Преминули оживљавају на Гугл мапама

На Гугл мапама људи непрестано проналазе своје најдраже који су преминули. Некима је то утеха, а некима језиво искуство. Гугл мапе већ годинама нуде опцију приказа улице (енгл. Street View) која спаја панорамске слике камера да би створила дигиталну репродукцију физичких простора у стварном свету које можете претраживати на мрежи. Неки људи су открили да ће, ако се довољно дуго крећу кроз платформу и користе функцију путовања кроз време, можда моћи да пронађу слику драге им, али упокојене особе, коју је снимила нека од Гуглових камера, и која ће, чини се, бити заувек сачувана у Гугл мапама. У протеклих неколико дана, бројне објаве у којима људи наводе такве случајеве прегледане су и подељене на интернету. Једна таква објава, коју је поставила британска списатељица Шери Тарнер већ је скупила десетине хиљада „лајкова“ на Твитеру. Слична објава са налога анонимних исповести такође је привукла пажњу не само других корисника Твитера већ и главних медија. Твитови су се претворили у обједињени низ објава у којима други деле приче о потрази за својим преминулим рођацима у Гугл мапама.

То није први пут да људи користе функцију путовања кроз време у опцији приказа улица да би тражили покојнике на Гугл мапама – или да би поделили то искуство на друштвеним мрежама. Компанија „Гугл“ је представила функцију Стреет Виеw 2007. године, а наведене објаве на Твитеру појављују се од 2013. године. Такве појаве само потврђују стални напредак компаније у незаустављивој намери да мапира цео свет (Street View тренутно обухвата 87 земаља) и непрестано ажурира податке до којих долази. Корисници Гугл мапа тек успут схватају да тај процес може да има нежељене последице, што би могло да укаже на то да је стварању погледа на свет од 360 степени потребан стални надзор. Компанија при прављењу Гугл мапа користи огроман број камера да би корисници могли да осете задивљујуће искуство које Street View нуди. „Гугл“ каже да стварање дигиталне верзије физичког света омогућавају милиони камера које снимају из више углова, а те камере држе људи који „возе, веслају, плове, шетају и снимају слике“. Компанија је такође одлучила да омогући корисницима да предају сопствене слике као додатак функцији Street View. Иако Гугл мапе нису имале намеру да помогну људима да се сете мртвих чланова своје породице, портпарол је рекао да је дирљиво то што људи користе платформу на тај начин. Књижевница Шери Тарнер је рекла да је недавно открила функцију путовања кроз време у опцији приказа улица када је покушавала да види како сада изгледа кућа која је припадала њеној покојној мајци, која је преминула пре скоро четири године. На крају је открила да је последња доступна слика била из 2009. године. На њој се видела кућа са упаљеним светлом, што је значило да је Шерина мајка била код куће кад је слика снимљена.

Ипак, људи већ извесно време откривају слике покојних вољених на Street View-у. То се чак дешавало и пре него што је компанија представила функцију путовања кроз време. Једна корисница Твитера је рекла да је пронашла слику свог покојног деде на Стреет Виеw-у, што је изазвало цео низ реакција, а објава је добила више од 400.000 „лајкова“. Међутим, у свему што смо навели има много више од дељења објава на мрежи и бројања „лајкова“. Фотографије указују на то да многи људи који се појаве у Street View-у не знају да су фотографисани, а покојници не могу да кажу да ли се слажу да њихова слика остане на платформи.

Ако посматрамо шири контекст, схватамо да технолошке компаније, као што је „Гугл“, имају велику моћ над тим осетљивим и личним подацима, а грађани немају баш никакво право при постављању норми које би одредиле како треба да се поступа са подацима повезаним са покојницима. То је посебно важно, јер компанијин приступ тим подацима можда неће бити у складу са верским и културним нормама које окружују смрт, а које су, познато нам је, веома различите, с обзиром на то да њени корисници живе у свим деловима света.

Преминули чланови породице нису једина изненађујућа открића на Гугл мапама. Постоје целе заједнице на мрежи које су се посветиле истраживању платформе за мапирање необичних ствари и заинтересоване су за све, од дивљих животиња до пешчаних олуја. Постоји и много тамнија страна очигледне свеприсутности приказа улица и Гугл мапа, која изазива огромну забринутост за приватност људи. На пример, још 2013. године, отац у Калифорнији морао је да затражи од „Гугла“ да уклони слику мртвог тела његовог сина снимљену из ваздуха. Компанија каже да има успостављене системе за замагљивање личних података о пролазницима и регистарских таблица на фотографијама које снима. Ипак, сасвим је јасно да је могуће препознати неке људе ако члан његове породице зна шта тражи.

Непоколебљиви тренд проналажења упокојених драгих особа неизбежно служи као подсетник да „Гугл“ игра главну улогу у документовању нашег свакодневног живота током времена. Нема назнака да ће дигитални артефакти који се чувају у опцији приказа улице ускоро нестати. Уместо тога, они би могли да постану део метода бележења историје над којим немамо никакву контролу.