ИТ догађаји

Интернет и технологија, која се појавила након његовог ширења, требало је да свет направе слободнијим. Уместо тога, интернет је постао жариште расизма и сексизма, а технолошка индустрија се бори против напретка. Култура технолошке индустрије мора да се промени тако да се фокус може пребацити са прикупљања зараде ка побољшању света. Интернет је на самом почетку свог настанка имао ослобађајућу улогу, дакле, учинио је информације доступним, створио могућности за развијање односа и веза који раније нису постојали и пружио богатији контекст за наша појединачна искуства.
Међу корисницима оригиналног интернета владала је отвореност и поузданост. И поред тога, исти тај екосистем су подржали дивови гладни зараде који су изградили културу угњетавања у својој индустрији и борили се против једнакости у нашем свету.

COVID-19 мења високо образовање, али те промене су много веће од једноставног пребацивања универзитета на покушај да своја предавања обављају на даљину. Промене које се одвијају су холистичке, трансформативне и требало је много раније да почну. Прошириће се и на запошљавање, обучавање и, на крају, на то како послодавци у основи крећу у проналажење потенцијалних кандидата за своје организације. Такође ће се променити и сама природа високог образовања. Пре пандемије, сви су до будућег запослења ишли традиционалним образовним путевима. После средње школе, отишли би на колеџ, а неки би после тога одлучили да се даље школују на мастер и докторским студијама. Студенти су углавном боравили у кампусу, где су покушали да схвате не само ко су, већ и чиме желе да се баве и са ким желе да раде. Тај пут је захтевао од предузећа да посебно реагују на укорењени образовни модел који је одређивао како ће се запослени спремати и обучавати – било да се ради о одређеном скупу вештина или културолошком приступу – све у настојању да утврде ко је права особа за њих.

TikTok је у технолошком свету постала симбол стрепњи од Кине. Постоји ли неко решење?

Веома брзо, TikTok је постала најстрашнија друштвена мрежа на свету. Амерички државни секретар Мајк Помпеоје је 7. јула рекао да Бела кућа разматра забрану апликације, што је до сада невиђен потез и не зна се шта ће влада предузети по том питању. Индија је већ предузела неке мере, а у петак су запослени у компанији „Амазон“ добили поруку е-поште у којој се наводи да би требало да деинсталирају апликацију са телефона компаније – иако су руководиоци касније рекли да је послата грешком. Током викенда, „Велс Фарго“ је издала слично наређење и остала доследна, а обе главне политичке странке су рекле својим оперативцима да се држе даље од апликације.

У ствари, Dataminr, придружена контроверзна старап компанија која се бави вештачком интелигенцијом помагала је снагама реда да дигитално надзиру протесте широм земље који су уследили после убиства Џорџа Флојда. Слала је полицајцима објаве са друштвених мрежа о локацији и поступцима демонстраната, наводи се у документима. Поступак праћења људи у потпуном је нескладу са тврдњама из обеју компанија у којима се наводи да се никада нису бавиле нити су помагале у надзору још од низа контроверзи које почињу 2016. године. Твитер, уз CIA, већ дуги низ година улаже огроман новац у компанију Dataminr и омогућава јој приступ садржају у реалном времену, који је познат као фирехосе – врло ретка привилегија међу технолошким компанијама која омогућава Dataminrу, чија је вредност процењена на преко 1,8 милијарди долара, да прегледа сваки твит чим њен аутор кликне на пошаљи. Обе компаније тврде да надгледање протеста према дефиницији не спада у надзор и праћење.

Компанија „Тесла“ ће ове године имати потпуно аутономна возила, рекао је директор Илон Маск у видео-снимку који је приказан на кинеској конференцији о вештачкој интелигенцији у Шангају. То се може постићи са већ постојећом технологијом у самој компанији. „Потпуно сам сигуран да ћемо ове године имати потпуно функционална аутономна возила петог нивоа“, рекао је. „Сматрам да не постоје базични изазови са којима бисмо морали да се суочимо да достигнемо пети ниво аутономних возила.“ Малих проблема има, напоменуо је Маск, али не у погледу решавања неких проблема, већ у погледу састављања система, али чак и онда кад се цео систем успостави, неке мање препреке се могу појавити.

Док се град бори са новим ограничењима слободе говора, амерички технолошки гиганти налазе се на првој линији фронта у борби између Кине и Сједињених Држава за будућност интернета. Док се Хонг Конг бори са новим драконским безбедносним законом, појављује се фронт на коме се води глобална борба између Сједињених Држава и Кине због цензуре, надзора и за будућност интернета. Хонг Конг је дуго био бастион слободног интернета на дигиталној граници чврсто затвореног кинеског интернета, али његов положај се радикално изменио за мање од недељу дана. Према новом закону обавезна је полицијска цензура и тајни дигитални надзор, дакле правила која би могла да се примењују на слободу говора на интернету широм света.