Tehnologija videokonferencije

 

Videokonferencija predstavlja interaktivnu komunikaciju u realnom vremenu, dva ili više učesnika koji se nalaze na različitim lokacijama, a za komunikaciju koriste kombinaciju video, audio i tehnologiju komunikacije. Suština videokonferencija je komunikacija, dok hardver i softver predstavljaju samo alate za videokonferenciju.

Učesnicima videokonferencije se pruža mogućnost vizuelnog kontakta, iako su dislocirani. Videokonferencija predstavlja idealno rešenje u slučajevima kada je važna originalna prezentacija informacija (mimika, pokreti, gestovi, visina glasa, odsečnost u govoru, itd.) učesnicima koji se nalaze na različitim lokacijama.

Izbor odgovarajućeg softverskog alata vrši se na osnovu programa rada i ciljeva sastanka. On omogućava:

- podršku različitih aktivnosti grupnog odlučivanja;

- odgovarajući stepen podrške potreban za rad grupe;

- različite kombinacije komunikacija u cilju zadovoljenja zahteva koje nameće konkretan zadatak.

Savremeni softverski paketi osim što omogućavaju vizuelnu i zvučnu komunikaciju učesnika u konferenciji obezbeđuju i neposrednu interaktivnu tekstualnu komunikaciju, kao podršku za zajedničko crtanje na tzv. belim tablama (whiteboard).

Kompjuterski podržan kolaborativni rad CSCW (Computer Supported Collaborative Work) obezbeđuje aplikacije za radne grupe koje zahtevaju višekorisnički pristup i kontrolu i koordinaciju aktivnosti svih korisnika. Osnovni cilj CSCW-a je da obezbedi kolaborativno okruženje koje je strogo orijentisano ka operacijama stvarnih radnih grupa, u oblicima imitiranja sastanaka radnih grupa i svesnosti audiovizuelne komunikacije.

Desktop videoconferencing

Sistemi videokonferencije se razlikuju u obliku, veličini, boji i najvažnije u ceni. Najjednostavnije rešenje videokonferencije je Desktop videokonferencije (DTVC) koji predstavlja kombinaciju personalnih računara sa audio, vizuelnom i komunikacionom tehnologijom, sa ciljem da omogući interakciju u realnom vremenu sa računarom i interakciju između grupe ljudi sa različitih lokacija. DTVC obično izgleda kao desktop komjuter, povezan kroz CODEC uređaj sa minijaturnom videokamerom. Postoje već gotovi paketi DTVC sistema, kod kojih su kamera i mikrofon ugrađeni unutar monitora, a videoadapteri integrisani u sitemsku matičnu ploču.

Postoje dva tipa DTVC (slika 6.6):

- point to point

- multipoint

Osnovni tip videokonferencije je point-to-point, koji podrazumeva konekciju između dve lokacije, odnosno dva učesnika. Međutim, uz posedovanje "multipoint" mosta moguće je ostvariti komunikaciju nekoliko učesnika istovremeno. U tom slučaju svaki učesnik ostvaruje konekciju sa mostom, koji upravlja čitavom konferencijom. Multipoint most može reagovati na ljuski glas - tj. svaki učesnik se automatski čuje i vidi od strane drugih učesnika čim počne da priča ili jedan od učesnika ima ulogu predsedavajućeg i daje mogućnost da se drugi učesnici vide i čuju.

 

Slika 6.6 - Tipovi DTVC-a

Tehnologija komunikacija

Tehnologija videokonferencije omogućava interaktivnu vizuelnu i zvučnu komunikaciju učesnika. Da bi se ostvarila ova komunikacija neophodna je odgovarajuća mreža za transfer zvučnih i video zapisa. Zbog nedovoljne širine propusnog opsega, postojeće mreže uglavnom nisu pogodne za distribuciju digitalnih informacija. Količina podataka koju je potrebno poslati kao digitalni zapis u jedinici vremena je daleko veća nego u klasičnoj analognoj distribuciji. Zbog toga se za transfer digitalnih zapisa koriste digitalne mreže koje svojim protokolima i kontrolama na grešku obezbeđuju prijem originalno poslate informacije bez unetog šuma ili izobličenja.

U tom smislu ISDN preuzima ulogu univerzalne mreže za prenos svih vrsta podataka u digitalnom obliku, koja uključuje mnoge postojeće standarde i tehnologije i pruža mogućnost univerzalnog povezivanja u digitalnom obliku. ISDN (Integrated Services Digital Network) je izuzetno brza, širokog spektra alternativa, telefonska linija za transfer podataka. ISDN se posebno koristi za DTVC sisteme koji zahtevaju široku talasnu dužinu za transfer video i audio signala.

