Компанија је у понедељак рекла да резултати нових тестова охрабрују. Наиме, „Гугл“ се нада да ће технологија која је у завршној фази развоја заменити циљане огласе засноване на колачићима. Зашто је то важно: Компанија „Гугл“ и њени конкуренти на пољу веб-прегледача, „Епл“ и „Мозила“, недавно су увели опсежне промене у заштити приватности које ће потпуно укинути колачиће, који представљају интернетски алат за праћење који прати историју претраживања сваког корисника на мрежи. Кратко објашњење: Колачићи се сматрају подацима треће стране или корисничким подацима који се од корисника посредно прикупљају путем прегледача или веб-локација. Подаци треће стране (или независних произвођача) често се масовно купују и продају путем мрежне размене података. Деценијама су колачићи основни алат који већина оглашивача употребљава да би корисницима на мрежи слала циљане огласе. Међутим, пошто је почела значајнија борба за заштиту приватности, употреба колачића ће морати да се укине у будућности.

И, наравно, постоји апликација за то. У чланку који је недавно објављен у једном часопису наводи се да МИТ истражује како би људи могли да решавају проблеме док спавају. Експериментални поступак изгледа овако:
На вечерњим сеансама, учесници су покушавали да реше неколико загонетки, а свака је била упарена са различитом музичком темом. Кад су испитаници отишли на спавање, пуштали смо им неке од споменутих музичких тема. Ујутру, учесници су поново покушали да реше исте загонетке које нису успели да реше претходне ноћи. Били смо одушевљени кад смо открили да су учесници решили више загонетки чију смо им музичку тему пуштали преко ноћи док су спавали.

Када је гомила изгредника срушила баријере и провалила у Капитол, 6. јануара, неки од њих су се хвалили својим подвизима у директним преносима на интернету, док су их хиљаде истомишљеника гледали у реалном времену.
Јурили су ходницима и претурали по канцеларијама посланика, а директан пренос својих подвига понудили су Јутјубу, Фејсбуку и другим платформама док их је посматрала запањена нација. Други изгредници окренули су се мање познатим мрежама за стриминг као што је DLive. Неке од тих платформи предузимају кораке за сузбијање таквих преноса после напада на Капитол и у очекивању потенцијалних немира током инаугурације изабраног председника Џоа Бајдена. Мрежа Фејсбук планира да блокира „стварање било каквих нових догађаја на Фејсбуку“ у близини Беле куће, америчког Капитола и свих зграда државних служби у главном граду током Дана инаугурације. „Пратимо знаке потенцијалног избијања насиља или других претњи како у Вашингтону, тако и у свих педесет држава“, наводи се у саопштењу компаније. „Уочи Дана инаугурације, спровели смо низ додатних мера како бисмо наставили да спречавамо покушаје коришћења наших услуга за ширење насиља.“

Прошле недеље је било сабласно тихо на друштвеним мрежама јер су Трампа и његове следбенике „скинули“ са платформи. Забраном му је Твитер ефикасно одузео мегафон који је маестрално примењивао откако се кандидовао за председника. Потрес напада на Капитол, 6. јануара, био је довољно сеизмичан да убеди чак и Марка Закерберга да је, напокон, дошло време да му и он ускрати гостопримство. Коначно, компанија „Амазон“ укинула је услуге хостинга друштвеној мрежи Парлер, која би се могла описати као алтернатива Твитеру, а коју користе екстремни десничари. Заглушујућу тишину која је уследила после тих мера, нарушила је експлозија коментара о њиховим последицама на слободу, демократију и будућност цивилизације. Ношени таквом бујицом мишљења о Првом амандману, слободи говора, цензури, технолошкој моћи и „одговорности“ (шта год би то могло да значи), било нам је понекад тешко да се снађемо. Ипак, непрестано сам размишљао о проницљивом увиду Х Л Менкена који је рекао да „за сваки сложени проблем постоји решење које је јасно, једноставно и погрешно“, а људи широм света нудили су баш таква решења.

Када сте последњи пут преузели, отворили, одштампали или креирали документ у добром и тридесет година старом PDF формату? Вероватно недавно. Према једној процени, данас постоји најмање 2,5 билиона PDF докумената. Када сте последњи пут, заправо, размишљали о PDF документима? Убрзане иновације успостављају темпо развоја дигиталне културе, од кога вам се врти у глави. Дакле, вероватно сте пре неколико година, или, вероватније, никад, застали да размислите како је настао свеприсутни PDF. PDF који у суштини тежи да имитира папир у дигиталном облику постоји од раних деведесетих година прошлог века. Иако му недостаје гламур или сјај, ипак је успео, не само да опстане деценијама, већ и да наџиви потенцијалне ривале. Чак су и непоколебљиви програми, као што је Microsoft Word и Powerpoint били суочени са конкурентима из компанија „Гугл“ и „Епл“. Ипак, није се појавио ниједан програм који би потиснуо и уништио PDF. У ствари, компанија „Адобе“ из које је потекао овај формат извештава да је само у фискалној 2020. години отворено око 303 милијарде PDF докумената уз помоћ њене услуге Доцумент Цлоуд – што је повећање од 17 процената током године у којој су у технолошком разговору доминирале теме попут видео конференција, аутономних возила и технологија препознавања лица.

Нова технологија би могла да побољша коришћење савремених технологија, помогне многима, али и наруши приватност. Нова технологија, коју је компанија назвала функцијом препознавања визуелног говора (енгл. Visual Speech Enablement), користи камере и вештачку интелигенцију да би пратила покрете усана са велике даљине, без обзира на буку. Међутим, поставља се питање, да ли су њене предности побољшавања приступачности умањене могућношћу кршења приватности. Софтвер за препознавање лица може препознати лица у гомили, али како би било да прислушкујете разговоре без помоћи оближњих микрофона? Функција за препознавање визуелног говора компаније „Сони“ управо то и чини, користећи сензоре камера и вештачку интелигенцију за проширено читање са усана у било ком окружењу.