ИТ догађаји

Стотине милиона лозинки на „Фејсбуку“ потпуно незаштићено

Компанија је признала да је грешком ускладиштила лозинке без заштите, али тврди да нема наговештаја да је дошло до злоупотребе иако је ризик био огроман. Друштвена мрежа „Фејсбук“ је признала да је грешком складиштила стотине милиона лозинки у обичном текстуалном облику, дакле без било какве шифроване заштите. Надлежни у компанији су то приметили у јануару, али познато је да грешка постоји још од 2012. године. Грешка, због које су корисничке лозинке биле чуване на компанијиним интерним серверима без било какве заштите, погодила је стотине милиона корисника верзије Lite, десетине милиона других корисника друштвене мреже као и десетине хиљада корисника Instagram-а, како се наводи на сајту друштвене мреже. Верзија Lite је направљена за кориснике који живе у земљама у којима мобилни подаци нису приступачни или су на био који други начин недоступни.

Опширније...

Европска унија поново казнила компанију „Гугл“

Током протекле две године технолошка компанија платила је 8,24 милијарде евра казни у Европској унији. Овог пута, Европска комисија је казнила „Гугл“ са 1,49 милијарди евра због злоупотребе монополистичког положаја у оглашавању на интернету. Последња новчана казна подигла је укупни износ који је компанија платила Европској комисији за заштиту конкуренције на 8,24 милијарде долара за последње две године. Компанија је оптужена да је злоупотребљавала свој положај на тржишту, од давања предности одређеним трговачким сајтовима при претраживању до приморавања произвођача телефона да користе њен оперативни систем. Маргарет Вестагер, комесарка за заштиту конкуренције у Европској унији је изјавила: „Компанија „Гугл“ је зацементирала свој доминантни положај у области оглашавања на мрежи и заштитила се од притисака конкуренције намећући антиконкурентна уговорна ограничења сајтовима треће стране, што се коси да антимонополским правилима Европске уније. Такво недолично понашање траје већ десет година и онемогућава другим компанијама да се пробију на тржишту и стварају иновације, а корисницима да осете предности здраве конкуренције.“

Опширније...

Полиграф на мрежи одваја истину од лажи пратећи текстуалне сигнале

Замислите будућност у којој електронску размену порука прати интелигентни алгоритам који може да препозна шта је истина, а шта лаж. Нова студија коју су објавила два стручњака у Сједињеним Државама наговештава да је таква врста полиграфа сасвим могућа. Експерименти су показали да алгоритми машинског учења могу да одвоје истине од лажи на основу текстуалних сигнала у 85% случајева. „Мислим да нам је сасвим лако да донесемо одређене закључке о људима са којима се лично срећемо, али питање је можемо ли исте такве прецизне закључке донети и о непознатима које срећемо на мрежи и то веома брзо“, каже Шујуан Хо, стручњак са Државног универзитета на Флориди, који је један од аутора студије. „Наше истраживање је веома значајно јер може одредити још једну референтну тачку која би нам омогућила већу безбедност.“

Опширније...

Педесет година интернета

Шта смо научили и куда идемо?

Кад смо мој тим, састављен од дипломаца, и ја послали прву поруку преко интернета једне топле октобарске вечери у Лос Анђелесу 1969. године, нисмо ни помишљали да смо изазвали светску револуцију. Пошто смо унели два слова из нашег рачунарског центра на Калифорнијском универзитету (UCLA), у ствари „Lo“ за „Login“, мрежа је пукла. Тада смо је називали ARPANET, а створили су је заједничким снагама влада, привредни субјекти и научне институције да би научници и стручњаци могли да приступе другим рачунарским изворима и размењују огромну истраживачку документацију и тако уштеде време, новац и путне трошкове. ARPA или Агенција за напредне истраживачке пројекте (данас се назива DARPA) склопила је уговор са приватном фирмом „Болт Беранек и Њуман“ која је обезбедила и уградила рутер или процесор интерфејсних порука (IMP). Калифорнијски универзитет је изабран да буде први чвор у мрежи која је тек почела да се развија.

Опширније...

Законско регулисање технологије препознавања лица

Пошто је прошле недеље објављено да је једна од великих технолошких компанија преузела скоро милион фотографија са сервиса за складиштење слика и видео садржаја „Фликр“ да би их користила за обучавање алатке за препознавање лица, законодавци у Сенату представили су двопартијски закон који има за циљ да забрани комерцијалним корисницима технологије препознавања лица прикупљање и даље дељење таквих података без претходног одобрења. Републикански сенатор Рој Блант и демократа Брајан Шатс, иначе чланови Комитета за трговину, науку и транспорт у Сенату предложили су поменути закон. Нови предлог закона који би требало да заштити приватност фотографија појавио се јер је претходно откривено да је компанија ИБМ покупила скоро милион фотографија са веб-сајта „Фликр“ да би обучавала алгоритам који је створила, а који би требало да умањи предрасуде које се појављују у технологији препознавања лица. Иако фотографије нису заштићене ауторским правима, што значи да их свако може користити без претходне дозволе аутора, ипак откривање пројекта је изазвало озбиљну забринутост.

Опширније...

Француска увела нову врсту визе

Пошто Брегзит изазива све већу збрку, а Британија ојачава границе, Француска је одлучила да такву прилику искористи и увела је нову врсту визе за људе који се баве савременим технологијама и тако отворила своје границе за стручњаке. С обзиром на то да је Британија одлучила да после Брегзита појача контролу на границама, а Трампова администрација заузела одлучан став против имиграната, Француска је у таквом стицају околности одлучила да крене потпуно супротним смером бар што се тиче виза за технолошке стручњаке. Визе би омогућиле новим иновативним компанијама да запосле људе из било ког дела света. Нови план, који је откривен 1. марта, сматра се једним од најотворенијих визних режима за запошљавање у иновативним компанијама у Европи. И док због Брегзита инострани технолошки стручњаци нису баш добро дошли у Британију, Француска је спремна да помогне хиљадама у индустрији савремених технологија да изаберу Француску.

Опширније...

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079