Cloud computing (1.)

Nastanak ovog poslovnog koncepta i samog termina vezuje se za poslednju deceniju, a njegov značajniji razvoj i prihvatanje od strane šire informatičke zajednice desio se tek u poslednjih 4-5 godina. Kao relativno nova disciplina, Cloud Computing tek dobija na značaju i uticaju u svim sferama, kako privatnoj tako i poslovnoj, a u prilog tome govore i činjenice da se sve više velikih kompanija uključuje u ovaj trend. To podrazumeva više novca koji je u opticaju, više hardverske infrastrukture, sofverskih poboljšanja, kao i nova softverska rešenja, angažovanje sve više stručnjaka u raznim oblastima, ali i pojavu nekih sasvim novih zanimanja u IT sektoru.

U samom začetku, bilo je dosta nedoumica u vezi ovog novog IT koncepta, kako o samom načinu funkcionisanja i arhitekturi, tako i o osnovnim definicijama Cloud Computing-a (u daljem tekstu: Cloud). Annex 1 prikazuje rezultate istraživanja od 24. juna 2009. godine u kome se pokazalo da 41% senior IT profesionalaca priznaje da ne zna šta ovaj pojam tačno znači. To samo ilustruje zabunu koju je Cloud Computing unosio u redove stručnjaka pre samo 2 godine, dok je danas situacija daleko drugačija.

Pre svega, potrebno je razjasniti poreklo samog pojma „Cloud" (engl. „Oblak"). Termin je nastao zbog toga što su razni autori u svojim radovima i dijagramima koji su obično opisivali računarske mreže koristili sliku oblaka kako bi prikazali apstraktno prisustvo Interneta, koji je u grafičkim prikazima bio odvojen i nacrtan u oblaku. Na isti način, pre ovoga, ova grafička analogija se koristila za prikaz telefonske mreže, dok Internet, u obliku kakvom ga danas poznajemo, još nije ni postojao.

2. Pojam i definicije Cloud Computing - a

 

Cloud dolazi do izražaja kada razmišljamo o stvarima koje su u IT-u (Information Technologies) uvek poželjne i potrebne, a to je način pomoću koga možemo povećavati kapacitete ili dodavati nove sistemske mogućnosti bez potrebe za novim hardverskim investicijama, dodatnim obučavanjem zaposlenih ili dodatnim licencama za korišćenje softvera.

Postoji mnogo definicija ovog pojma, ali zadržaćemo se na onima koje nudi NIST, odnosno odeljenje za kompjutersku sigurnost pri Ministarstvu Trgovine u SAD-u. Ove definicije smatraju se industrijskim standardom.

Napomena 1: Cloud Computing je još uvek pojam u razvoju. Njegove definicije, primeri upotrebe, tehnologije koje ga podržavaju, problemi, rizici i prednosti biće konstantno ažurirane kroz debate u javnim i privatnim sektorima. Ove definicije, obeležja i karakteristike će vremenom evoluirati i menjati se.

Napomena 2: Industrija Cloud Computing-a predstavlja veliki ekosistem koga čine mnogi modeli, proizvođači i tržišta. Ova definicija pokušava da obuhvati razne pristupe pojmu Cloud-a.

Definicija Cloud Computing-a:

Cloud Computing je model koji omogućava jednostavan mrežni pristup, na zahtev korisnika, deljenom skupu resursa (npr. mrežni resursi, serveri, prostor na hard diskovima, aplikacije i servisi) koji mogu biti brzo omogućeni za upotrebu ili ugašeni, a sa minimalnim intervencijama ili akcijama od strane pružaoca usluga.

Ovakav model se sastoji od pet ključnih karakteristika, tri servisna modela i četiri modela prema klasifikaciji.

3. Pregled ključnih karakteristika

Samostalno korišćenje na zahtev. Korisnik može koristiti resurse kada on to želi, sa bilo kojeg mesta i u bilo koje vreme. Ovi resursi podrazumevaju serversko vreme ili mrežni prostor (fizički prostor na storage uređajima, kao što je hard disk) kojima se pristupa bez potrebe za ljudskom intervencijom bilo kod klijenta ili kod provajdera usluga.

Širok spektar mogućnosti mrežnog pristupa. Mogućnosti sistema su dostupne klijentima putem mreže i može im se pristupiti sa različitih uređaja, kao npr. desktop računati, mobilni telefoni, smartphone uređaji, PDA računari i slično.

Alokacija resursa. Kompjuterski resursi provajdera su grupisani kako bi opslužili veliki broj istovremenih korisnika. Mehanizam raspodele procesorske snage ili, na primer, količine memorije funkcioniše tako što sistem dinamički vrši raspodelu ovih parametara prema zahtevima korisnika. Sami korisnici nemaju kontrolu nad fizičkim parametrima, odnosno lokaciji resursa, ali na nekim višim nivoima podešavanja svog sistema u okviru Cloud-a mogu da izaberu gde će njihovi podaci biti smešteni i procesirani (npr. određena država ili određeni DataCentar).

