Списак стипендиста 2019/2020.

СПИСАК СТИПЕНДИСТА 2019/2020.

Ученици који су добили стипендију за четворогодишње бесплатно школовање на Рачунарском факултету (по редоследу пријављивања):

РН - Рачунарске науке

РИ - Рачунарско инжењерство

 

р.

бр.

име и презиме

школа

место

такмичења

За студијски програм

1.

Лазар Крачуновић

Тринаеста београдска гимназија, Београд

Обреновац

2019. ДТМ (Б), учешће

2018. ДТМ (Б), 3. награда

2017. ДТФ, учешће

2016. ДТМ (Б), похвала

РИ

2.

Виктор Лучић

Гимназија „Вељко Петровић“, Сомбор

Сомбор

2019. СИО, 3. награда

2019. ДТИ (Б), 1. награда

2018. СИО, учешће

2018. ДТР (Б), 1. награда

2017. СИО, учешће

2017. ДТИ (Б), 2. награда

2016. ДТИ (Б), 3. награда

 

РН или РИ

 

 

3.

Димитрије Глибић

ЈУСШЦ „Иво Андрић“

Вишеград, Република Српска

2019. ДТИ, пласман

2019. РТИ, 5. место

2018. БОИ, учешће

2018. ДТИ, 4. место

2018. РТИ, 2. место

2017. ДТИ, учешће

2017. РТИ, 2. место

2016. ДТИ, похвала

2016. РТИ, учешће

РН или РИ

4.

Иван Пешић

Математичка гимназија, Београд

Београд

2019. ДТИ (А), учешће

2019. ДТМ (А), учешће

2018. ДТИ (А), учешће

2018. ДТМ (А), учешће

2017. СИО, 2. награда

2017. ДТИ (А), 3. награда

2017. ДТМ (А) , 3. награда

2016. ДТИ (А) , 2. награда

2016. ДТМ (А), 3. награда

2014. ДТМ (А), 1. награда

РИ

5.

Никола Грујић

ЈУСШЦ „Вук Караџић“

Лопаре, Република Српска

2019. ДТИ, пласман

2019. РТИ, 2. место

2018. ДТИ, учешће

2018. РТИ, похвала

2017. БОИ, учешће

2017. ДТИ, учешће

2017. РТИ, учешће

2015. ДТИ, учешће

2015. РТИ, учешће

РН или РИ

6.

Александар Шмигић

Десета гимназија „Михајло Пупин“, Београд

Београд

2019. ДТИ, (Б) 2. награда

РН или РИ

7.

Марина Васиљевић

Математичка гимназија, Београд

Београд

2019. СИО, учешће

2019. ДТИ (А) , похвала

2019. ДТМ (А), похвала

2018. ДТМ (А), учешће

2017. ДТМ (А), похвала

2016. СМО, учешће

2016. ДТМ (А), 2. награда

2015. ЈБОИ, учешће

2015. ЈБМО, учешће

РИ

8.

Катарина Кривокућа

Математичка гимназија, Београд

Београд

2019. СИО, учешће

2019. СМО, учешће

2019. ДТИ (А), 3. награда

2019. ДТМ (А), похвала

2018. ДТМ (А), похвала

2018. ДТИ (А), учешће

2017. ДТМ (А), 3. награда

2016. ДТИ (А), 3. награда

2016. ДТМ (А), учешће

2015. ДТМ (А), 2. награда

РН или РИ

9.

Новак Живанић

Гимназија “Свети Сава”, Београд

Београд

2019. СИО, учешће

2019. ДТИ (Б), 2. награда

РН или РИ

10.

Андрија Кековић

Гимназија Крушевац

Крушевац

2019. ДТФ, 3. награда

2019. ДТМ (Б), похвала

2018. ДТФ, похвала

2017. ДТФ, 2. награда

РИ

11.

