурената, суштински је измењено функционисање самог интернета. Наиме, када је једна новинарка, пре две године, покушала да живи и ради без „Амазона“ недељу дана, није успела. Онемогућено јој је да посећује неке од својих омиљених веб-страница, а није могла да користи ни многе апликације на телефону. С обзиром на то да је компанија доминантна на пољу рачунарства у облаку, испоставило се да је сувише снажна и непобедива.

Прошлог месеца, рецимо, када је друштвена мрежа Парлер покушала да буде конзервативна алтернатива Твитеру, компанија је раскинула уговор о облаку, а судија је одбио да уговор обнови. Друштвена мрежа се још није опоравила од тог ударца.
Агенције америчке владе се, такође, ослањају на услуге у облаку. Компанија „Амазон“ је 2019. године поднела жалбу јер је уговор у пружању услуга у облаку за Пентагон припао „Мајкрософту“. Парница би могла да доведе до поништења уговора. Компанија наводи да је Трампова администрација утицала на Пентагон да не прихвати њену понуду. Ипак, има компанија које немају поверења у такво пословање. Најпознатија је „Фејсбук“, која нити купује нити продаје услуге у облаку. У августу је почела да гради седамнаести центар за податке за сопствене потребе.

Принг, некадашњи аналитичар, а сада директор Центра за будућност пословања у технолошкој компанији Цогнизант каже да постоји још много простора за развој облака, јер се тек 25-30 процената пословних података налази у облаку, а остатак је у центрима података самих предузећа. Истовремено, реч „облак“ све више постаје синоним за „интернет“ „Термин је толико свеприсутан да, на неки начин, више не обраћамо пажњу“, каже Принг. „Као струја, коју не треба да објашњавамо. Једноставно је имамо, једноставно је ту.“