Гугл ће преводити и исписивати разговоре у реалном времену

Претраживачки гигант приказује функцију за мобилне телефоне у Сан Франциску на окупљању стручњака за вештачку интелигенцију. Компанија „Гугл“ је у уторак представила функцију која ће људима омогућити да користе телефоне и за исписивање и превођење разговора у стварном времену на језик који се у том тренутку не говори. Алат ће бити доступан за апликацију Гоогле Транслате наредних месеци, рекао је Брајан Лин, инжењер у тиму Транслате. Тренутно се функција тестира на неколико језика, укључујући шпански, немачки и француски. Лин је рекао да ће се процес обраде одвијати на Гугловим серверима, а не на уређајима корисника. Претраживачки гигант најавио је алат на конференцији за штампу у Сан Франциску, где је компанија приказала друге пројекте вештачке интелигенције, укључујући иницијативе у области здравства. Компанија „Гугл“ је открила нову функцију која се прикључује апликацији Гоогле Транслате, која јој омогућава да исписује аудио-записе са једног језика на други у скоро реалном времену. Функција превођења и исписивања превода не одвија се баш у реалном времену, али ће корисницима омогућити да снимају говор на паметном телефону на једном језику и након тога одмах исписују превод на други језик.

Опширније...

Ново својство на Фејсбуку

Сви корисници сада могу да приступе новој алатки на Фејсбуку која контролише које апликације и веб-локације могу да деле податке за циљане огласе. Друштвена мрежа прави свој алат „Активност ван Фејсбука“ који омогућава корисницима да управљају подацима и бришу оне које веб-локације и апликације трећих страна деле са Фејсбуком и доступан је свим корисницима широм света. Функција је први пут представљена 2018. године на Фејсбуковој годишњој конференцији за програмере, али, прошле године, била је доступна само корисницима у одабраним географским зонама. Када је алатка првобитно најављена 2018. године, имала је назив који је корисницима био много приступачнији – „Уклоните историју“. Ипак, друштвена мрежа је веровала да назив може да збуни кориснике који могу да помисле да тај алат има везе са брисањем података које су објавили на Фејсбуку. Ново име има за циљ да боље разјасни какви се подаци бришу, дакле они који се односе на „Активност ван Фејсбука“.

Опширније...

Британски премијер о „Хуавеју“: Направићемо 5G без нарушавања безбедности

Премијер Борис Џонсон изјавио је у понедељак да ће донети одлуку о улози „Хуавеја“ у будућој британској мрежи 5G која ће Британцима пружити све предности нове технологије без угрожавања националне безбедности. Џонсон би у уторак требало да се састане са високим владиним министрима како би одлучио да ли ће забранити или ограничити употребу опреме коју компанија „Хуавеј“ треба да користи у мрежи 5G. Премијер се суочава с притиском Вашингтона и неких чланова његове владајуће Конзервативне странке да се „Хуавеју“ не додели било каква улога у развијању мреже 5G због страховања да ће кинеска компанија добити приступ британским тајнама. „Хуавеј“ негира наводе да је сарадник кинеске обавештајне службе. Џонсон је рекао да постоји начин да британски потрошачи и предузећа имају приступ новој технологији без нарушавања безбедносних односа са обавештајном организацијом Пет очију, коју предводе Сједињене Државе.

Опширније...

Апликације за препознавање лица – брзе, јефтине за израду и омиљене међу полицијом

Још у мају 2011. године Ерик Шмит, који је тада био извршни директор „Гугла“, рекао је да га је брз развој технологије препознавања лица највише изненадио у дугој каријери рачунарског стручњака. Ипак, њену „изненађујућу прецизност“ сматрао је „веома забрињавајућом“. Уз то је додао да базу података која користи технологију препознавања лица компанија вероватно неће понудити као услугу, али напоменуо је да ће „нека компанија ... прећи ту дозвољену границу“. Изгледа да је доктор Шмит пажљиво бирао речи. Сигурно је знао да је неколико месеци раније компанија „Фејсбук“ објавила да користи препознавање лица у Сједињеним Државама да би предложила имена током означавања фотографија. Недуго након Шмитове изјаве, компанија „Гугл“ је покренула функцију препознавања лица у сопственој неуспелој друштвеној мрежи Google+, која се звала Пронађи лице и скенирала је фотографије корисника и њихових пријатеља како би идентификовала препознатљива лица. Четири године касније, како технолошки аналитичар Бен Томсон истиче, Microsoft Azure и Google Cloud објавили су апликациони програмски интерфејс за препознавање лица, а затим и Амазон са својим Рекогнитион сервисом 2016. године. Тако да се испоставило да је доста компанија – укључујући и Шмитову – прешло дозвољену границу у препознавању лица.

Опширније...

„Гугл“ и „Мајкрософт“ не би требало да одлучују о законском регулисању технологије

Недавно нас је један стручњак који проучава принципе вештачке интелигенције упозорио да указивање сувише великог поверења великим технолошким компанијама изгледа као да „од лисице тражимо смернице о безбедносним процедурама у кокошињцу“. Када је у питању вештачка интелигенција, велике технолошке компаније желе да учествују у развоју њеног законског регулисања. Извршни директор компаније „Гугл“ Сундар Пикај у чланку од 20. јануара за Фајненшал тајмс позива на регулисање технологије и тврди да принципи у његовој компанији на којима се заснива вештачка интелигенција могу бити коришћени као образац за будуће законе. Брад Смит из компаније „Мајкрософт“ рекао је исто у свом говору на Светском економском форуму раније ове недеље.

Опширније...

Пет технолошких трендова који ће из основа променити образовање 2020. године

Један сигуран показатељ да је EdTech озбиљан посао је број милијардера које је тај сектор створио. Према компанији Делоитте, кинеско тржиште образовања требало би да достигне вредност од 715 милијарди долара до 2025. године и одговорно је за стварање седам нових милијардера. Најбогатији је Ли Јонгсин, који води компанију Offcn Education Technology, која пружа обуку на мрежи и ван мреже за појединце који желе да полажу испите за државну службу, али има и других EdTech пословних лидера. Овде ћемо размотрити најважније технологије које подржавају EdTech револуцију, као и пет најистакнутијих технолошких трендова који треба да промене образовање у 2020. години.

Опширније...