ИТ догађаји

То је можда најстарији софтвер који је још увек у широкој употреби. Пре 34 године, само три године након што је компанија „Епл“ представила своје прве Мац рачунаре, компанија „Мајкрософт“ је објавила прву верзију своје познате Excel табеле, која је у почетку била тек груба копија ВисиЦалц-а Дена Бриклина. У једном новинском чланку који се појавио 2017. године истиче се да извршни директор компаније Сатја Надела назива Excel најважнијим производом широке потрошње „Мајкрософта“, при чему је истакао да има преко 750 милиона корисника. Чини нам се да присуствујемо значајном историјском догађају када једна од највећих светских корпорација оснажује кључну компоненту свог софтверског пакета Оффице, јер је сасвим сигурно да Excel добија надоградњу у облику нове и врло важне функције. Стручњаци у компанији верују да су коначно претворили Excel у пуноправни програмски језик, захваљујући увођењу нове функције под називом LAMBDA. „Uz LAMBDA, Excel је постао комплетан у Тјуринговом смислу. Сада, у принципу, можете да напишете било које прорачуне на Excel језику за формуле“, објављено је на блогу компаније.

Људи који се врате на посао након дуге владавине пандемије, суочиће се са целим низом развијених технолошких уређаја који би требало да унапреде безбедност на радном месту, али који могу дугорочно да доведу у опасност безбедност и приватност личних и медицинских података. Уређаји за мерење температуре, монитори за проверу одржавања социјалне дистанце, дигитални „пасоши“, анкете о здравственом стању и роботи опремљени системима за чишћење и дезинфекцију простора већ се користе у многим компанијама и предузећима како би што пре могли да почну са каквим-таквим нормалним пословањем.Технолошки гиганти и старап компаније нуде решења која обухватају како коришћење рачунарске визије да би се проверавали витални знакови запослених, тако и употребу носивих уређаја који могу да укажу на почетне знаке оболевања од ковида-19 и апликација које прате здравствене показатеље.

DOPE је остао непознат јер је био успешан

BASIC заузима важно место у канонима рачунарског прогRAMирања. Овај прогRAMски језик, веома популаран седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, увео је једну целу генерацију у рачунарство. Био је свеопште прихваћен из једног једноставног разлога, а то је да BASIC није био намењен прогRAMерима, већ направљен за почетнике. Језик се добро уклапао у егалитарни поглед на свет раних кућних рачунара. Ако сте могли да куцате, могли сте да постанете корисник рачунара, а ако сте могли да постанете корисник рачунара, могли сте да постанете прогRAMер. BASIC није дошао ниоткуда. Као и сваки други језик, и он има породично стабло заједно са кореном и блиским и даљим рођацима. Потомке BASIC-а је прилично лако уочити – Висуал BASIC му је прилично далек потомак – али што се тиче његових предака, то је сасвим друга прича, која је позната тек неколицини људи. Језик који је инспирисао једну целу генерацију, у ствари, има предака који се зове Dartmouth Oversimplified ProgRAMминг Еxперимент {/xа}или DOPE.

Силицијумска долина пуна је узвишених идеја, али мало их је као што је мото „Не будите зли“ компаније „Гулг“. Ако бар мало познајете културу компаније, сигурно сте већ чули за те три речи. Лако се памте, одговарају разним приликама, а и по мало су подругљиве. Израз „Не будите зли“ налазио се на самом врху правила понашања компаније скоро десет година и пратио је током њеног наглог напретка од мале ратоборне старап компаније па све док није постала технолошки гигант. Крилатица је постала легендарна, а прича о њеном пореклу говори нам о томе каква је компанија „Гугл“ била на самом почетку, али и о контроверзама које је данас окружују. У првој епизоди Land of the Giants: The Google Empire – новог седмоделног подкаста о компанијином успону до глобалног гиганта – Мариса Мајер, која је била један од првих и најутицајнијих директора компаније, а сада суоснивач стартапа Сунсхине, говори о томе како је „Гугл“ прихватила мото „Не будите зли“. Мајерова каже да се крилатица појавила када је компанија почела да води преговоре о уновчавању свог претраживача касних деведесетих година прошлог века. Први пословни састанак са Вашингтон постом изазвао је узбуђење међу „Гугловим“ инжењерима, али и одређену трему. Према речима Мајерове, инжењер Амит Пател имао је озбиљне сумње.

Сајбер-напад на постројење за пречишћавање воде на Флориди је упозорење које би требало озбиљно схватити. Оно што је многе изненадило у прошлонедељном хаковању постројења за пречишћавање воде на Флориди је да се такве ствари не дешавају чешће. Хакер је невероватно лако ушао у систем управљања постројењем помоћу често коришћеног и веома познатог алата ТеамВиеwер, који омогућава инжењерима да на даљину надгледају умрежене уређаје и прилагођавају њихова подешавања. Хакер је повећао ниво натријум-хидроксида, састојка средстава за чишћење одвода, са 100 делова на милион, што је нормалан ниво, на 11.100 делова на милион, што би отровало свакога ко пије воду. Стотине људи у градићу Олдсмар, у близини Тампа Беја, избегло је оболевање, а вероватно и смрт, само зато што је оператер постројења на мониторима система приметио да се дешава нешто чудно и ручно вратио поставке на нормалне вредности. Да је нешто читао или дремао и пустио систем на аутоматско управљање, као што се понекад дешава код комуналних услуга које се контролишу помоћу рачунара, догодила би се катастрофа.

Скоро годину дана од почетка пандемије, Фејсбук жели да уклони дезинформације о вакцинама уопште, а не само о вакцинама против ковида-19. Скоро годину дана од почетка пандемије ковида-19, Фејсбук заузима свој најстрожи став до сада против дезинформација о вакцинама и у потпуности забрањује објављивање таквих информација. Забрана се неће односити само на дезинформације о вакцинама против ковида-19. То значи да, на пример, објаве у којима се тврди да вакцине узрокују аутизам или да мале богиње нису смртоносне више нису дозвољене на друштвеној мрежи. Истовремено, платформа ће, такође, охрабривати Американце да се вакцинишу и упутиће људе на информације о томе када су на реду за вакцину против ковида-19 и како да пронађу доступну дозу.