ИТ догађаји

Приступ ове компаније раду на даљину је најгори који сам икада видео

Ова компанија не мери продуктивност на основу резултата, већ на основу тога колико времена проведете притискајући тастере на рачунару. Како рад на даљину постаје распрострањенији због пандемије ковида-19, све више компанија се одлучује да користи софтвер за праћење запослених покушавајући да измери њихову продуктивност. Не треба ни спомињати да истовремено уништавају радни полет својих запослених. Недавно сам на CNBC-у наишао на запањујући извештај под насловом Како послодавци могу да вас шпијунирају док радите од куће (енгл. How Employers Could Be Spying On You While Working From Home). Топло препоручујем да погледате цео видео када вам се укаже прилика, а траје нешто мање од 15 минута. Извештај истиче неке од повода који терају (лоше) послодавце да осећају потребу да прихвате употребу таквог софтвера. Део извештаја који ме је највише запањио састоји се од изјава руководиоца компанија које производе софтвер за праћење. Док промовишу своје производе и филозофију управљања, невероватно ми је то што не схватају како све то смешно звучи. Сам Нафици је извршни директор компаније Продосцоре, једне од компанија које производе такав софтвер.

Опширније...

Рачунар може да погоди више од 100 000 000 000 лозинки у секунди. Да ли и даље мислите да су ваше лозинке безбедне?

Лозинке се користе хиљадама година као средство које помаже другима да вас идентификују, а у новије време помаже рачунарима при идентификацији корисника. Концепт је сасвим једноставан – појединци деле заједничку информацију, која се међу њима чува у тајности и користи се за „доказивање“ идентитета. Лозинке су се у контексту информационих технологија појавиле шездесетих година прошлог века уз главне рачунаре (велике рачунаре којима се управља из центра који имају удаљене „терминале“ који омогућавају приступ корисницима). Сада се лозинке користе за све, од личног идентификационог броја који уносимо на банкомату, до пријављивања на рачунар и на разне веб-локације. Због чега треба да „доказујемо“ свој идентитет системима којима приступамо? Због чега је тешко поставити исправну и одговарајућу лозинку?

Опширније...

Пандемија ковида-19 показала је да је аутоматизација висококвалификованих послова једноставна

Главне препреке ка аутоматизацији нису биле технолошке, већ културолошке. Футуриста Рој Амара, утицајна личност у Силицијумској долини, једном је рекао да „имамо тенденцију да краткорочно прецењујемо утицај технологије и да га дугорочно потцењујемо“. То би могло да важи за утицај дигиталне технологије на рад високообразованих стручњака у доба пандемије ковида-19. Високообразовани радници никада нису помислили да би у овој кризи могли да користе технологију на начине и у мери који су се донедавно чинили једва замисливим. Лекари се састају са својим пацијентима на мрежи. Наставници држе виртуелне часове. Рад судова се обавља путем интернета.

Опширније...

Шта се догодило са li-fi технологијом?

Једна од неколико средишњих мистерија у роману Артура Конана Дојла „Баскервилски пас“ односи се на тајанствена светла која се појављују на вресишту, пространом земљишту на коме се налази дворац Баскервил. Светла су, у ствари шифроване поруке које шаље човек сакривен на вресишту својој сестри која се налази у дворцу. Иако смо временски удаљени од писања романа више од сто година, и даље смо потпуно очарани самом идејом да информације преносимо помоћу светлости. Ни сам Шерлок Холмс не би могао да претпостави колико бисмо могли да будемо очарани. Технологија о којој говоримо наива се li-fi и представља облик бежичне комуникације која користи изузетно брзо пулсирање светла да би пренела податке од једног до другог уређаја. Немачки физичар и један од зачетника те технологије Харалд Хас је 2011. године, током говора одржаног на скупу TEDGlobal talk, представио li-fi технологију и понудио нешто чему би мало ко могао одолети: Замислите да сијалица може да буде искоришћена као бежични рутер.

Опширније...

Компанија „Хуавеј“ потврдила да ће заменити Андроид новим оперативним системом

Вероватно многи још не схватају да су Андроидови дани одбројани. Компанија „Гугл“ му је већ обезбедила замену оперативним системом који је у развоју и назива се Fuchsia ОС, о коме је почело да се говори пре неколико година. Компанија је потврдила да развија нови оперативни систем, али није хтела да каже да ће Fuchsia у будућности заменити Андроид. Нови оперативни систем би „Гуглу“ понудио већу контролу над ажурирањима софтвера, која су и даље најгора ствар у целокупном Андроид искуству. Fuchsia ће радити на разним уређајима, од паметних уређаја и звучника до телефона и преносних рачунара, и понудиће побољшане функције приватности и безбедности корисника. Андроид апликације ће бити компатибилне са новим оперативним системом, па би прелазак требало да буде релативно једноставан. Осим тога, компанија програмерима већ нуди алате који су им потребни да једном програмирају апликацију, а затим је дистрибуирају на више платформи, укључујући Андроид, iPhone и вероватно Fuchsia. То је суштина оног што помало сазнајемо сваке године о новом оперативном систему и све нам указује да је то једна сјајна идеја.

Опширније...

Да ли сте зависни од својих уређаја? Урадите овај тест и проверите

Хајде, покушајте да не обраћате пажњу на пристиглу текстуалну поруку или покушајте да искључите телефон. За многе од нас повезаност са интернетом и друштвеним медијима је исто толико важна колико и храна. Ако мислите да нисте емоционално и психолошки повезани са телефоном, таблет-рачунаром, персоналним рачунаром и кабловским/интернет прикључком, варате се. Испробајте процес брзог дигиталног прочишћења и проверите колико дуго можете да издржите и колико је такво искуство болно. Када ажурирају психијатријску литературу о овом периоду наше цивилизације, очекујте једну велику промену у Масловљевој традиционалној хијерархији потреба, која се некад састојала од пет основних потреба: физиолошке потребе, потребе за сигурношћу, потребе за припадношћу, потребе за уважавањем и потребе за самоостварењем. Поред свих промена до којих је довела пандемија Covida-19 и које је истакла Светска здравствена организација, треба споменути и да ће нова Масловљева пирамида морати да направи простора за огроман утицај који технологија и друштвени медији имају на сваки део нашег живота. Прилично је јасно да ће приступ интернету бити од пресудног значаја за нове ранг листе јер је непрекидна веза постала незамисливо битна и кључна за наш живот и директно се односи на готово сваки од претходних нивоа понашања у Масловљевој анализи.

Опширније...