Како је апликација Вајбер остварила зараду НЕ следећи WhatsApp модел

Вајбер има 250 милиона активних корисника месечно широм света. Сећам се Вајбера, почетком 2010. године, као апликације коју су моји пријатељи и колеге са колеџа користили да би позвали рођаке у другим земљама. Од тада се и Вајбер променила и развила у апликацију за размену порука. Након што је апликација WhatsApp, иначе у власништву компаније „Фејсбук“, прошлог месеца објавила своју нову контроверзну политику приватности, много се говори о проналажењу алтернативних апликација које би је замениле. У већини расправа о тој теми спомињале су се платформе, као што су Телеграм и Сигнал. Међутим, апликација Вајбер је своје снажно упориште пронашла на незападним тржиштима. Разговарао сам са извршним директором компаније Ђамилом Агауом о пословном моделу апликације, пословању и о томе како планира да привуче другачије кориснике од оних које имају Телеграм и Сигнал. Можда би најбоље било да се упознамо са историјатом апликације.

 

 

Историјат

Вајбер су 2010. године основали Талмон Марко и Игор Магазиник, који су заједно радили у израелским одбрамбеним снагама. У почетку се апликација фокусирала само на позиве између корисника да би тако била конкурентна Скајпу и сличним платформама. Компанија је 2012. године почела да развија апликацију као програм за размену порука са неким карактеристикама, као што су налепнице. Јапански телекомуникациони гигант Ракутен је, 2014. године, купио Вајбер за 900 милиона долара. Годину дана касније, апликација за размену порука је почела да уводи шифровање с једног краја на други за ћаскање између два корисника. Користи неке концепте протокола Опен Wхиспер који се користи у Сигналу, али апликација тврди да је њен изворни код за шифровање другачији.

Како Вајбер зарађује новац?

Апликације за ћаскање као што су WhatsApp и Телеграм стекле су популарност, али нису зарадиле много новца. Нове смернице WhatsApp-а имају за циљ да то промене, а Телеграм жели да експериментише са огласима пошто није успео на пољу крипто-валута. Супротно томе, апликација Вајбер је била на позитивној нули у последњем кварталу 2019. године, али забележила је зараду током целе 2020. године. Има мноштво услуга које нуди у једној апликацији, што је врло слично, рецимо, комбинацији платформи WhatsApp и Телеграм. То значи да је ћаскање између појединачних корисника шифровано с једног краја на други, док тога нема у ћаскању у јавним групама. Апликација, такође, омогућава позивање било ког броја телефона – чак и оног који не користи Вајбер – који има претплатнички пакет. Agaua је рекао да најпопуларнији претплатнички пакет кошта седам долара и омогућава вам да позовете људе у 50 земаља које покривају 75 процената становништва света. Додао је да то покрива 40 процената прихода апликације.

Следећих 40 процената зараде долази из компаније Вибер фор Business. Фирма је ту услугу покренула пре четири године и омогућава локалним продавницама и власницима услужних делатности да ћаскају са купцима путем ове платформе. Тренутно је услуга доступна у Русији, Украјини, Мађарској, Грчкој и Бугарској, али Вајбер планира да се прошири у више земаља. То је слично оном што „Фејсбук“ покушава да уради са WhatsApp Business апликацијом. Према неким извештајима, апликација већ има више од 50 милиона активних корисника месечно, уз нека запажена партнерства, као што је Релианце Јио Март за доставу намирница у Индији. Последњих 20 процената прихода компаније Вајбер долази од огласа постављених у апликацији. Компанија тврди да за приказивање огласа користи само вашу локацију, узраст и пол на основу ИП адресе. Можете и да затражите од апликације да не користи вашу старост или пол за циљане огласе.

