ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Како нас друштвене мреже гурају у Орвелову 1984.

Платформе друштвених мрежа манипулишу својим корисницима и искривљују наше схватање стварности, баш као што је Џорџ Орвел предвидео. Џорџ Орвел је у свом дистопијском роману 1984. створио Великог Брата, односно савршену метафору за данашње велике технолошке компаније. Орвелови телекрани, који не могу да се угасе, који снимају сваки разговор и надгледају сваки покрет човека, неодољиво подсећају на наше паметне телефоне. Баш као што телекрани аутоматски намећу програме својим гледаоцима, данашњи алгоритми друштвених медија одлучују шта ћемо видети и обликују наше виђење света. Орвелови ликови, под надзором Партије, покушавају да из свог ума избаце неке идеје, баш као што ми почињемо да надгледамо своје мисли и поступке који су под утицајем интернета.

Иако је та метафора корисна (посебно ако имамо на уму да Кина врло предано ради на претварању фикције у стварност), док сам поново овог лета читао роман, изненадио сам се како је Орвел успео да предвиди све наше односе са друштвеним мрежама. Орвел је својим концептом Два минута мржње, дневним ритуалом беса који је организовала Партија и Новоговором, намерно двосмисленим језиком који је створен да би ограничио способност људи да префињено комуницирају, открио како се људским мислима и осећањима и, коначно, поступцима може манипулисати. Динамика коју описује необично одражава начин на који друштвене мреже сада утичу на животе милијарди људи широм света.

Два минута мржње

У Орвелловом роману људи свакодневно прекидају своје активности и стоје испред својих телекрана да би изазивали непријатеље и славили Великог Брата. Непријатељи се редовно мењају, али ритуал, назван Два минута мржње, остаје исти: У року од тридесет секунди више се није било потребно претварати. Одвратна екстаза страха и осветољубља, жеља за убијањем, за мучењем, за разбијањем туђих лица маљевима, почела би да струји кроз целу групу као електрицитет, претварајући човека и против његове воље у лудака који се кези и вришти. Па ипак је тај бес био апстрактан, неусмерена емоција која се могла скренути с једног предмета на други као пламен ацетиленске лампе.

Овај опис звучи фантастично док не узмете у обзир шта се догађа на нашим друштвеним мрежама. Током скандала Гамергате 2014. године, жена и њена породица постали су мета масовне кампање узнемиравања која је укључивала објављивање њених личних фотографија и претње силовањем и смрћу. Околности су од тада једноставно постале још горе. Данас, лажни налози редовно промовишу бесне хештегове и подвале док не постану званични трендови и док их људи не прихвате, а у неким случајевима све док их не прихвате чак и главни медији. Повећава се број утицајних представника деснице и оних који шире теорије завере који пропагирају расистичке и сексистичке мимове својим следбеницима. И све то не само да је могуће, већ добија огромну подршку и платформи друштвених медија.

Поред тих пажљиво организованих кампања ширења мржње, свакодневно се повећава број случајева узнемиравања и малтретирања. Према извештају истраживачког центра Пеw, 59 процената америчких тинејџера доживело је малтретирање или узнемиравање на мрежи. Пред парламентарне изборе Британији у децембру 2019. године, истрага ББЦ-ја открила је на Твитеру пораст броја случајева узнемиравања и претњи смрћу упућених парламентарним кандидатима. Око 7 процената објава на тој друштвеној мрежи (односно, 334.000) које су кандидати примили категоризоване су као насилне.

Пре него што помислите да то никад не бисте урадили, размислите да ли сте икада учествовали у бесу на друштвеним мрежама да бисте се сутрадан пробудили и помислили „Како сам то могао да урадим?“ Да ли сте икада схватили да сте били приморани да реагујете иако вам нису биле познате све чињенице? Да ли сте икада објавили, лајковали или ретвитовали чланак са посебно експлозивним насловом, а да га заправо нисте прочитали? Ако јесте, учествовали сте у верзији Орвелових два минута мржње на друштвеној мрежи. Иако бих волео да можемо мало више да контролишемо своје нагоне на мрежи, Орвелов дистопијски роман подсетио ме је да је стварни проблем у томе што је негодовање које се шири као пошаст на друштвеним мрежама више од њихове случајне одлике. То је, у ствари, њихова суштина, то је оно што желе да произведу. Оне су као мегафон који пред вас непрекидно ставља садржај који је толико моћан, емотиван и екстреман да му је, како каже Орвел, „немогуће одолети“. И док се стално крећете по страницама, лако проналазите теме које код вас изазивају бес јер су се алгоритми друштвених мрежа Јутјуб, Твитер и Фејсбук за то побринули.
Партији у Орвеловом роману потпуно је небитно на шта су људи бесни, као што је то небитно и друштвеним мрежама данас. Важно је да су људи који су бесни дубоко уроњени у тај бес и да је њима је лакше манипулисати.

