ИТ догађаји

Компанија је у петак негирала наводе из Нетфликсове документарне драме „Друштвена дилема“, која је постала хит. Филм је можда први пут неким гледаоцима открио како друштвене мреже користе алгоритме да би натерале људе да их свакодневно користе. Такође се позабавио утицајем технолошких компанија на изборе, на снажење етничког насиља и повећање стопе депресије и самоубистава. Неки гледаоци су рекли да су обрисали Фејсбук и Инстаграм одмах пошто су погледали филм. Сматра се да „Фејсбук“ оспорава наводе у филму вероватно због тога што је забринута да ће документарац утицати на смањење броја корисника. Филм „Друштвена недоумица“ налазио се у септембру на Нетфликсовој листи десет најпопуларнијих филмова и ТВ емисија и још увек је наведен у одељку У тренду.

Чланови Комитета за трговину Америчког Сената одлучили су да уруче позиве директорима три наведене компаније да се појаве на саслушању. То значи да ће се Сундар Пикај, Марк Закерберг и Џек Дорси морати да одговарају на питања сенатора у вези са политиком коју спроводе према различитим врстама садржаја који се појављује на њиховим платформама. Једно од главних питања биће и правна заштита коју уживају у вези са оним садржајима које остављају на платформама или их уклањају. Осим тога, сигурно ће се говорити и о контроверзама које су се појавиле, а односе се на заштиту приватности и дезинформације. И републиканци и демократе у Комитету без изузетка су гласали за позивање директора наведених компанија. Међутим, свака страна ће вероватно имати различите приоритете, пошто републиканци углавном истичу наводну цензуру конзервативних ставова на мрежи, док се демократе усредсређују на поштовање конкуренције и објављивање дезинформација.

Компанија „Фејсбук“ је почела да интегрише своје Инстаграм и Messenger апликације и тако омогућила корисницима услуга да међусобно непосредно комуницирају. „Фејсбук“ је у среду почела да омогућава људима да користе апликацију за размену фотографија Инстаграм и апликацију за размену порука Messenger, како би комуницирали једни с другима, као део планиране интеграције главних апликација за размену порука на друштвеној мрежи. Уз промене које се уводе, људима који користе Инстаграм биће омогућено да сада шаљу фотографије, видео или текстуалне поруке онима који користе Messenger и обрнуто. Две апликације су радиле одвојено, без директне комуникације између њих. Компанија је рекла да ће Инстаграм апликацији, такође, додати отприлике 10 функција које су раније биле резервисане само за Messenger, као што је заједничко прегледање видео-записа, размена краткотрајних порука и „селфи налепнице“.
Марк Закерберг, извршни директор компаније „Фејсбук“, објавио је прошле године да планира да повеже три апликације компаније за размену порука, Messenger, Инстаграм и WхатсАпп, напомињући да све више људи приватно комуницира на мрежи. У односу на ране дане Фејсбука, то представља значајну промену, јер су корисници некад јавно постављали објаве на своје дигиталне „зидове“.

Ове недеље се навршава 100 година од објављивања дела Р.У.Р., дистопијске позоришне представе Карела Чапека која је увела реч „робот“ у многе светске језике – и у научну фантастику у целини. Нова изложба под називом Путовање у дубине душе робота фокусира се на то како је Чапекова револуционарна представа примљена и постављена у иностранству. R.U.R. (или Росамови универзални роботи) било је најпопуларније дело Карела Чапека током његовог живота, како у Чехословачкој, тако и у иностранству. До 1923. године, неколико година након премијере у Прагу, дистопијска представа преведена је на тридесет језика и постављена у главним позориштима у Европи и преко Атлантика. Кустос изложбе Зденек Вацек директор је меморијала Карел Чапек, музеја смештеног у пишчевој летњој резиденцији у месту Стара Хут, јужно од Прага. Вацек каже са су поводом стогодишњице одлучили да се усредсреде на историју раних страних представа Росамових универзалних робота и њен утицај на писце широм света.

У најновијем извештају описани су најчешћи митови о технологији у које верују људи у Сједињеним Државама. Занимљиво је да многи сматрају да је 5G мрежа узрок многих обољења, да ће нам сателити покварити романтично гледање звезда и још много тога. У дигиталном добу технологија се брзо развија. Уз редовно и учестало ажурирање програма, једноставно не можемо да ухватимо корак са најновијим могућностима технологије. Додајте томе још гомилу ботова који шире дезинформације у по целом свету твитераша и долазите у ситуацију да вам је тешко да одвојите чињенице од фикције. У вези са тим, треба да напоменемо да су усред пандемије корона вируса, неки појединци широм света почели да станице бандере мобилне телефоније због широко распрострањених дезинформација да 5G станице шире вирус COVIDА-19. Због тога је у недавном истраживању појединцима постављен низ питања у вези са уобичајеним заблудама да би истраживачи открили које технолошке митове људи у Сједињеним Државама сматрају тачним.

Пословни модел који мења начин на који размишљамо, делујемо и живимо води нас ка дистопији. Када људи схвате да технологија преузима друштво, многи помисле на филм Терминатор и роботе којима меци не могу ништа, или на Великог брата из романа (филма) 1984. Џорџа Орвела, који представља симбол спољног и свемоћног угњетавања. Ипак, сасвим је очигледно да дистопијска технологија не мора много да се труди да би нас потчинила. Уместо тога, сасвим несвесно и нехотице подлећи ћемо договору са ђаволом, односно, мимови ће изражавати наше подсвесне жеље, сједињавање и повезаност са друштвом заменићемо тренутном везом, а истина ће бити само оно што желимо да чујемо. У ствари, као што бивши инсајдери у компанијама „Гулг“, „Твитер“, „Фејсбук“, „Инстаграм“ и „Јутјуб“ потврђују у новом документарцу Друштвена дилема (енгл. The Social Dilemma), све то се већ догађа. Већ живимо у верзији Врлог новог света Олдоса Хакслија, или како је то Нил Постман написао 1985. године у својој књизи Забављајући се до смрти: јавни дискурс у доба шоу-бизниса (енгл. Amusing Ourselves to Death: Public Discourse in the Age of Show Business): „У Хакслијевој визији, никакав Велики брат не мора да лишава људе њихове аутономије, зрелости и историје. Хаксли сматра да ће људи заволети то што су угњетавани и обожаваће технологије које им поништавају способност да размишљају.“