Ако погледамо бројке, Вајбер је вероватно једна од пет најбољих апликација за размену порука на свету ако посматрамо број корисника. Agaua је рекао да има 240-250 милиона активних корисника месечно и 170 до 180 милиона активних корисника дневно. Поређења ради, WhatsApp има више од 2 милијарде, а Телеграм више од 500 милиона активних корисника месечно. Вајбер апликација је у великој мери оставила печат у незападним земљама. У Украјини, Белорусији, Грчкој, Бугарској, Црној Гори и Србији, компанија тврди да има више од 90 процената тржишног удела у апликацијама за размену порука; у државама, као што су Русија, Ирак и Мјанмар има између 40-50 процената удела на тржишту. Компанија је рекла да исељеници из ових земаља такође користе Вајбер да би се повезали са породицама код куће.

Критике на рачун Телеграма, WhatsApp-а и Сигнала

Апликација Вајбер је покушала да се што више дистанцира од „Фејсбука“. Прошле године повукла је све своје огласе са Фејсбука и Инстаграма. Такође је уклонила интеграцију са GIF платформом за претраживање GIPHY, коју је компанија „Фејсбук“ купила прошле године. Компанија верује да има бољи скуп карактеристика од WhatsApp апликације и може добро да послужи својим корисницима без прикупљања гомиле података. Agaua много више поштује Сигнал, али брине га одрживост апликације. Каже да је Сигнал добар производ који је добро направљен и да поштује његову технологију. Према његовим речима апликација је врло директна и поседује све потребне основне карактеристике. Међутим, кључно питање те компаније је одрживост.

Тренутно апликацијом управља непрофитна фондација, а финансијски је подржана донацијама, укључујући 50 милиона долара које је дао суоснивач WhatsApp апликације, Брајан Ектон. У чланку који се појавио прошлог месеца истиче се да је неколико бивших и садашњих запослених у Сигналу забринуто због поступка модерације, дезинформација и одрживости, јер апликација стиче много корисника. Међутим, не можемо рећи да су извршни директори компанија Вајбер и Телеграм у најбољим односима. Agaua каже да апликација није алтернатива WhatsApp-у када је у питању приватност. Према његовим речима, на Телеграму можемо да тражимо ствари, као што су кокаин и хероин. Такав садржај не пролази кроз процес модерације нити је забрањен. Расисти, такође, користе Телеграм за организовање немира. Каже да би дозволио својој деци да користе WhatsApp, али не и Телеграм.

Важно је напоменути да Вајбер има сличну функцију у погледу јавних група. Администратори ће морати посебно да вас позову у групу да бисте могли да се придружите групном ћаскању. Међутим, не можете да претражујете апликацију да бисте пронашли групе. Поред тога, компанија тврди да користи вештачку интелигенцију да би забранила садржај који се односи на дрогу, порнографију, оружје или говор мржње. Међутим, евиденција о модерацији коју обавља вештачка интелигенција није савршена и врло лако је можете преварити тек незнатном изменом речи. Agaua признаје да Вајберова вештачка интелигенција није савршена, али каже да компанија сваке године троши милионе долара да би побољшала ту технологију.

Какав је пут даљег напретка?

Вајбер апликација је поставила реалне и оствариве циљеве развоја. Каже да би, иако је забележен пораст преузимања у разним деловима света, апликација морала да сачека неколико месеци да види да ли ће јој ти корисници остати верни. Уместо да се прошири у неким другим земљама, компанија жели да уведе нове услуге у оним регионима света у којима је већ доминантна. На пример, увођење услуга слања новца у Непалу, Мађарској и Украјини. Компанија планира да покрене и слање новца преко државних граница, тако да људи који живе у другим земљама могу новац да пошаљу кући користећи апликацију. У поређењу са WhatsApp-ом, Телеграмом и Сигналом, Agaua каже да је Вајбер безбеднија платформа, да је компанија одрживија и да нуди све услуге које друге апликације за ћаскање не могу. Можда наведене апликације нису директни конкуренти Вајберу на већем броју тржишта, али компанија је задовољна што напредује својим путем.