Proces prenosa audio i video signala pomoću ISDN-a biće prikazan na slici 6.7, [65]. ISDN obezbeđuje:

- širinu opsega - zbog mnogo veće količine podataka u jedinici vremena potreban je mnogo veći frekventni opseg kroz koji se formira objekat;

- višekorisnički rad - signali se kreću od jednog izvora ka više odredišta koja se mogu menjati;

- rad u realnom vremenu - omogućava individualno prilagođavanje aplikacije zahtevima korisnika i sinhronizaciju sa drugim zvučnim i video signalima;

- pouzdanost zapisa - pitanje kvaliteta reprodukcije zapisa;

- kvalitet usluga - različiti servisi imaju različite zahteve prema mreži: videokonferencija ima glavni zahtev za što brži prenos podataka.

Veliki značaj u komunikacijama predstavljaju međunarodni standardi za prenos glasa, video signala i digitalizovanog glasa putem telefonskih mreža. Zbog potrebe velikog kapaciteta prenosa potrebno je vršiti kompresiju audio i video signala prilikom prenosa. Veliki kapacitet prenosa je potreban zbog pomeranja slika koje sadrže ogromnu količinu informacija. Tako npr. jedna sekunda slike zauzima prostor približan onome koji zauzima

5000 strana kucanog teksta, što je veoma mnogo za prenos i digitalnom telefonskom linijom.

 

 

A n a l og n i ul a z u  C O D E C


K A M E R A


M O N I T O R


A n a l o g n i i z l a z

i z  CO D E C - a

 

 

M i k r o f o n


Z v u ~ni c i

 

 

 

Pr e t v a r a n j e an al o g n i h u

Pr e t v a r a n j e di g i t a l n i h u

d i gi t a l n e si gn al e

an al o g n e si g n a l e

Co n t r o l
Pa n e l

K o m p r e si j a

D e k o m p r e si j a

 

K o di ra n j e

D e k od i r a n j e

 

D e lj e n je u d v a

R o m b i n a c ija

 

si nhr oni z o v a na t o k a

u j e da n t o k

 

 

2x 64 k b / s f u l l d u p l ex

(1 2 8 k b / s)


D i gi t a l n i o u t p u t 1 28 k b / s

i in p u t 1 2 8 k b / s

 

 

K o nv e r t i r a p o da t k e u I S D N p r ot ok ol e


Te r m i n a l ad ap t e r


T e r m i n a l ad ap t e r

 

k o r i sn i~k i sa j t sa jt t e le k o m a

 

J e di ni c a z a m r e ` no t e r m in ir a n je


N T 1

 

Slika 6.7 - Proces prenosa audio i video signala pomoću  ISDN

Postoji nekoliko opšteprihvaćenih međunarodnih standarda za kompresiju, pri čemu je svaki za različite primene:

- JPEG (Joint Photograpfic Experts Group)

- ITU - T (International Telekommunications Union - Telekommunications Standards Sector)

- MPEG - 1 (Motion Picture Experts Group type 1)

- MPEG - 2 (Motion Picture Experts Group type 2)

- MPEG - 4 (Motion Picture Experts Group type 4)

- CODECS (Compression DECompression componentS).

CODECS predstavljaju standarde videokonferencije koji objašnjavaju do detalja kompresiju i prenos podataka, koristeći poslednja dostignuća u tehnologiji. Na ovaj način se postiže zadovoljavajući kvalitet proizvoda potrebnih za videokonferenciju.

 

Primena tehnologije videokonferencije

Primenom sistema videokonferencije u poslovanju preduzeća menja se dosadašnji način obavljanja poslova. Videokonferencija je našla svoju primenu i u industriji, obrazovanju, zdravstvu, različitim institucijama i sl. Tako na pr.:

- u industrijskim preduzećima primena videokonferencije, između ostalog, doprinosi realizaciji projekta u planiranom vremenu (rukovodilac projekta može koordinirati istovremeno više projektnih službi, koje se nalaze na različitim lokacijama);

- u obrazovanju videokonferencije omogućavaju realizaciju predavanja najeminentnijih univerzitetskih profesora, bez obzira na njihovu fizičku udaljenost i nemogućnost njihovog ličnog prisustvovanja;

- u zdravstvu primena videokonferencije omogućava, između ostalog, bolje pružanje usluga pacijentima od strane zdravstvenih radnika.

