Шта можемо да научимо од Естоније о дигитализацији друштва

Естонија је изградила једно од најнапреднијих светских дигиталних друштава. Због тога је држава неометано функционисала током епидемије COVIDА-19. Много пре пандемије COVIDА-19, Естонија је изградила једно од најнапреднијих светских дигиталних друштава које обезбеђује услуге као што су електронско гласање, онлајн учење у школама, дигитално обављање административних послова и здравствену заштиту. Кад је почела криза корона вируса, такво инвестирање се исплатило јер су дигитални јавни сервиси Естоније и даље углавном радили без прекида. Сарадња између државног и приватног сектора и поверење у јавне институције тајна су успеха Естоније. Грађани су прихватили дигиталну револуцију јер је била транспарентна, праведна и за добробит свих. Почетком марта, Естонија је прогласила ванредно стање, затворила границе и потпуно ограничила кретање грађана како би зауставила ширење COVIDА-19. Док су се друге земље бориле да ублаже негативне последице затварања школа и поремећаја виталних услуга, Естонија је једноставно наставила да користи напредну и снажну дигиталну инфраструктуру коју већ деценијама развија. Дигиталне учионице, наставни материјали на мрежи и значајан низ јавних услуга на интернету већ су одавно били успостављени. Што је још важније, Естонци су знали како да им приступе и како да их користе.

Мала балтичка држава изградила је једно од најнапреднијих светских дигиталних друштава. Током кризе корона вируса, испоставило се да им је то спасило живот. Неки јавни сервиси наставили су да раде као и пре, јер су већ били на мрежи. Остали су се брзо прилагодили новим околностима. Успех Естоније много је више од технолошке иновације. У средишту трансформације друштва лежи поверење у јавне институције и веровање грађана Естоније да ће сви имати користи од технолошког напретка. Таква општа подршка довела је до дигиталне револуције која служи као пример земљама широм света и нуди инспирацију за преиспитивање јавних услуга за успешнији опстанак у будућности. 

Е-управа је спасила друштво

Током затварања људи у карантин, 99 процената државних услуга остало је доступно на мрежи у Естонији. Онлајн опције су већ постојале за свакодневне процедуре, као што су регистрација предузећа и имовине и подношење захтева за социјална давања. Одређена финансијска помоћ, као што су породичне бенефиције, чак се аутоматски покрећу одређеним догађајима као што је рођење детета и његов упис у матичну књигу рођених. Дигитални здравствени картони и услуге е-рецепта омогућили су лекарима, медицинским сестрама и администраторима да се посвете борби против пандемије. Јака сарадња између јавног и приватног сектора омогућила је бесконтактне опције у свакодневном животу, укључујући и прелазак границе. Такви савршени мрежни сервиси су могући јер је Естонија пионир у коришћењу дигиталног идентитета. Званичне одлуке потврђују се дигиталним печатом, а појединци се могу потписати дигиталним потписом. Према закону у Естонији те дигиталне верзије имају потпуно исту вредност као физички печати или потписи.

Естонска влада је одушевљено прихватила дигитални живот. И пре кризе, кабинет је био у могућности да одржава дигиталне састанке, а чланови су користили свој електронски идентитет. На парламентарним изборима 2019. године, скоро 44 процента бирача је гласало електронским путем. За време затварања, влада је организовала глобални хакатон на мрежи, тражећи од људи да се изборе са проблемима везаним за COVID. Резултати су укључивали аутоматизовану услугу за питања везана за пандемију и платформу која је волонтере повезала са људима којима је била потребна практична помоћ.

Виртуелне учионице

У Естонији је 87 процената школа већ користило е-решења пре кризе. Естонски учитељи редовно унапређују своје знање о дигиталној настави и безбедности на интернету. Држава је поставила циљ да дигитализује све своје образовне материјале већ 2015. године. У Европи је заузела прво место на ПИСА тесту 2018. године, који мери образовна достигнућа тинејџера широм света, и тај успех делимично приписује својој дигиталној стратегији. Бежични приступ интернету доступан је скоро свуда у Естонији и готово увек је бесплатан. Упоредо са још седам нордијских земаља, Естонија је пружила бесплатне дигиталне образовне алате за подршку другим образовним системима током кризе COVIDА-19. На почетку затварања, школе су позајмиле рачунаре и таблет-рачунаре ученицима како би могли да приступе виртуелним учионицама од куће. Многе ИТ компаније и приватници такође су поклањали ученицима половне уређаје. То се у великој мери разликује од поступака многих других земаља света, које су успаничено покушавале да се пребаце на дигитално образовање пошто су школе и универзитети затворени. У Енглеској, студија је показала да четири од десет ученика нису били у редовном контакту са наставницима током карантина, што је изазвало страх да милиони деце заостају у учењу. У Сједињеним Државама је много деце у јавним школама такође заостајало у образовању. Такве „рупе“ у знању могле би да имају далекосежне друштвене и економске последице.

Дигитализација образовања спроведена је и на факултетима. Кад је цео свет доспео у карантин, Универзитет у Тартуу у Естонији прешао је на предавање на даљину одмах сутрадан, јер су сва дигитална технологија и материјали већ постојали.

Изградња поверења

Земље широм света похрлиле су да преузму ту дигиталну стратегију, али дигитални успех Естоније није се догодио преко ноћи. Он је резултат вишедеценијског улагања и експериментирања и представља много више од пуке технологије. Кључни састојак успеха је поверење. Естонци су поверили својој влади да изгради дигитални систем који ће им служити и који ће их заштитити. Један од стручњака и национални саветник за дигиталне технологије, подсећа на ране дане дигиталне трансформације земље у деведесетима, када је Естонија тек стекла независност. У то време, дигитализација није представљала само технолошки и економски напредак, већ и подухват стварања живе демократије. Кад су почели да стварају дигитално друштво 1995. године, циљ је био стварање друштва са више транспарентности, поверења и ефикасности. У том процесу, на сваком кораку, грађани су оцењивали вредност услуга и схватили су да су сигурне и ефикасне. То био кључни елемент који је осигурао широко прихватање свих интернетских услуга које пружа држава.

Приватност је заштићена многим законима и прописима. Држављани Естоније власници су својих личних података, укључујући и здравствене податке, и могу путем интернета проверити ко је приступио тим подацима. Јавни службеници не могу да прегледају или користе те податке без разумног оправдања. Грађани, такође, могу да блокирају приступ својим здравственим подацима. Јавно прикупљање података следи принцип „само једном“, што значи службеници сваки податак, рецимо промену адресе, могу да траже само једном. Остале јавне службе, затим, преузимају ту информацију из централног регистра, без поновног приступа особи. То је посебно корисно када су у питању финансијска давања, јер то значи да људи не морају више пута да испуњавају исте пријаве.

Дигитализација као покретач

Дигитализација никада није била сама себи циљ, већ алат који ће свим Естонцима омогућити једноставнији и удобнији живот. Држава је то успела да оствари увођењем закона којима се обезбеђује корист од дигитализације за све грађане, а све то је захтевало и постојану политичку вољу. У тренутној кризи поверење и далековидост су се исплатили. Успех Естоније често се представља као револуционарни дигитални пројекат. У ствари, говоримо о заједничкој визији, укључивању свих, правичности и поштовању права појединаца. Те вредности су у срцу друштвеног уговора Естоније и такође представљају основу сарадње приватног и јавног сектора. Оне ће опстати дуго после завршетка кризе и помоћи свима нама да изградимо снажнија друштва у будућности.