Новоговор

Исто толико застрашујуће је како у 1984., Партија користи Новоговор како би из језика избацила значење, и тако онемогућила људима да имају одређене мисли. Смањивање броја речи доступних људима спречава их да имају одговарајућа осећања и идеје и због тога теже обрађују и разумеју свет. Када језик изгуби своје значење („рат је мир, слобода је ропство, незнање је снага“), Партија контролише оно што се сматра стварношћу. Чињенице и независне мисли, заправо, више не постоје: До 2050. године – а вероватно и раније – Староговор ће се потпуно изгубити. Цела књижевност прошлости биће уништена. Чосер, Шекспир, Милтон, Бајрон – сви ће они постојати само у новоговорској верзији; не само измењени, него окренути у своју супротност. Чак ће се и књижевност Партије изменити. Чак и пароле. Како да се одржи парола као што је ’слобода је ропство’ кад неће постојати чак ни појам слободе? Цела клима мишљења ће бити другачија. Мишљења, у данашњем смислу те речи, у ствари неће ни бити. Бити идеолошки исправан значи не мислити – немати потребе да се мисли. Бити идеолошки исправан значи бити несвестан.

Наш језик постаје све скученији и једноставнији, а све због ограничења броја знакова у порукама на друштвеним медијима и употребе хештегова за истицање и промоцију допадљивих и лако разумљивих идеја, догађаја и трендова. На тим платформама нијансирано изражавање не представља предност. Друштвене мреже нам отежавају разумевање наше стварности чим дозволе било ком мишљењу да (без обзира на то колико је маргинално) добије карактер чињенице.

Једноставна решења

Орвелова књига се завршава тако што главни јунак Винстон, потпуно прихвата власт Партије, у потпуности учествује у ритуалних Два минута мржње и верује да је два плус два једнако пет. Не морамо да будемо Винстон, али, што је још важније, велике технолошке компаније не морају да се понашају као Партија. Оно што ме обесхрабрује је то што постоји неколико једноставних поступака који се већ дуго заговарају, а који би, ако не у потпуности решили проблем, бар би значајно помогли у томе.

Рецимо: Додати поруку упозорења. Друштвене мреже покушале су да елиминишу сваки случај код кога би могло да дође до трвења између корисника како би прошириле обим комуникације и ангажовања на својим платформама. Али шта би се десило кад би применили другачији приступ? Шта би се догодило ако би корисника који је хтео да објави нешто непримерено прекинула порука која би га, рецимо, питала: „Јесте ли сигурни?“ Инстаграм је 2019. применила нешто слично да би ограничила грубе реакције у комуникацији. Иако такав приступ неће спречити сваког да објави непримерени садржај, натераће многе од нас да застанемо и размислимо пре него што то учинимо.

Престати са приказивањем предложених објава или видео-записа само да би се корисници задржали на платформи прегледајући садржај чак и кад су видели све што су објавили људи које прате. Платформа Јутјуб је покренула својство АутоПлаy 2015. године, сервирајући својим гледаоцима низ непрекидних репродукција предложених видео-снимака. Та карактеристика се у великој мери сматра главним покретачем ширења екстремног садржаја. Друштвена мрежа Инстаграм, која је до сада одолевала, променила је своју политику у августу и почела да укључује предложене објаве у новости корисника.