Primena tehnologije videokonferencije u poslovanju preduzeća nije statičan proces, ciljevi se moraju stalno proveravati i meriti. Razlozi koji opredeljuju korišćenje sistema videokonferencije u poslovanju preduzeća mogu se posmatrati i sa kvalitativnog i sa kvantitativnog aspekta. Značaj primene tehnologije videokonferencije ogleda se i u sledećem:

- povećanje produktivnosti i pouzdanosti između višestrukih sajtova;

- snižavanje putnih troškova;

- ostvarivanje profita.

J. Mitchell [65] ističe da postoji hijerarhija upotrebe videokonferencije, koja podrazumeva sledećih sedam nivoa:

1. nivo - videokonferencija kao mehanizam korporativne komunikacije

2. nivo - videokonferencija kao strategija uštede novca

3. nivo - videokonferencija za produktivnost zaposlenih

4. nivo - videokonferencija za kolaborativni rad

5. nivo - videokonferencija za pružanje usluga kojima su dodate vrednosti

6. nivo - videokonferencija da zadovolji najbolju svetsku tražnju

7. nivo - videokonferencija za postizanje značajnih prednosti.

Na osnovnom nivou videokonferencija se koristi kao korporativni mehanizam za komuniciranje i uštedu na putovanjima. Na višem nivou videokonferencija se koristi za ostvarivanje prednosti preduzeća u odnosu na druga. Rezultati pokazuju da je primena tehnologije videokonferencije u većini preduzeća na nekom od prva tri nivoa, a evidentna je činjenica da se poslovanje može poboljšati samo kada organizacije ostvaruju viši nivo upotrebe ovog medijuma. Uočeno je više razloga zašto korisnici videokonferencije koriste samo medijume na nižem nivou, uključujući činjenicu da je tehnologija videokonferencije uvedena u poslovanje u ranim devedesetim godinama, kao podrška najvišem rukovodstvu. Neki od tih razloga su sledeći:

- preduzeća često postavljaju suviše nisko svoje ciljeve vezane za videokonferenciju, zadovoljavajući se pri tom da je ovo komunikacijski mehanizam za sastanke i prezentacije;

- tehnologija videokonferencije još uvek nije zauzela svoje pravo mesto u poslovanju, odnosno još uvek se ne koristi kao poslovni alat, kao što je slučaj sa telefonom, telefaksom ili e-mailom;

Prednosti primene videokonferencije

Dosadašnja iskustva i istraživanja ukazuju na brojne prednosti koje se postižu primenom tehnologije videokonferencije u grupnom donošenju odluka. Primenom tehnologije videokonferencije mogu se rešiti brojni teorijski i praktični problemi prisutni u organizovanju klasičnih sastanaka na kojima se donose strateške odluke, imajući u vidu učešće velikog broj menadžera u radu grupa.

 

Veličina grupe menadžera koji učestvuju u donošenju odluka, predstvlja polemično pitanje. Neka iskustva ukazuju na to da je broj od 14 do 30 učesnika u grupi prihvatljiv sa aspekta efektivnosti i rfikasnosti, a i rad predstvlja zadovoljstvo za učesnike u procesu donošenja odluka.

Divergentne aktivnosti kao što su prepoznavanje i ispitivanje ključnih problema, ili generisanje ideja, koriste primarno elektronsku komunikaciju, zbog toga što je njihov cilj brzo prikupljanje većeg broja ideja, informacija i mišljenja. Za aktivnosti koje zahtevaju konvergentnu komunikaciju, kao što su dobijanje konsezusa i organizovanje ideja, a gde je cilj rešavanje višestrukih i obično konfliktnih gledišta, koristi se verbalna komunikacija i dodatno pojašnjavanje stavova. Poveremeno, članovi grupe komuniciraju isključivo verbalno, a koriste elektronsku konferenciju kao elektronsku tablu za zapisivanje i strukturiranje izgovorenog verbalnog inputa. Prema tome, šema primene komunikacionih kanala je u funkciji ciljeva sastanaka, programa rada i primenjenog softvera.

Kao jedna od prednosti videokonferencije izdvaja se i ravnopravnost učesnika. Ogleda se u povećanom učešću pojedinaca uključujući tu i pristup podacima, sakupljanje, sintezu i prezentiranje. Svi učesnici imaju jednake mogućnosti za unošenje inputa u bilo koje vreme, tokom elektronske komunikacije, pri čemu je bilo kom pojedincu onemogućeno da ograniči doprinos ostalih ili da dominira diskusijom. Tokom videokonferencije grupe menadžera su orjentisane na zadatak i interakcija varira u zavisnosti od softverskih alata koji se koriste i od ciljeva sastanka. Čime se svode na minimum nepovoljni efekti vezani za razvodnjavanje, pad koncentarcije i pažnju.

