Џон Мекафи пронађен мртав у шпанском затвору

Неколико сати пре тога, било је одобрено његово изручење Сједињеним Државама где га траже због пореских прекршаја. Творац антивирусног софтвера Џон Мекафи пронађен је мртав у својој ћелији у Шпанији пошто је, како је закључено, извршио самоубиство, само неколико сати пошто је највиши суд у земљи одобрио његово изручење Сједињеним Државама, где је тражен због кривичних пријава повезаних са порезом за које је изречена затворска казна до 30 година. Мекафи, творац антивирусног софтвера McAfee, ухапшен је прошлог октобра на међународном аеродрому у Барселони док је чекао да се укрца на лет за Истанбул. Хапшење познатог предузетника уследило је дан након што су америчке власти објавиле потерницу због наводних пореских прекршаја. Тужиоци у Тенесију оптужили су Мекафија за утају пореза јер није пријавио приход остварен од промоције крипто валута док је обављао консултантске послове, као и приход од предавања и говора које је одржао и продаје права на своју животну причу за документарац. Џон Мекафи, творац програма који је међу најчешће коришћеним програмима за заштиту од вируса на свету, био је контроверзна личност, промотер крипто валута, противник пореза и бегунац који се два пута безуспешно кандидовао у трци за америчког председника.
Јавно је признао да користи опијате, да воли оружје и секс, а била је добро позната цела листа његових правних невоља које су се простирале од Тенесија, преко Централне Америке све до Кариба.

Рођен је у Великој Британији, 1945. године, као Џон Дејвид Мекафи. Преселио се у Сједињене Државе као дете и одрастао у Вирџинији са оцем који га је „немилосрдно тукао“ и који се убио када је дечак имао петнаест година, како наводи Стив Морган, који је проводио много времена са Мекафијем у Алабами 2016. године јер је писао Мекафијеву биографију. Морган је рекао да је Мекафи један једини пут плакао током њиховог дугачког дружења и то кад је говорио о смрти свог оца. Мекафи је дипломирао математику 1967. године на колеџу Роаноке у држави Вирџинија, а две деценије касније, основао је своју чувену компанију. У то време, рекао је Морган, управљао је ББС-ом, системом огласних табли који је био својеврсни претходник светске мреже и сарађивао је са својим шураком. Када је 1986. године, први озбиљни рачунарски вирус под називом Браин, напао, Џон је одмах позвао свог познаника програмера и рекао му: „Пружа нам се велика прилика. Морамо нешто да предузмемо. Хајде да напишемо неки кôд да се изборимо са овим вирусом“, прича Морган. Програм је назвао ВирусСцан и компанију McAfee Associates.

Морган тврди да је Мекафи био прави пионир, не само као стручњак за безбедност интернета, већ је и његова компанија била једна од првих која је дистрибуирала софтвер путем интернета. Мекафи је изгубио огроман новац у глобалном финансијском краху 2008. године и емигрирао у Белизе, где је однеговао имиџ нарко-боса, заједно са наоружаним телохранитељима и плаћеним гангстерима. Такође је дао низ донација локалној полицији. Ипак, калифорнијски произвођач чипова Интел купио је Мекафијеву компанију 2011. године за 7,68 милијарди долара. Једно време, Интел је настојао да што више удаљи бренд од његовог контроверзног оснивача тако што га је сместио у своје веће одељење за сајбер безбедност. Међутим, покушај промене бренда је био кратког века, а Интел је 2016. године, издвојио јединицу за сајбер безбедност у нову компанију под називом McAfee.

Полиција га је 2012. године, позвала на разговор у вези са смрћу Грегорија Вианта Фаула, који је убијен почетком новембра те године на острву у Белизеу, где су живела обојица мушкараца. Мекафи је тада живео са седамнаестогодишњом девојчицом. „Дружим се са тинејџеркама и то са многима одједном“, рекао је у интервјуу који се појављује у документарном филму из 2016. године. Суд на Флориди је 2019. године, наложио Мекафију да плати 25 милиона долара Фауловој породици према тужби за изазивање смрти из нехата. Одбио је да је плати, а у својој објави на Твитеру је написао да „у последњих 11 година нисам одговорио ни на једну од 37 тужби“. Тврдио је да нема имовину. Новинар једног часописа, који је провео шест месеци истражујући Мекафијев живот током те године, препричао је инцидент у коме је Мекафи играо руски рулет: Неколико пута је притискао обарач, како је тврдио, напуњеног пиштоља упереног у главу, да би илустровао своју изјаву.

С друге стране, међутим, ма колико чудно звучало, Мекафи је остао ватрени бранилац дигиталне безбедности. Посебно га је бринула пословна политика компаније „Гугл“. У интервјуу за британски „Гардијан“, 2015. године, рекао је да компанија покушава да вас натера да верујете да, ако немате шта да кријете, зашто би вас било брига ако људи све знају о вама. „Када први пут сретнете некога, не откривате му своје најдубље тајне. Ако приватност није битна, да ли бисте били спремни да свој новчаник дате потпуно непознатом човеку и дозволите му да претура по њему и запише све што нађе унутра? Зашто бисмо онда, забога, веровали да ако не радимо ништа лоше, не би требало да нас занима да ли неко има наше информације?“