Агресивно се борити за чињенице. Када неко напише да је „два плус два једнако пет“, потрудите се бар да престанете да ширите лаж, без обзира на то колико је то узбудљиво за ваше кориснике. Ово ће бити невероватно тешка и вероватно бескрајна битка. Грешака ће бити, али из њих се учи. Досадашњи напори били су сувише слабашни; улагања у огромне тимове и процесе провере чињеница морају драстично да се повећају. Стручњаци се и даље не слажу око тога да ли је постављање порука упозорења уз лажне информације ефикасно у ограничавању њиховог дељења. Неки су закључили да би то могло да одврати кориснике од дељења, док други нису видели да то има неке резултате. Ипак, вреди покушати. Неуморна идентификација и искључивање налога, страница и форума који промовишу мржњу. Студија о резултатима забране коју је 2015. године поставила платформа Реддит двема заједницама које су промовисале мржњу показала је да је „гашењем ових одјека мржње, Реддит натерала људе који су тим заједницама припадали да напусте локацију или драматично промене свој начин изражавања“. Другим речима, ниво мржње се значајно смањио, чак и када су исти корисници наставили да користе Реддит и придружили се другим форумима.

Сва та решења своде се на једноставну идеју: Пословање, истински окренуто човеку – оно коме је циљ да побољша човечанство – требало би да подржава добре стране својих корисника, уместо да користи њихове слабости. Иако наш данашњи свет можда личи на онај из Орвелове 1984., још увек имамо времена да напишемо другачији крај.

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • Изабрани стипендисти РАФ-а

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2020/2021. годину.  Додељено је 8 пуних и 12 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2020. године. 

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Брилијантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су брилијантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати колико је трајало такмичење тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је у свом пуном сјају оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.

  • Студенти РАФ-а настављају да нижу успехе на Електријади 2019

    Студенти Рачунарског факултета у Београду не престају да нижу успехе на Електријади 2019. У категорији : објектно оријентисано програмирање студенти Рачунарског факултета освојили су: Вукоман Стојановић у индивидуалном такмичењу треће место, а у екипном такмичењу четврто место освојили су Стефан Живковић, Милутин Милићевић и Алекса Милисављевић , пето место освојила је екипа коју чине : Вукоман Стојановић, Богдан Бакарец, Стефан Максовић . На индивидуалном такмичењу из математике треће место освојио је  Алекса Милисављевић. Ове године освојено је треће место из стоног тениса. Ово је прва РАФ-ова медаља из спорта, а освојили су је : Стефан Бургић, Милан Митић и Душан Ивковић. Честитамо свим студентима који су Рачунарски факултет окитили овако великим бројем значајних успеха.

  • Студенти Рачунарског факултета једини из Србије на информатичком такмичењу у Белорусији

    Студенти Рачунарског факултета у Београду били су једини учесници из Србије на међународном информатичком такмичењу BSUIR 2019, одржаном на Белоруском државном универзитету у Минску у  Белорусији. Тим под називом "Thanks to MDCS" кога чине студенти Рачунарског факултета у Београду: Алекса Плавшић, Алекса Милисављевић и Владимир Миленковић студент Cambridge универзитета, први пут су учествовали на овом такмичењу и постигли завидни резултат освојивши трећу награду у веома оштрој конкуренцији. На ово престижно такмичење које се одржава девети пут студенти Рачунарског факултета отишли су уз подршку Microsoft-а.

  • Студенти Рачунарског факултета заблистали на "ФОН Хакатону"

    Студенти Рачунарског факултета у Београду заблистали су на "ФОН Хакатону” одржаном  23. и 24. марта 2019. на Факултету  организационих наука у Београду. Тема овог шестог по реду ФОН “Хакатона” била је “Безбедност у великим градовима “. Након двадесет и четири часа колико су имали за реализацију својих софтверских решења на задату тему студенти Рачунарског факултета у Београду извојевали су апсолутну победу освојивши и прво и друго место.  У финалу је учествовало шест тимова, од тога чак три тима чинили су студенти Рачунарског факултета у Београду, а од та три тима, два су освојила прво и друго место. 

  • Друго место за РАФ-овце на хакатону у Атини

    Још један сјајан успех РАФ-оваца на интернационалном хакатону у Атини! Друго место на "Beyond hackathon-у" освојио је тим "Tenderly" који чине Андреј Бенчић, Богдан Хабић и Вукашин Вукоје, студенти Рачунарског факултета и Небојша Урошевић, студент Математичког факултета. Прво место на овом такмичењу заузео је "ExpendZen", тим студената из Грчке. Двадесет тимова учествовало је на овогодишњем такмичењу након процеса евалуације који је претходио завршној фази такмичења. Учествовали су тимови из Грчке, Бугарске, Уједињеног Краљевства, Уједињених Арапских Емирата (Дубаи) и Србије.