Компанија тврди да није у обавези да поштује нови калифорнијски закон који ће ступити на снагу у јануару следеће године, јер, како каже, не бави се продајом корисничких података.
Нови свеобухватни закон који је изгласан у Калифорнији познат под називом Калифорнијски закон о заштити приватности корисника (California Consumer Privacy Act­­CCPA) ступа на снагу у јануару следеће године и доноси огромне промене у процесу који пословне компаније користе да би прикупљале и користиле личне податке становника те државе. Наравно, те ће промене у пракси утицати на свакога пошто уопште није практично да компанија другачије третира становнике различитих држава, посебно ако има много тога да изгуби. Закон захтева да компаније обавесте своје кориснике које податке од њих прикупљају, како их користе и када их продају. Према закону, корисницима је потребно обезбедити могућност да забране прикупљање података, прегледају претходно прикупљене податке и да, коначно, обришу своје личне податке. Све се то односи на скоро све компаније, али посебно на технолошке компаније које прате сваки наш корак на мрежи.

Иако би супер брзи интернет могао да промени пословање, неки људи су забринути како ће то утицати на здравље људи – чак иако нема доброг разлога за то. Како супер брзи 5G бежични сервис почиње да се шири светом, на Фејсбуку и путем Цхарге.орг шири се забринутост да би ова нова технологија могла представљати опасност по здравље људи. У средишту те напетости је економски императив да се настави с технологијом која би могла дубоко утицати на брзину пословања, али истовремено мора бити безбедна.
Научна забринутост у Сједињеним Државама због електромагнетног зрачења – слична данашњем страху од 5G технологије - датира отприлике од пре двадесет година и тема је посебне студије у којој се наводи да људски мозак апсорбује више зрачења како радио фреквенције постају све веће. Међутим, та студија је одавно одбачена. Ипак, недавно истраживање о зрачењу мобилних телефона покренуло је више питања него што је дало одговора, што може подстаћи нелагодност у вези са новим 5G радио таласима више фреквенције.

Вештачка интелигенција се користи да привуче потенцијалне кандидате за посао и одреди да ли они који су се пријавили одговарају постављеним захтевима радног места. Ипак, да ли је дорасла том задатку? И док родитељи користе вештачку интелигенцију за прегледање налога на друштвеним медијима потенцијалних дадиља и бескрајног низа чланака који објашњавају како радна биографија може да „победи робота“, можда се питате да ли ће вам робот понудити следећи посао. Још нисмо дотле дошли, али послодавци све више користе вештачку интелигенцију да би направили први круг резова и утврдили да ли вам је понуђен оглас за посао. Ти алати, често обучени на подацима прикупљеним о претходним или сличним кандидатима, могу послодавцу олакшати доношење одлуке о запошљавању оних који су се пријавили на оглас. Прошле године 67 посто анкетираних менаџера кадровске службе и особља задуженог за запошљавање које је анкетирао ЛинкедИн рекли су да им је вештачка интелигенција уштедела драгоцено време. Ипак, критичари тврде да такви системи могу увести пристрасност, недостатак одговорности и транспарентности и њихова прецизност није загарантована. Узмимо на пример компанију ХиреВуе са седиштем у Јути, која продаје видео платформу за разговор за посао која може да користи вештачку интелигенцију за процену кандидата и, како тврди, предвиђа вероватноћу да исти ти кандидати постигну упех на неком радном месту. Компанија каже да користи психологе који су у њој запослени да би помогли у развијању прилагођених алгоритама за процену идеалних особина за одређено радно место на које клијент (обично компанија) треба да запосли кандидата, попут представника продаје или инжењера рачунарства.

Ако се алгоритамска пристрасност може лакше поправити него људске предрасуде, зашто и даље имамо проблем са алгоритмима? Стручњаке за вештачку интелигенцију највише узнемирује чињеница да се наводно „интелигентне“ машине процењују по много вишим стандардима него људи. Узмите, на пример, аутономна возила. До сада су прешла милионе километара и учествовала у малом броју несрећа у којима је мали број људи смртно страдао. Ипак, кад год аутономно возило некога убије, диже се велика бука, док сваке године у Сједињеним Државама скоро 40.000 људи погине у сударима у уобичајеним возилима. С друге стране, они који подржавају вештачку интелигенције жале се да се сви на овом свету баве алгоритамском пристрасношћу: начином на који аутоматизовани системи који доносе одлуке утичу на расне, родне и друге предрасуде садржане у скуповима података на којима су били обучени. Па ипак, друштво је очигледно задовољно да издржи задивљујућу ирационалност и каприциозност многих одлука које су донели људи. Ако сте, на пример, затвореник који подноси захтев за условну слободу, боље би вам било да се надате да је (људски) судија добро расположен (јер је управо јео) када треба да размотри ваш случај. Фасцинантна емпиријска студија, која је спроведена 2011. године открила је да „проценат повољних одлука постепено опада са око 65% на готово нулу у току сваке сесије доношења одлука и нагло се враћа на око 65% после паузе“. Наша открића сугеришу да на судске пресуде могу да утичу спољашње променљиве које не би требало да имају утицаја на законске одлуке. „С обзиром на то да вештачкој интелигенцији не треба ручак, може ли бити доследнија у доношењу одлука о одобравању условне слободе?“

Бивши модератор тужио друштвену мрежу у Ирској због утицаја претраживања веб-сајта на његово здравље. Бивши модератор Фејсбука тужи компанију, тврдећи да је његов рад претраживања насилног и опсценог садржаја изазвао код њега посттрауматски стресни поремећај. Крис Греј, који сада ради као туристички водич, тражи одштету и од огранка компаније Фејсбук у Ирској и од CPL-а, уговарачке фирме која га је директно запослила. Сматра се да је тужба, поднета у среду ирском Врховном суду у Даблину, прва такве врсте коју је било који бивши модератор поднео против друштвене мреже. Према судским документима, Грејев рад захтева од њега да прегледа „отприлике хиљаду објава за ноћ“, у почетку фокусираних на порнографију, а касније „на садржај за који се наводи да садржи претње, мржњу, малтретирање или је на други начин опасан“. После две године, одређени део садржаја остаје „посебно означен“ у његовом сећању, наводи се у правном спису, укључујући „видео-садржај у коме је жена у арапском огртачу каменована до смрти“, „видео-садржај у коме су особе, највероватније мигранти у Либији, мучени истопљеним металом“ и „видео-снимци који приказују како се пси живи кувају“.

Ваш потпуно нови паметни телевизор можда има уграђену најновију технологију, али и даљ је лака мета за хакере. Тешко је замислити да би нешто што су стотине хиљада људи, можда и милиони, урадили овог викенда било вредно упозорења које долази од ФБИ-ја, али ако сте купили паметни телевизор можда бисте желели да прочитате ово до краја. ФБИ каже да ваш нови телевизор може да послужи хакерима да вам упадну у дом. Да, тај ФБИ. Као да већ на мрежи нема довољно претњи по безбедност о којима треба да бринемо, Федерални истражни биро покушава да вам поквари одушевљење због невероватно повољне куповине 4K телевизора од 65 инча који би таман лепо стајао на зиду у дневној соби. Да ли је стварно тако опасно?