Павле Мартиновић

Математичка гимназија, Београд

Београд

2019. Жаутиковска МИО,

  златна медаља

2019. ММО, члан екипе

2019. БМО, сребрна медаља

2019. СИО, 2. награда

2019. СМО, 1. награда

2019. ДТИ (А), 2. награда

2019. ДТМ (А), 1. награда

2018. МИО, сребрна медаља

2018. ММО, златна медаља

2018. МЈТИ, сребрна медаља

2018. СМО, 1. награда

2018. ДТИ (А), 1. награда

2018. ДТМ (А), 1. награда

2017. ММО, сребрна медаља

2017. МЈТИ, бронзана медаља

2017. РМИ, бронзана медаља

2017. СМО, 2. награда

2017. ДТИ (А), 2. награда

2017. ДТМ (А), 1. награда

2016. СМО, 3. награда

2016. ДТИ (А), 2. награда

2016. ДТМ (А), 2. награда

РН или РИ

12.

Емилија Стојановић

Девета гимназија ,,Михаило Петровић Алас”, Београд

Београд

2019. ДТМ (Б), 2. награда

2018. ДТМ (Б), учешће

2016. ДТМ (Б), похвала

РИ

13.

Лазар Премовић

Рачунарска гимназија, Београд

Београд

Ђак генерације Рачунарске гимназије

2019. ДТИ (А), 3. награда

РН или РИ

14.

Лазар Корсић

Математичка гимназија, Београд

Београд

2019. СИО, 2. награда

2019. ДТИ (А), 1. награда

2018. БМО, 3. награда

2018. СИО, 2. награда

2018. СМО, 3. награда

2018. МЈТИ, бронзана медаља

РН или РИ

15.

Стево Митрић

ЈУСШЦ “Вук Караџић”

Лопаре, Република Српска

2019. РТИ, 1. место

2018. МИО, учешће

2018. ДТИ, 2. место

2018. РТИ, 1. место

2017. ДТИ, учешће

2017. РТИ, 1. место

2016. ДТИ, учешће

2015. ЈБОИ, учешће

РН или РИ

 

Позивају се ученици који су добили стипендију за четворогодишње бесплатно школовање на Рачунарском факултету да се упишу до 13.06.2019. године од 10 до 16 часова. Документа потребна за упис

 

Ученици који су добили делимичну стипендију (попуст од 50%) за четворогодишње школовање на Рачунарском факултету (по редоследу пријављивања):

 

р.

бр.

име и презиме

школа

место

такмичења

За студијски програм

1.

Бојан Горетић

Гимназија „Вељко Петровић“, Сомбор

Сомбор

2018. ДТР (Б), учешће

РН или РИ

2.

Ива Тулимировић

Четрнаеста београдска гимназија, Београд

Београд

2016. ДТФ, 3. награда

РИ

3.

Алекса Ђокић

Девета гимназија „Михаило Петровић Алас”, Београд

Београд

2019. ДТИ (Б), учешће

РН или РИ

4.

Александар Крстић

ЕТШ „Никола Тесла“, Београд

Београд

2019. ДТИ (Б), учешће

2018. ДТР (Б), учешће

РН или РИ

5.

Никола Маринковић

ЕТШ “Никола Тесла”, Београд

Београд

2019. ДТИ (Б), учешће

РН или РИ

6.

Филип Дробњаковић

Средња школа Нова Варош

Нова Варош

2019. ДТМ (Б), похвала

2017. ДТМ (Б), 3. награда

2016. ДТМ (Б), учешће

РИ

7.

Михаило Алексић

Математичка гимназија, Београд

Смедеревска Паланка

2019. ДТФ, учешће

2017. ДТМ (Б), похвала

2017. ДТФ, учешће

2016. ДТИ (Б), 3. награда

2016. ДТФ, 3. награда

РН или РИ

8.

Миљан Илић

Гимназија “Бора Станковић”, Врање

Врање

2018. ДТР (Б), учешће

РИ

9.