Elastičnost sistema. Mogućnosti Cloud-a mogu biti veoma brzo i elastično pružene korisniku sistema, ukoliko isti ima potrebe za tim. Pretpostavimo da se naš web sajt nalazi u oblaku i da nam je promet u smislu broja posetilaca sličan svakoga dana. Zatim pretpostavimo da jednog dana, iz nekog od mnogih mogućih razloga, posećenost naše web prezentacije skoči za 1200%. Ukoliko je sajt hostovan na našem, privatnom serveru, postoji velika mogućnost da se on jednostavno sruši i prestane sa radom, što zbog softverskih, što zbog hardverskih ograničenja. U takvim slučajevima, Cloud automatski i dinamički dodeljuje potrebne resurse kako bi podržao novonastalu situaciju, a kada promet ponovo opadne, resursi se isto tako brzo povlače i vraćaju u prvobitno stanje. Korisnik može kupovati dodatne resurse i mogućnosti u bilo kojim količinama i bilo kada.

Merljiva usluga. Cloud sistemi automatski kontrolišu i optimizuju neophodne resurse u zavisnosti od potreba korisnika i tipa usluge koja se traži (prostor na disku, procesorksa snaga, količina RAM memorije i slično). Sve ove usluge su merljive i njihovo korišćenje je transparentno, kako za provajdera, tako i za klijente, što je veoma važno jer finansijki momenat igra veliku ulogu kad je u pitanju ova nova tehnologija, naročito za velike, enterprise sisteme i kompanije.

4. Servisni modeli Cloud Computing-a

Software as a Service (SaaS) - Cloud softver kao usluga omogućava klijentima da koriste usluge podešavanja i korišćenja aplikacija koje se nalaze na infrastrukturi pružaoca usluga. To znači da provajder obezbeđuje potreban hardver (serveri, memorije, procesori i sl.), kao i aplikaciju koja je klijentu potrebna. Njoj se može pristupati preko različitih uređaja i interfejsa, kao što je Web Browser (Internet Explorer, Mozilla Firefox, Opera, itd.). Primer ovog modela je svima dobro poznat web-mail, kao što je Yahoo ili Gmail. Kod ovog modela, korisnici nemaju kontrolu nad konfiguracijom hardvera i softvera koji koriste, osim ponekih podešavanja specifičnih za svakog korisnika ponaosob. U primeru webmail-a, to bi bila podešavanja ličnih podataka korisnika, izgled i boje interfejsa koji se prikazuje, i slično.

Platform as a Service (PaaS) - Cloud platforma kao usluga predstavlja model u kome korisnici koriste aplikacije koje su kupili ili sami razvili, a u Cloud-u koriste platformu koja će njihovu aplikaciju podržati. U ovom slučaju, klijenti nemaju kontrolu nad hardverom provajdera, već samo nad svojim softverom koji se nalazi u Cloud-u.

Infrastructure as a Service (IaaS) - Cloud infrastruktura kao usluga je model u kome klijenti dobijaju na raspolaganje hardver i tehnologiju u vidu procesorske snage, prostora na disku, operativnih sistema i slično. Ne postoji mogućnost kontrole samog hardvera, ali moguće je upravljati operativnim sistemima, prostorom na disku, aplikacijama, i u posebnim slučajevima odabrati neke dodatne opcije provajdera, kao npr. Firewall (zaštitni zid).

5. Modeli prema klasifikaciji

■ Privatni Cloud (Private Cloud). Privatna Cloud infrastruktura je u vlasništvu organizacije i njome upravlja sama organizacija (kompanija) ili treća lica koja to rade za njih (outsourcing). Ovakav model može fizički biti u okviru prostorija organizacije ili fizički dislociran.

■ Community Cloud. Kod ovog modela, infrastruktura je deljena između nekoliko organizacija i pruža podršku grupi organizacija (ili kompanija) koje dele iste interese, kao što su misija i vizija, sigurnosna politika, i slično. Kao i u prethodnom slučaju, njime može biti upravljano od strane interno zaposlenog osoblja, ili kroz outsourcing.

■ Javni Cloud (Public Cloud). U ovom slučaju sistem je u posedu kompanije koja se bavi prodajom Cloud usluga i dostupan je svim pojedincima i poslovnim subjektima.

■ Hibridni Cloud (Hybrid Cloud). Model koji je sastavljen od dva ili više prethodno navedenih (Private, Community, Public) u kome svaki od njih ostaje nezavisan, ali su međusobno povezani prateći definisane standarde i procedure kako bi se obezbedila mobilnost podataka između njih. Tako na primer, velika kompanija može svoj sistem držati većinom u privatnom oblaku, dok neke poslovne funkcije može prebaciti u javni oblak (slanje velikog broja email-ova ili slično) kako bi rasporedila opterećenje sistema prema svojim potrebama.

Na kraju ovog dela, na slici ispod (Slika 1), prikazan je detaljan dijagram Cloud poslovnog modela sa komponentama koje su neophodne za njegovo funkcionisanje, kao i sa modelima i načinima isporuke Cloud usluga krajnjim korisnicima.