Ograničenja u primeni videokonferencije

Mnoge svetske kompanije koje žele da ostvare konkuretsku prednost i kojima su trenutne, aktuelne informacije neophodne za uspešno poslovanje, koriste prednosti savremenih informacionih tehnologija, odnosno investiraju milione dolara u sisteme videokonferencije. Međutim, samo investiranje u ove sisteme nije dovoljno već zaposleni moraju posedovati odgovarajuća znanja, odnosno moraju znati zašto, kada i kako da koriste sisteme videokonferencije.

Istraživanja su pokazala da se u većini kompanija u kojima je instaliran i uveden sistem videokonferencije, isti ne koristi od strane zaposlenih. Razlozi ne korišćenja se pre svega odnose na to da zaposleni nisu upoznati sa svim mogućnostima videokonferencije, zatim da ne poseduju odgovarajuća znanja iz ove oblasti, kao i da se teško odlučuju da promene dosadašnji način poslovanja.

Neki od razloga su uočeni prilikom istraživanja čiji je cilj bio da se utvrdi kakav je odnos velikih kompanija prema tehnologiji videokonferencije [68]. Istraživanje je sprovedeno u sedam velikih švedskih kompanija: "Electrolux", Ericsson", "Skandia", "Swedish Post", "Swedish Railways", "The Swedish Parliament", "Telia". Ovom prilikom izdvojeno je oko 30 preporuka koje mogu uticati na uspešnost primene tehnologije videokonferencije u preduzeću (Zašto, kada i kako je koristiti?). Neke od tih preporuka su:

- uvođenje pravila sastanaka;

- informisanje zaposlenih o videokonferencijama;

- ocenivanje zadovoljstva korisnika;

- proučavanje fizičkih sastanaka;

- isticanje korporativne startegije i sl.

 

Primeri opremljenosti prostora za realizaciju videokonferencije

Jedan od preduslova za realizaciju videokonferencije je adekvatno opremljena prostorija za videokonferenciju. Većina prostorija za videokonferenciju projektovana je tako da može da se koristi i za tradicionalne sastanke i kao okruženje za kolaborativne sastanke, podržano savremenim softverskim rešenjima.

Adekvatno opremljena prostorija za videokonferenciju podrazumeva:

- dovoljan broj mesta za sve učesnike sastanka,

- odgovarajući nameštaj za timski rad sa kliznim i pokrivenim tastaturama i LCD monitorima sa pivot poklopcima,

- kolaborativne softverske aplikacije,

- elektronske i standardne "bele ploče"("white board"),

- mobilne kompjuterske sisteme,

- dualne projektore velikih ekrana,

- audiokonferenciju,

- pristup Web-u sa svih strana stola,

- jednostavne sisteme kontrole radi olakšavanja svih aktivnosti i dr.

Neka od mogućih rešenja opremanja prostora za videokonferenciju biće prikazana u nastavku. Centar za strateško planiranje - Ovaj prostor je projektovan i realizovan od strane VSE, čime je za 30% povećan broj radnih stanica, bez povećanja površine prostorije. Fleksibilnost ovog okruženja omogućavaju korisnički orjentisane VSE TPP radne stanice, mrežni sistem kablova i mobilnih CPU. Ovo okruženje uključuje audiokonferenciju, pristup Web-u sa svih strana stola, projekcije sa dualnim ekranima, automatizovan sistem kontrole za sve funkcije u prostoriji, kao i elektronsku i standardnu "white board".

Slika 6.8 - Centar za strateško planiranje

Centar za nezavisnu verifikaciju i validnost (IV&I Center) - Ovaj centar je otvoren od strane Poreske uprave u Vašingtonu. Sadrži osobine VSE Timske Platforme, kombinuje tehnologiju i napredne tehnike radi povećavanja inovativnosti i efikasnosti odlučivanja. Ovaj sistem sadrži kolaborativne softverske aplikacije, elektronske i standardne "bele ploče", mobilne kompjuterske sisteme, dualne projektore velikog ekrana i jednostavne sisteme kontrole radi olakšavanja svih aktivnosti. GDSS obezbeđuje da se rad ove službe zaista unapredi kroz efktivnu upotrebu ovog IV&I Centra.

 

Slika 6.9 - Centar za nezavisnu verifikaciju i validnost

Na osnovu knjige Menadžment informacioni sistemi, Prof. dr Alempije Veljović