Двадесет две чињенице које нисте знали о Википедији

Велики смо обожаваоци Википедије. Непрофитна организација представља до сада највећу колекцију знања прикупљену на једном месту. Иако је концепт бесплатне онлајн енциклопедије, којом управља заједница, постојао већ неко време, Википедија, какву сада знамо, званично је објавила свој први чланак 15. јануара 2001. године, два дана након што су домен регистровали Џими Велс и Лари Сангер. Без обзира на то да ли сте током последњих 20 година користили Википедију за учење или посао или да бисте задовољили повремене налете радозналости, разрешили расправе или варали на вечерњим квизовима на Зоом платформи, сви смо захвални невероватној и бесплатној услузи.

Да бисмо прославили двадесетогодишњицу Википедије, поделићемо са вама више од двадесет чињеница о бесплатној енциклопедији за које никада нисте знали нити сте могли да претпоставите да постоје.

1. Статистички подаци о Википедији су запањујући. Тренутно има више од 55 милиона чланака на више од 300 језика.

2. Постоји више од 280.000 уредника који сваког месеца посвете део свог времена даљем развоју Википедије.

3. Википедији сваког месеца приступа 1,5 милијарди појединачних уређаја из целог света.

4. Постоји споменик Википедији (или Помник Wикипедии, како га назива локално становништво) који се налази у месту Слубице у Пољској. Аутор споменика је јерменски вајар Михран Хакобијан и одаје почаст сарадницима на Википедији. Откривен је на Франкфуртском тргу у октобру 2014. године.

5. Кладимо се да не можете да погодите о коме је написана прва страница на Википедији. Није у питању ниједна тренутно позната личност нити глобално популарна. Сасвим случајно, прва страница је написана о Томасу Риду, шкотском филозофу из 18. века.

6. Уређивање и побољшавање страница на Википедији о дестинацијама за одмор и градовима које би требало посетити могу имати утицаја на туризам и потенцијално повећавају за 9 процената број ноћења туриста који одлуче да остану у граду, наводе италијански истраживачи.

7. Ако кликнете на прву везу у главном тексту чланка на Википедији, а затим понављате поступак за следеће чланке, скоро увек ћете доћи до чланка о филозофији. У фебруару 2016. године, то је био случај у запањујућих 97 процената свих чланака на Википедији.

8. Астронаут Паоло Несполи је 2017. године снимио свој глас док се налазио на Међународној свемирској станици, а снимак је касније коришћен у чланку о њему на Википедији – што је био мали корак за њега, али велики за покрет Викимедија. Тада је први пут направљен неки садржај у свемиру који је био намењен првенствено Википедији.

9. Википедија је једна од десет најпосећенијих веб-локација на свету, али једина је главна веб-локација на свету коју води непрофитна организација.

10. Принт Wikipedia (штампана Википедија) је уметнички пројекат Мајкла Мандиберга који је одштампао 106 од 7.473 тома Википедије на енглеском језику, закључно са 7. априлом 2015. године. У пројекту су приказане насловне стране првих 1.980 томова у комплету, допуњених са 106 стварних физичких томова, од којих сваки има око 700 страница. Садржај се налази у 91 књизи од којих свака има око 700 страница. Пројекат је приказан у галерији Дени у Њујорку у лето 2015. године.

11. Многи Википедијанци воле плишане играчке, што се може видети на страници Wikimedia Cuteness Association. Њом управља Board of Cuties – у коме се, између осталих, налази и Петар Платипус – да би се „подстакло учешће плишаних играчака и промовисала привлачност у покрету Викимедија“.

12. У издањима Википедије на различитим језицима, уредници показују захвалност једни за друге дајући једни другима виртуелне звезде (енгл. barnstars). У издању на украјинском језику то су виртуелне конзерве кондензованог млека – а понекад им шаљу IRL (in real life) поруку.

13. Толико волиш Википедију да би желео свима да покажеш своју наклоност према њој? Може и то. Француска модна кућа Études је у стварању своје линије пролеће/лето 2020, сарађивала са фондацијом Викимедија како би развила линију одеће са темом Википедија, укључујући удобне дуксерице са капуљачом и бејзбол капе.

14. Више од 18.000 људи на више од 1.260 догађаја широм света учествовало је у пројекту Art+Feminism edit-a-thons, што је довело до стварања и побољшања више од 84.000 чланака на Википедији и другим Викимедија пројектима.

15. Један невероватно посвећен уредник направио је преко 47.000 измена да би исправио фразу на енглеском цомприсед оф. Уредник Giraffedata детаљно је образложио зашто је то урадио. У суштини, фраза се сматра лошим енглеским језиком.

16. Прошле године, скоро 7 милиона људи финансијски је подржало је Википедију. Надајмо се да ће их ове године бити још више.

17. Сваке године сарадници Википедије широм света организују Wiki Loves Monuments, највеће такмичење за избор најбоље фотографије на свету. Преко 60.000 учесника из преко 40 земаља предало је преко 1,7 милиона фотографија културног наслеђа од 2010. године. Такмичење је одржано и 2020. године уз строго поштовање свих мера.

18. Сваки чланак на Википедији има транспарентну историју ревизија. То значи да можете да се вратите на раније верзије и пратите како је написан сваки чланак, корак по корак.

19. Људи који раде на Википедији називају се Википедијанцима. Изградња највеће светске базе података са људима из свих крајева света може представљати изазов. Википедијанци пишу правила, смернице и есеје како би помогли другим људима да схвате шта значи бити Википедијанац. Есеј под насловом Ниједан гневни мастодонт (енгл. No angry mastodons), саветује вас да не би требало да уређујете чланке када сте гладни или пијани. Одличан савет.

20. Један од првих написаних чланака на Википедији описивао је обичну пудлицу. Једноставно је писало: „Пас према коме се одређују сви остали“. Страница енглеске Википедије о пудлици сада има више од 6.000 речи и укључује мноштво речи које су људи измислили да би назвали пудлице укрштене са другим врстама паса, укључујући, Labradoodle, Poochon, Cockapoo, Spoodle, Maltipoo, Goldendoodle, Schnoodle, Pekapoos, Cavapoo и Bernedoodle.

21. Постоји астероид који је назван по Википедији. 274301 Wikipedia је Веста астероид који кружи у унутрашњем делу појаса астероида. Пречник му је отприлике 1 километар.

22. Википедија се развија брзином од преко 1,9 уређивања у секунди, које обављају уредници из целог света. Дакле, ако вам било потребно пет минута да прочитате овај текст, на Википедији је извршено 570 измена кад сте дошли до краја ове листе.

Задивљујућа Википедија

Надамо се да сте уживали у чињеницама везаним за Википедију и да сада знате више о бесплатној енциклопедији него што сте знали пре. Свакако смо захвални што смо двадесет година бесплатно користили садржај на Википедији и уживали у њему. Због тога сјајној непрофитној организацији желимо све најбоље у следећих двадесет година.