ИТ догађаји

Друштвена мрежа Гугл+ више не постоји

Друштвена мрежа Гугл+ је коначно угашена у уторак ујутру. Технолошки гигант је покушао да конкурише Фејсбуку и Твитеру 2011. године, али ни четврти пут није успео да се одржи на пољу друштвених мрежа. Платформа није успела да придобије довољан број корисника чак ни кад је покушала да је наметне Јутјуб заједници. До краја 2011. године, аналитичари су већ почели да јој предвиђају крах. Међутим, компанија „Гугл“ је одлучила да укине платформу тек пошто је открила озбиљно нарушавање приватности података у 2018. години.

Опширније...

Gmail омогућио компанији да преузме свет

Пре петнаест година, нови сервис електронске поште показао је свима да је „Гугл“ компанија која се не бави само претраживачима. Сандар Пикај је први пут отишао у „Гугл“ 1. априла 2004. године на разговор за посао у компанији. Истог дана, компанија је представила Gmail. Пикај, који је напредовао до директора тог гиганта, рекао је да је у то време мислио да је покретање електронске поште првоаприлска шала. Петнаест година касније, свима је потпуно јасно да Gmail није шала. Систем заснован на мрежи има 1,5 милијарди корисника месечно, док услуга електронске поште компаније „Јаху“ има тек 288 милиона корисника. Мало по мало, Gmail је успео да истисне тада надмоћне сервисе као што су AOL Mail и Hotmail. И даље је бесплатан производ за кориснике, али представља и окосницу пакета производа за правна лица који обухвата и апликације за обраду текста и прављење презентација.

Опширније...

Вештачка интелигенција предвиђа кад ће човек умрети

Ово није први покушај стручњака да искористе моћ предвиђања вештачке интелигенције у здравствене сврхе. Медицински стручњаци су успели да искористе узнемирујућу способност вештачке интелигенције, а то је да предвиди дужину људског живота. Научници су недавно обучили вештачку интелигенцију да оцени десетогодишње опште здравствене податке више од пола милиона људи у Великој Британији. После тога, задали су јој задатак да одреди који се појединци налазе у опасности од преране смрти, другим речима, који појединци неће дочекати просечну старост, већ ће умрети од неке хроничне болести. Прогнозе преране смрти које су направили алгоритми вештачке интелигенције били су „значајно прецизнији“ од прогноза које је направио модел који није користио машинско учење. Да би се одредила вероватноћа преране смрти, истраживачи су тестирали два типа вештачке интелигенције: „дубоко учење“, у коме су слојевите мреже за обраду информација помогле рачунару да учи из примера и „насумична шума“, која представља једноставнији тип вештачке интелигенције и комбинује вишеструке моделе у облику разгранатог стабла да би размотрила све могуће исходе. После тога су упоредили закључке модела вештачке интелигенције са резултатима стандардног алгоритма познатијег под називом Коксов (Cox) модел.

Опширније...

Шта велике промене у заштити ауторских права значе за слободу интернета?

Да ли ћемо и даље моћи да постављамо садржај и вести на мрежу – а шта се дешава са мимовима? Европски парламент је у понедељак изгласао закон који представља највеће и најспорније прочишћавање правила о заштити ауторских права у последње две деценије. Кад закон ступи на снагу довешће до највећих промена које су се одиграле на интернету од изгласавања Регулативе о заштити података о личности (ГДПР). О променама у заштити ауторских права навише се прича због два контроверзна услова, односно, због Чланова 11 и 13, који су главни узрок борбе између корпоративних лобиста, интернетских активиста и група које се боре за слободу говора.

Опширније...

Како су се поквариле друштвене мреже?

Током већег дела мог живота, интернет, а посебно друштвене мреже – Огласне табле (ББС), Јузнет, Лајвџурнал, блогосфера, чак и Мајспејс, а посебно Твитер и Фејсбук, у почетку – непрестано су доносиле радост људима. Ипак, пре отприлике пет година, почеле су да шире нерасположење међу људима.

Шта се променило?

Опширније...

Аутоматизација у Британији угрожава милион и по радника

Према подацима Канцеларије за националну статистику, највећа опасност од аутоматизације прети женама и привремено запосленим радницима, док је 25% запослених у супермаркетима изгубило посао. Око 1,5 милиона радника у Британији у великој је опасности да ће остати без посла због аутоматизације, резултати су процена које је обавила влада. При том, у највећој опасности се налазе жене и привремено запослени. Помоћници у самопослугама већ су осетили последице аутоматизације. Канцеларија за националну статистику је утврдила да је између 2011. и 2017. године нестало око 25% радних места у тој области.

Опширније...

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079