ИТ догађаји

Од погрешног хапшења до романсе: шта све може да се деси због грешке у куцању

У нашем дигиталном свету, погрешно откуцан текст или реч може да изазове неочекиване последице. У мају ове године, Луиђи Римонти је кренуо из свог дома у Гејтсхеду да би ухватио трајект до Норт Шилдса, што је представљало прву етапу на његовом путу од 1.700 километара до Италије. Енергичан и виталан осамдесетогодишњак, Римоти је одрастао у предграђу Рима пре него што се доселио на североисток Енглеске још као младић. Често је аутомобилом одлазио у Рим и стално говорио својим синовима Ђину и Валтеру да највише воли да сам вози толики пут. Пошто су синови били врло забринути за његову безбедност, у мају су први пут успели да га наговоре да користи уређај за навигацију. Кад се у Амстердаму искрцао са трајекта, почели су проблеми са навигацијом. Стао је на бензинској пумпи и замолио некога да му поново унесе назив одредишта, односно Рим. Незнанац је то и учинио и Римонти је кренуо, како је мислио, према Риму.

Опширније...

Сви ћемо бити забележени на мапи света

Компанија „Фејсбук“ је почела да смешта светску популацију на мапу, свиђало се то нама или не. Ова година почела је бурно за компанију. Сетимо се прво огромне казне од 5 милијарди долара због нарушавања приватности корисника, а затим компанијине објаве у јуну да уводи либру, нову криптовалуту, што је изазвало критике и расправе широм света. У целој тој гужви можда вам је промакла још једна активност „Фејсбука“. Наиме, компанија је почела да користи вештачку интелигенцију да би означила већину народа афричког континента на карти. Научници у компанији су користили технике рачунарске визије, податке о броју становника и сателитске снимке високе резолуције у потрази за подигнутим грађевинским структурама на континенту. Потом су направили карте густине становника засноване на броју грађевина које су пронашли.

Опширније...

Апликација WhatsApp под међународним притиском

Сервиси за размену порука, као што је WhatsApp, суочени су са све већим притиском државних органа који захтевају да се шпијунима омогући приступ приватним разменама порука и да тако занемаре обећања која су дали својим корисницима да ће њихове поруке бити шифроване. После састанка савеза „Пет очију“, који се одржава ове недеље, WhatsApp и остали сервиси за размену порука суочени су са међународним захтевом да омогуће приступ шифрованим порукама. Дводневни самит окупио је земље енглеског говорног подручја, Сједињене Државе, Велику Британију, Канаду, Аустралију и Нови Зеланд, а све их је угостила британска министарка унутрашњих послова Прити Пател у понедељак и уторак. Састанку су присуствовали и представници технолошких компанија, међу којима треба првенствено споменути „Фејсбук“, у чијем власништву је споменути сервис, затим „Гугл“, „Мајкрософт“, „Снап“ и „Твитер“.

Опширније...

Нова верзија Тјуринговог теста треба да одреди колико хуманоидни роботи могу да личе на људе

Недавно је најављено да ће лик Алана Тјуринга бити на новој новчаници од 50 фунти. На тај начин му се одаје признање за допринос при откривању шифрованих порука у Другом светском рату и за постављање темеља рачунарској науци. Његово питање, „Да ли машине могу да мисле?“, које је поставио 1950. године, представља тест на који се научници стално позивају кад треба да одреде да ли рачунар заиста поседује интелигенцију која је својствена само људима. Међутим, пошто је питање постављено у времену кад је развој аутономних робота тек био на почетку, Тјурингов тест је намењен процени вештачког ума, али не и целе вештачке особе. Данас, с обзиром на то да већ постоје роботи који неодољиво подсећају на људе према свом изгледу, потребна нам је верзија Тјуринговог теста за 21. век. Група научника је направила „Мултимодални Тјурингов тест“ који процењује изглед машине, њене покрете, глас и нешто што су назвали утеловљена вештачка интелигенција (енгл. embodied artificial intelligence (EAI)). Последње својство представља мерило којим се одређује колико је вештачка интелигенција интегрисана са телом робота да би могао да изрази своју личност.

Опширније...

Шта је технологија препознавања лица и какве нам невоље ствара?

Присутна је свуда као техника која је користи за присмотру и надзор, али и даље представља нерешено политичко, законско и морално питање. Шта је технологија препознавања лица? Технологија препознавања лица почела је нагло да се шири. Можете је пронаћи на друштвеној мрежи „Фејсбук“, кад означавате фотографије са прослава годишњица матуре, венчања и летњих забава у канцеларији. Компаније „Гугл“, „Мајкрософт“, „Епл“ и многе друге уградиле су их у апликације које омогућавају прављење албума фотографија људи који излазе заједно. Технологија се користи да би потврдила ваш идентитет на аеродромима и да бисте откључали мобилни телефон. Треба да потврдите свој идентитет да бисте подигли 1.000 фунти из банке? Нема проблема. Само погледајте у камеру.

Опширније...

Како нас узнемире апликације за дељење локација

Апликације као што су Гугл мапе, Пронађи моје пријатеље и сличне обећавају нам да ћемо бити мирни и спокојни јер ћемо сваког тренутка знати где се налазе нама драге особе. Међутим, праћење наших најближих убрзо постаје узнемирујуће и непријатно искуство. Пола два је ујутру и сасвим сам сигуран да је моја девојка мртва. Одмах после посла изашла је са пријатељима јер је неко од њих славио рођендан. Одлучио сам да останем код куће и одем на спавање у неко пристојно време јер сам сутрадан ујутру морао да одем на посао и јер сам помало лењ. Ипак, будан сам у ове ситне сате и нетремице посматрам мали кружни знак на екрану телефона и чекам да се помери. Наиме, знак се налази у апликацији Гугл мапе, која вам омогућава да своју локацију поделите са другим људима. Моја девојка и ја смо живели заједно око годину дана кад ми је дозволила да неограничено пратим њено кретање. Тад је то изгледало врло безопасно, знате већ како се каже „у случају да се нешто деси“. Од тада моја апликација прати њено кретање све време и приказује га у облику балона за дијалоге у стриповима – круг са стрелицом која из њега излази и показује тачну локацију особе. Тренутно ми показује да је моја девојка заглављена у некој слепој улици у центру Сан Франциска. Није се одатле померила већ сат времена. Иконица је сива и показује да њен телефон није повезан на интернет.

Опширније...

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079