Никола Ристић

Математичка гимназија, Београд

Ниш

2019. ДТИ (А), учешће

РН или РИ

 

Позивају се ученици који су добили попуст од 50% за четворогодишње школовање на Рачунарском факултету да се упишу до 13.06.2019. године од 10 до 16 часова. Документа потребна за упис

 

МИО - Међународна информатичка олимпијада

ММО - Међународна математичка олимпијада

МФО - Међународна физичка олимпијада

БОИ - Балканска информатичка олимпијада

БМО - Балканска математичка олимпијада

ЈБОИ - Јуниорска балканска информатичка олимпијада

ЈБМО - Јуниорска балканска математичка олимпијада

СИО - Српска информатичка олимпијада

СМО - Српска математичка олимпијада

СФО - Српска физичка олимпијада

ДТИ - Државно такмичење из информатике

ДТР - Државно такмичење из рачунарства

ДТМ - Државно такмичење из математике

ДТФ - Државно такмичење из физике

РТИ - Републичко такмичење из информатике (Република Српска)

МЈНО - Међународна јуниорска научна олимпијада

МЈТИ - Међународни јесењи турнир из информатике

МЈТИ - Румунски мастер из информатике

Шта је то софтверско инжењерство?

Експлозивни развој рачунарства креирао је нове дисциплине, а са њима и нова радна места. Једна од њих је и контроверзна дисциплина позната под називом софтверско инжењерство. У овом тренутку, велики број стручњака који развија софтвер себе назива софтверским инжењерима, а посао који обављају називају софтверско инжењерство, иако никада нису студирали инжењерство у било ком облику. Разлог за ово је историјски јер су они потекли из рачунарских наука, дисциплине која се значајно развијала у последњих 30 година. Иако софтверско инжењерство и рачунарске науке имају заједничких елемената (посебно у области математике и програмирања), они се разликују у приступу овим елементима.

Додатна забуна настаје када се софтверско инжењерство погрешно поистовећује са рачунарским инжењерством и софтверским процесима, уз још већу грешку називајем софтверских инжењера "рачунарским стручњацима софтверског профила". Слично важи и за остале дисциплине у рачунарству. У кратким цртама, софтверско инжењерство није исто што и рачунарске науке, компјутерске науке, информатика, рачунарска техника, рачунарство, рачунарско инжењерство, софтверске технологије, информационе технологије, информациони системи или програмирање.

Софтверско инжењерство се бави развојем ефикасног, поузданог и безбедног софтвера као производа намењеног тржишту. Али, за разлику од осталих инжењерских дисциплина, тај производ није опипиљив. Но, без обзира на то, софтверско инжењерство је чврсто везано за управљање процесима и квалитетом, за креативност и иновације, за стандарде, за индивидуалне вештине појединаца, али и за способност тимског рада и примену правила и искуства из професионалне праксе.

Софтверско инжењерсво покрива комплетан животни циклус софтвера. То обухвата производњу квалитетног и поузданог софтвера на један систематичан, контролисан и ефикасан начин користећи формалне методе за спецификацију, евалуацију, анализу и дизајн, имплементацију, тестирање и одржавање.

Софтверски производи спадају у најкомплексније системе које је направио човек. Због тога њихов развој захтева употребу техника и процеса који успешно могу да скалирају до врло великих апликација, уз истовремено задовољавање захтева за величином, перформансама и безбедношћу, а све у оквиру временских и буџетских ограничења. Комплексност великих софтверских система савладава се употребом структура на вишем нивоу апстракције, као што је софтверска архитектура.

