Шта можемо да научимо од Естоније о дигитализацији друштва

Естонија је изградила једно од најнапреднијих светских дигиталних друштава. Због тога је држава неометано функционисала током епидемије COVIDА-19. Много пре пандемије COVIDА-19, Естонија је изградила једно од најнапреднијих светских дигиталних друштава које обезбеђује услуге као што су електронско гласање, онлајн учење у школама, дигитално обављање административних послова и здравствену заштиту. Кад је почела криза корона вируса, такво инвестирање се исплатило јер су дигитални јавни сервиси Естоније и даље углавном радили без прекида. Сарадња између државног и приватног сектора и поверење у јавне институције тајна су успеха Естоније. Грађани су прихватили дигиталну револуцију јер је била транспарентна, праведна и за добробит свих. Почетком марта, Естонија је прогласила ванредно стање, затворила границе и потпуно ограничила кретање грађана како би зауставила ширење COVIDА-19. Док су се друге земље бориле да ублаже негативне последице затварања школа и поремећаја виталних услуга, Естонија је једноставно наставила да користи напредну и снажну дигиталну инфраструктуру коју већ деценијама развија. Дигиталне учионице, наставни материјали на мрежи и значајан низ јавних услуга на интернету већ су одавно били успостављени. Што је још важније, Естонци су знали како да им приступе и како да их користе.

Опширније...

Веровали или не, телефонски видео-позиви напунили су 50 година

„Хеј, видим те“, рекао је градоначелник Питсбурга Пит Флаерти, док је зурио у сићушно лице Џона Харпера, председавајућег компаније Алцоа, на малом, црно-белом екрану мале резолуције, на столу испред себе. Датум је био 30. јун 1970. године, а повод је била прва јавна демонстрација телефонског система кога су заједно развили компаније Bell Labs{/xа} и AT&T, која је одржана у сценски постављеној кичастој дневној соби у главном седишту компаније Белл Телепхоне у Питсбургу. Много пре него што су Zoom, Skype, FaceTime и Google Hangout постали свакодневна стварност, овај нашироко преношен догађај требало је да сигнализира зачетак мреже двосмерних видео-телефона која би се развила прво у Питсбургу, затим у Сједињеним Државама, а на крају и у свету. Видео-телефон (енгл. Picturephone) компаније AT&T у основи је био комбинација телефона и телевизора. AT&T, која је на тај пројекат потрошила око 500 милиона долара, предвиђала је да ће до 1975. године у 25 градова широм Америке постојати 50.000 таквих телефона. До 1980. године предвиђали су да ће бити продато милион јединица.

Опширније...

Да ли COVID нестаје?

Ако је судити према добављачима интернета који поново ограничавају месечну количину података својим корисницима, онда можемо да кажем да пандемија полако јењава. Добављачи интернета су на почетку епидемије одлучили да скину ограничења са количине података који корисници могу искористити с обзиром на то да су људи морали да остану затворени у својим домовима и да раде од куће. Иако се криза не стишава, компаније су одлучиле да ограничења, ипак, поново уведу.
Највећи добављачи интернета су одлучили да поново ограниче количину података на месечном нивоу својим корисницима како су са њима то регулисали уговором о пружању услуга. Наиме, на почетку пандемије сви су се сложили да таква ограничења укину с обзиром на ситуацију у којој су се грађани нашли.

Опширније...

„Мајкрософт“ краде податке корисника

Неколико корисника претраживача Chrome и Firefox нису били посебно срећни кад су открили да се нови претраживач компаније „Мајкрософт“ послужио њиховим подацима. У низу објава на друштвеној мрежи Реддит појавиле су се врло узнемирујуће оптужбе. Једна од објава потицала је од корисника који је навео да је програмер и да је био изузетно узнемирени и бесан кад је открио колико је претраживач нападан. Нарочито му се нису допали већ добро познати трикови корисничког интерфејса, како је навео. Ипак, чим се програмер и стручњак неповољно изјасни о производима компаније „Мајкрософт“, онда имамо озбиљан проблем. У споменутом случају, корисници Reddit-а су тврдили да компанија насилно намеће свој претраживач неспремним корисницима оперативног система Windows 10. Већ поменути побеснели програмер је наставио своју причу. Наиме, рекао је да не постоји опција да се отарасите прозора, да не можете да затворите Edge ни кликом миша и да не можете да побегнете из помоћног прозора. Једино што можете да урадите да бисте спречили појављивање претраживача Edge је да га „убијете“ у менаџеру задатака. Ипак, чак и онда остаје закачен на траци задатака и наравно, остаје иконица Edge-а на радној површини. И не само то. Edge некако успева да искључи ваш подразумевани претраживач, тако да следећи пут кад покушате да отворите неку страницу на интернету помоћу пречице, мораћете поново да бирате подразумевани претраживач. Очигледно, то значи да он узима податке из осталих претраживача без ваше дозволе, написао је корисник.

Опширније...

Фејсбук ће упозорити кориснике ако намеравају да објаве стару вест

Својство ће бити доступно на глобалном нивоу од четвртка. На тај начин, корисници ће моћи да донесу „информисане одлуке“ о томе шта деле са другима и на тај начин биће онемогућено обмањивање свих оних који такве објаве читају. Уз то, својство ће онемогућити ширење дезинформација. Корисници ће видети поруку која их о томе обавештава онда кад кликну на „Подели“. Друштвена мрежа Фејсбук ће од сада упозоравати кориснике кад год намеравају да поделе чланак који је старији више од три месеца како би спречила да застареле вести доведу људе у заблуду. Као део новог својства, објаве на Фејсбуку које садрже чланак старији од 90 дана генерисаће искачуће обавештење када корисник кликне на дугме „Подели“.
Друштвена мрежа, која ће то својство учинити доступним на глобалном нивоу од четвртка, саопштила је да је донела такву одлуку због забринутости новинских агенција. Наиме, примећено је да се старе вести могу наћи на друштвеним мрежама годинама након што су први пут објављене, што може да доведе до погрешног тумачења стања актуелних догађаја.

Опширније...

Гугл ће аутоматски брисати корисничке податке

Гугл претраживач мења подразумеване поставке тако да ће аутоматски брисати неке податке које је прикупио о корисницима. Сви подаци о активности на мрежи и у апликацијама, укључујући и информације о томе које сте интернет странице претраживали и посетили, као и подаци о локацији биће изборани у року од осамнаест месеци. Што се тиче историје на YouTube платформи, укључујући и видео-клипове које сте прегледали и колико дуго, биће обрисана у року од три године. Наведене промене примењиваће се само на нове налоге, који се тек отварају, али ускоро ће и постојећим корисницима бити приказана нова порука која ће их подсетити да подесе своје поставке. Не чуди одлука компаније „Гугл“ пошто су и остали технолошки гиганти већ извесно време под сталним притиском због прикупљања података својих корисника, а још више због свог пословања и поступања с истим тим подацима.

Опширније...