ИТ догађаји

Пошто криминални поступци на мрежи не познају границе, наша одбрана против њих мора одговорити истом мером. Не можемо се успешно изборити ако смо расцепкани и разједињени. Безбедност нашег живота на мрежи постаје све важнија. Без обзира на то да ли говоримо о мешањима у председничке изборе, нападима непријатељских снага или о преварама на интернету, наш живот на мрежи је прилично рањив. Сајбер-безбедност је стигла до раскршћа и морамо да одлучимо којим ћемо путем кренути. Наша одлука ће оставити последице на све нас – хоћемо ли платити више, а ипак бити мање безбедни? Хоћемо ли плаћати веће премије осигурања и банкарске надокнаде да бисмо покрили трошкове све већег броја сајбер-напада? Стојимо усред олује, али не геополитичке, већ сајберполитичке. Изгледа да нико ником не верује, што омогућава сумњи и пометњи да владају крхким сајбер-светом. Којим путем би требало да кренемо?

Нове технологије отварају врата скоро вечном животу и покрећу многе етичке и филозофске расправе. Предузетници у Силицијумској долини и шире покушавају да утичу и промене једини неизбежан догађај у животу свих људи, а то је смрт. Инжењери рачунарства и стручњаци за вештачку интелигенцију развијају програме који омогућавају људима да теоријски избегну смрт и отварају врата скоро вечном животу, али покрећу и многе етичке и филозофске расправе.
Неки изуми су сабласно слични онима који се појављују дистопијској научно-фантастичној серији „Црно огледало“. Један од њих припада иновативној компанији „Нектом“ (Nectome) која верује да ће бити могућа дигитализација људске свести у следећих сто година. Оснивачи компаније су свршени студенти Масачусетског технолошког института, Роберт Макинтајер и Мајкл Макана, који тврде да су успешно сачували конектоме животињског мозга, односно неуронске мапе које играју главну улогу у складиштењу меморије, и тренутно проучавају како би процес могли да примене на људском мозгу.
Истовремено, њих двојица развијају технологије скенирања мозга да би дигитализовали ум.

Илон Маск, оснивачи компаније „Дипмајнд“ и многи други потписали су обећање да неће развијати системе наоружања засноване на вештачкој интелигенцији!

Лидери у области савремених технологија, укључујући Илона Маска и три оснивача огранка „Дипмајнд“ компаније „Гугл, потписали су гаранцију да никада неће развијати „смртоносно аутономно оружје“. То је најновији корак који је направило незванично и глобално удружење научника и директора да би изразили своје противљење развоју такве технологије. Обећање упозорава да системи наоружања који користе вештачку интелигенцију да би „одабрали и напали мете без људског мешања“ представљају моралну и практичну претњу. Према речима потписника, неморално је „препустити машини доношење одлуке о одузимању људског живота“. Што се тиче практичне претње, кажу да би ширење таквог наоружања „опасно дестабилизовало сваку државу и појединца“.
Обећање је објављено данас на Међународној удруженој конференцији о вештачкој интелигенцији која се одржава у Стокхолму у организацији Института „Будућност живота“, истраживачке институције која се бори за ублажавање егзистенцијалних опасности по људску врсту. Институт је претходно објавио писма појединих потписника и обраћао се организацији Уједињених нација да би размотрила доношење нових закона у вези са „смртоносним аутономним оружјем“ (енгл. ЛАWС). Ово је први пут да аутори писама појединачно обећавају да неће развијати такву технологију.

Резултат на тржишту папира од вредности обележио је један од ретких неуспешних дана за инвеститоре компаније која је годинама пркосила очекивањима аналитичара. После скандала и превирања, компанија се примирила, али база њених корисника наставила је да се проширује, а новац од оглашавања је непрекидно подизао вредност њених акција на берзи. У среду се све то срушило. Вредност акција компаније пала је за више од 20 процената после затварања берзе пошто је друштвена мрежа напоменула да ће се њена зарада смањивати у наредним годинама јер је одлучила да промени поступак пословања у вези са оглашавањем. Компанија је објавила да се њена база корисника у Европи смањила због увођења нових закона о заштити приватности, што се скоро никад није десило у историји постојања друштвене мреже у било ком делу света.

Према новом закону, веб-странице би биле одговорне за брисање недоличних и нетачних коментара корисника. Русија разматра увођење новог закона који би омогућио влади да казни веб-странице и друштвене мреже због објава корисника које су нетачне. Ако се нови закон изгласа, веб-сајтови са више од 100.000 посетилаца дневно, који, при том, могу да постављају објаве, мораће у року од 24 сата да уклоне нетачне информације које су објавили корисници. Ако то не ураде, сајтови ће морати да плате казну која може износити и до 50 милиона рубаља (793.000 долара).

За сајбер-криминалце мала предузећа представљају привлачне мете. Сазнајте због чега и послушајте савете стручњака да бисте смањили ризике по вашу дигиталну безбедност. Неки власници малих предузећа претпостављају да величина њиховог пословања не представља привлачну мету за сајбер-нападе. То је можда некада био случај, али околности су се промениле. Повећање броја напада на „ситна пословања“ почело је пре неколико година, или, тачније 2011. и чинили су мање од једне петине свих упада у системе. Данас, међутим, број се значајно повећао и око половине свих напада су усмерени на мала предузећа. Забрињава чињеница да се тренд наставља јер су мала предузећа за многе сајбер-криминалце постала много привлачније мете од великих компанија.