Због свега тога, софтверско инжењерство захтева употребу како аналитичких, тако и дескриптивних алатки које су развијене у оквиру рачунарских наука, заједно са ригорозним приступом који доносе инжењерске дисиплине у циљу постизања одговарајуће поузданости и безбедности, а све то кроз тимски рад софтверских инжењера који функционишу у једном кохезионом окружењу. Уз све то, а имајући стално у виду да је софтвер производ који је намењен тржишту, цена развоја софтвера утиче и на сам ток софтверских процеса. Прецизна естимација трошкова, као и предвидљивост и успешно управљање софтверским пројектима итекако доприносе успеху неког софтвера на тржишту.

На данашњем нивоу развоја софтверског инжењерства, способност једне организаје да се бави развојем софтвера на наведени начин је егзактно мерљива и креће се у границама од нивоа 1, где су софтверски процеси непредвидљиви, па до нивоа 5, где су софтверски процеси оптимизовани.

У Србији је софтверска индустрија тек у зачетку, док је тржиште софтвера занемарљиво. Срећом, стране компаније напуштају класичан оутсоурцинг, тј. изнајмљивање просте радне снаге (програмера/кодера) и полако пребацију развој својих производа овде. Ту на сцену ступају софтверски инжењери и остали стручњаци из области рачунарства. Према томе, очекује се да право софтверско инжењерство у Србији тек доживи експанзију.

У неким развијеним земљама (Канада, Аустралија и поједине државе у САД) софтверско инжењерство је регулисана професија. У другим земљама, лиценцирање софтверских инжењера је неопходно само уколико се обављају специфичне делатности - слично машинским или грађевинским инжењерима који код нас морају да положе стручни испит да би постали одговорни пројектанти.

На Рачунарском факултету у Београду софтверско инжењерсво се изучава кроз засебан студијски програм на мастер академским студијама. То је програм који је комплементаран са студијама Рачунарских наука или Рачунарског инжењерства на основним студијама. Он се ослања на неопходна знања из рачунарства која се стичу на основним студијама, уз додавање специфичних знања која су потребна будућим софтверским инжењерима, као што су специфичне софтверске методе, софтверска архитектура, спецификација и моделовање, квалитет, одржавање и реинжењеринг софтвера, итд.

О мастер смеру информациони системи

 Да ли бисте желели да као консултант усмеравате компаније како да развијају своје информационе системе? Да помажете њима, корисницима њихових услуга и друштву у целини да буду ефикаснији у раду? Да радницима обезбеђујете да им обављање посла буде пријатније? Да доприносите да више зарађују?
Мастер студије Информациони системи обучавају вас за рад са техникама развоја модела података и на њима заснованих апликација за потпору организационим процесима. Оспособљавају вас за брзо и директно укључивање у послове везане за информационе системе. Нуде сазнања о различитим типовима специјализованих информационих система. По избору вас упознају са библиотечким и медицинским информационим системима.
 
Основни циљ курсева на мастеру Информациони системи јесте да студента припреме за пројектовање и развој информационих система. Пројектовање подразумева сагледавање могућности и потреба конкретне организације, проналажење одговарајућих постојећих апликација и осмишљавање нових апликација. Развој подразумева прилагођавање постојећих апликација, као и програмирање нових решења, обично у оквиру графичких окружења која омогућавају ефикасан софтверски инжењеринг.
 
Осим овог основног циља, курсеви оспособљаваују студенте и за низ других ситуација. На пример, за свакодневно коришћење једног типичног информационог система на радном месту. За одржавање и администрирање информационог система, укључујући бекаповања података, додељивања права приступа и примену безбедносних мера. За прављење нове апликације која треба да буде компатибилна са одређеним информационим системом.
 
Информациони систем је сложено информатичко решење које подржава одвијање процеса у организацији. Чине га јединствени подаци и многобројни програми. Као произвођачи оваквих програма јављају се неки од најбогатијих и најмоћнијих софтверских гиганата, укључујући Мајкрософт и Оракл. Међу произвођачима је и САП, једини софтверски гигант са седиштем у Европи. Студенти се упознају с основама њихових решења и препорукама како да их најбоље искористе.
 
Многобројне програме нуде и домаћи понуђачи. Тренутно се око 120 компанија у Србији бави производњом програма за потребе информаицоних система. У овим компанијама постоји непрекидна потражња за новим запосленима који поседују знања из домена информационих система. Наиме, много је више кандидата који познају или рачунарство или потребе организација, него оних који познају обе ове области. Атрактивност домена информационих система, заправо, лежи понајпре у његовој мултидисциплинарности. За успешно бављење овом облашћу потребно је и познавање рачунарства и познавање организационих процеса који се информационим системом аутоматизују, а односе се, поред остлог, на управљање ланцима снабдевања, продају, рачуноводство, људске ресурсе и производњу. По завршетку мастер студија Информациони системи имате могућност како да програмирате у канцеларији, тако и да доста времена проводите на терену, у компанијама за које развијате производ познат и као ЕРП решење, ентерпрајз апликација илити пословни информациони систем.
 
Информациони системи су добар избор за оне који воле сигуран, а динамичан посао. За оне којима изгледа примамљиво непрестано упознавање са различитим новим предузећима, државним институцијама и међународним корпорацијама, уместо учауривања у једној те истој делатности. За оне који су спремни на комуникацију с људима, укључујући стварање и тестирање решења у оквиру мултидисциплинарних тимова, те обучавање крајњих корисника. За оне који имају аспирацију да, након што накупе искуство из домена процеса у организацији, нуде комбинован консалтинг из домена информатике и менаџмента, или пак аспирацију да постану менаџери и почну да воде информатичке и друге пројекте.
 
Пратећи последње трендове у развоју информационих система, Рачунарски факултет на мастер студијама Информациони системи упознаје студенте и са достигнућима у технологијама које надограђују информационе системе и све више постају њихов незаобилазан део. Реч је о низу технологија које олакшавају преглед података из информационог система, стављање ових података у контекст спољних података, те машинско учење на бази свих ових података. Ове технологије су познате по називима као што су пословна интелигенција, наука о подацима, велики подаци, методе оптимизације, аналитика података, предиктивна аналитика и вештачка интелигенција.
 

Информационе технологије

Алати засновани на рачунару

Информационе технологије имају корен у појашњењу два појма:информације као оплемењеног податка и технологије, коју објашњавамо као развој и примену алата, машина, матерјала и процеса који могу помоћи у решавању људских проблема. Интезивније помињање информационих технологија датира од средине прошлог века иако зачеци сежу знатно раније. Без информационих технологија је данас тешко замислити свакодневни живот изузимајући неке руралне и ненасељене области. Чак и када се човек у таквом окружењу, којим случајем нађе, врло брзо изрази потребу за коришћењем неког достигнућа информационих технологија. Крајем прошлог века информационе технологије постају и званично научна дисциплина, јер друштво прелази из индустријског у информатичко доба. Човекова тежња да управља свим и свачим што га окружује је еволуирала и довела друштво у доба где информационе технологије доминирају, а проблеми рационализације у индустрији се решавају управо алатима заснованим на рачунарима. Након почетка овог миленијума наступио је трећи стадијум глобализације. По теоретичару Томасу Фридману глобална платформа заснована на wеб-у настала је управо на темељима информационих технологија. Усмереност у економији више није на компаније већ на групе и појединце који користе глобалну такмичарску арену. Од пре двадесетак година компаније трпе притиске тржишта, друштва кроз политику и законе, али и притиске растућих информационих технологија. Захтеви приступачности информацијама расту. Технолошке иновације и застарелост се све чешће смењују, па су компаније принуђене да се окрећу бољем и интелигентном управљању подацима кроз усредсређеност на купце и услуге, електронску трговину, те склапање пословних алијанси, што је све у основи скопчано са коришћењем информационих технологија.

Информационе технологије у развијеном свету

Развијене државе попут оних из Северне Америка Западне Европе и Аустралије постављају неку врсту стандарда у коришћењу информационих технологија у свим областима живљења и деловања. Свет је постао подељен на оне који информационе технологије поседују и оне који их немају. Ова дигитални подела с друге стране оставља Јужну Америку, Африку и неке земље Блиског и Средњег истока. Свест око неминоновности употребе информационих технологија расте и са једне и са друге стране дигиталног јаза. Информационе технологије су запоселе све области, почев од војне индустрије, која је најчешће иницијатор и спонзор проналазака и иновација, па преко медицине, економије, образовања и туризма до забаве. Роботизација у индустрији уз коришћење информационих технологија је добила нови замах у односу на педесете године прошлог века када је започињала прва примена робота. У богатом свету расте друштвена одговорност према хендикепиранима, користе се информационе технологије у борби против свих видова криминала. У саобраћају се примењују електронске мапе, ГПР системи и електронски сензори. Све се више форсира такозвани рад од куће са прекомпоновањем радног времена и радне локације.

Неразвијене земље и информационе технологије

У неразвијеним земљама свест око нужности коришћења информационих технологија расте и доводи до прескакања појединих степеница на лествици напретка и развоја. Али то се дешава само у неким областима живота. Сиромаштво је скопчано са многим друштвени и политичким појавама, а информационе технологије би требало да донекле ублаже јаз, бар када је у питању образовање и комуникација. Међутим, многе гране привреде су запостављене јер не могу да иду у корак са развијеним светом. Државе и становништва су осуђени на куповину често застарелих технологија. Међу њима су и информационе технологије. Ово се одражава и на неискоришћеност потенцијала младе популације. Довољно је да споменемо да читава Африка са 800 милиона становника има мање интернет конекције од Луксембурга са 400 хиљада становника. Таква несразмера у могућностима приступа и коришћења информационих технологија глобално гледано држи овај део света у једној врсти ропства и експлоатације.

Информационе технологије у Србији

Када разматрамо стање у нашој земљи, можемо рећи да је примена информационих технологија у порасту. Иако не можемо да се похвалимо најмодернијом инфраструктуром, потенцијали су велики и знатан број младих схвата да једино образовањем и едукацијом у области информационих технологија могу да обезбеде и задрже посао. Здравство, државна управа и финансијске организације попут банака, предњаче у области примене информационих технологија.

Информационе технологије на Рачунарско факултету

На Рачунарском факултету Београд се информационе технологије изучавају у склопу истоименог студијског програма, техничко технолошког поља, а на основним струковним студијама. Знања која се стичу кроз трогодишње школовање, као што су конфигурација и инсталација рачунарских мрежа, безбедност података, пројектовање и израда апликација, одржавање серверских и клијентских оперативних система, само су део опуса који су планом студија предвиђени на овом студијском програму. Студенти након завршетка школовања на студијском програму „Информационе технологије“ стичу звање струковног инжењера електротехнике и рачунарства и спремни су да се упусте у било коју проблематику везану за информационе технологије.

Prelazak na oblak

Važna razmatranja za mala i srednja preduzeća

Oblak je svuda - a mala i srednja preduzeća koriste ga za proširivanje i uprošćavanje postojećih operacija. Međutim, čak i najstručniji vlasnik preduzeća i IT direktor možda ne shvataju koliko brzo je oblak postao sinonim za moderno računarstvo. Na oblaku je sada sve, od e-pošte do bankarskih usluga, transakcija e-trgovine, karata za letove i LinkedIn profila kompanije. Mnoge kompanije, iako nisu toga svesne, za rešavanje svojih najosnovnijih poslovnih obaveza zavise od usluga na oblaku. Koji su to izazovi i koristi od usluga na oblaku? I kome se preduzeća mogu obratiti za stručne preporuke? Većina malih i srednjih preduzeća shvata potrebu migracije na oblak - ali su im potrebna uputstva o tome gde da počnu.

Опширније...

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079