ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.

Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета. Екипа RAF Penguins, коју чине ова три сјајна програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа RAF Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој је место у самом светском програмерском врху.

Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. https://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Шта би се догодило ако би компанија „Гугл“ морала да прода свој веб-прегледач?

Ако компанија буде морала да прода Chrome под притиском антимонополске комисије, какве ће промене наступити?

Док се технолошки гигант суочава са све већим надзором антимонополске комисије у Сједињеним Државама, савезни и државни тужиоци, наводно, разматрају одвајање Chrome-а од компаније „Гугл“ да би се решили проблеми у области поштовања Закона о конкуренцији. Популарни прегледач, преко кога се обавља отприлике две трећине глобалног саобраћаја на мрежи, кључни је део компанијиних настојања да га учврсти на положају подразумеваног прегледача и ојача свој положај на тржишту дигиталног оглашавања. Међутим, продаја Chrome-а не би утицала само на пословање компаније, већ на све остало, од дигиталне приватности до обликовања тржишта дигиталног оглашавања, односно, истовремено на потрошаче и предузећа.

 

Стручњаци за безбедност података, онлајн маркетинг и технолошко пословање упозоравају да ће такви свеобухватни утицаји зависити од тога ко ће бити нови власник Chrome-а. Ако је купац супарнички технолошки гигант, као што је „Мајкрософт“ или „Оракле“, регулатори ће, у том случају, само пребацити монопол с једне компаније на другу.

Судбина колачића

Једна од најистакнутијих карактеристика Chrome-а – поред његове свеприсутности – јесте да је последњи главни прегледач који подразумевано не блокира колачиће треће стране. Колачићи представљају пакете информација које оглашивачи могу да користе за праћење корисника који се крећу мрежом и да их пажљиво циљају огласима на основу њиховог понашања. Највећи конкуренти Chrome-а, Сафари и Фирефоx, већ блокирају колачиће трећих страна (иако мањи конкуренти као што су Opera и Edge то још увек не чине). У јануару је Chrome најавио да ће следити пример својих конкурената и блокирати колачиће за праћење – али тек за две године. Компанија се одлучила за такав успорени процес вероватно због тога што се њено пословање у области оглашавања и даље ослања на колачиће, кажу стручњаци који се баве приватношћу на мрежи. Двогодишњи период за уклањање колачића обезбедио би осталим тимовима у компанији сасвим довољно времена да развију нове алате за циљано оглашавање.

Ако би дошло до продаје Chrome-а, нови власник би могао да донесе другачију одлуку о колачићима, у зависности од свог пословног модела. Сафари је могао раније да одустане од њих, јер огласи на мрежи нису један од основних извора прихода компаније „Епл“. Ипак, без обзира на то да ли ће прегледач доћи у посед конкурентне компаније, као што су „Оракле“ или „Мајкрософт“ или се издвоји као посебна компанија, нико не може да гарантује да ће се нови власник понашати према приватности много другачије од „Гугла“. 

Поремећај тржишта дигиталних огласа

Нови власник Chrome-а може да донесе стратешку одлуку да успостави Chrome као прегледач усмерен на заштиту приватности и убрза укидање колачића – или би могао да успостави пријатељски однос са дигиталним издавачима и настави да одржава колачиће у животу. Коначно, кажу стручњаци, не само да би укидање колачића нанело штету пословању компаније, већ би створило много веће проблеме независним оглашивачима и веб-локацијама које од њих зависе у смислу зараде. Према проценама саме компаније (документ је објављен у пдф формату), њена одлука да смањи колачиће довешће до тога да дигитални издавачи изгубе више од половине прихода од програмског оглашавања. Компанија процењује да ће тај губитак за веб-локације које објављују вести бити близу две трећине досадашњег прихода. Наравно, ту процену треба узети с резервом. Компанија је те податке изнела када је покушавала да оправда своју претходну одлуку да не блокира колачиће, а издавачи нису били сасвим сигурни колико је тај утицај заиста озбиљан. Ипак, нико не оспорава да би сигурно дошло до неке пометње.

Стручњаци истичу да компанија „Гугл“, с обзиром на то да поседује најпопуларнији веб-прегледач на свету, има могућност да искористи неке нове методе прегледања активности корисника, чак и ако колачићи трећих страна буду укинути. Конкуренти компаније на тржишту дигиталних огласа немају ту моћ. На пример, компанија може да тврди да укида све колачиће трећих страна да би заштитила приватност својих корисника, а, у ствари би, с обзиром на то да контролише Chrome, онемогућила свима осталима да приступе информацијама које колачићи пружају о томе како се корисници крећу по интернету. То би, истовремено, издавачима отежало да сами вреднују резултате које су постигли дигитални огласи због чега би морали још више да се ослањају на „Гугл“.

С друге стране, ако би се Chrome одвојио од активности оглашавања компаније, нови власник би могао да доноси одлуке о колачићима који би помогли конкурентним добављачима огласа и издавачима на мрежи – али све зависи од тога како би нова матична компанија планирала да уновчи прегледач.

Преправљање пословног плана компаније

Одвајање Chrome-а не би било тако лако како се чини, упозоравају стручњаци. Одвајање било ког дела компанијиног царства представљао би изазов за њен пословни модел у коме су све услуге бесплатне и финансирају се оглашавањем. Постоје и они који не верују да је то могуће, јер компанијини једини приходи у суштини долазе од оглашавања, које је везано за претраживач, а претраживач је везан за прегледач и прегледач је везан за Андроид. Блиске везе између „Гуглових“ производа, који сви заједно подстичу све већи број људи да користи њен претраживач, били су у средишту антимонополске тужбе коју су амерички тужиоци поднели против компаније. Постоји мишљење да би одвајање Chrome-а од „Гугла“ могло да ослаби компанијину доминацију у претраживању, због чега би оглашавање било јефтиније, што би значајно смањило њене приходе.

Да би надокнадила разлику у заради, компанија би могла да размотри, на пример, могућност да произвођачима паметних телефона наплати коришћење њеног Андроид оперативног система – што би представљало суштинску промену у компанијином приступу пословању. Компанија „Гугл“ никада није наплаћивала коришћење софтвера, јер је увек пружала бесплатне услуге које су плаћали оглашивачи. Такав модел су усвојили скоро сви технолошки гиганти, укључујући „Фејсбук“. Одвајање Chrome-а, другим речима, могло би да доведе у опасност један од омиљених пословних модела Силицијумске долине. Требало би осмисле праву тактику да би се некако одупрли нападу америчке владе.

  • Одржано онлајн финале такмичења RAF Challenge 2021

    Финале тринаестог информатичког такмичења за ученике средњих школа "RAF Challenge 2021" ове године је због измењених околности одржано онлајн путем платформе Zoom.Такмичење у организацији Друштва математичара Србије и Рачунарског факултета из Београда одржано је 20. марта 2021. године.       Ученици су се такмичили у три категорије, а послато је преко 100 радова из 26 средњих школа. У првој категорији задатак је био направити презентацију на тему "Виртуелна и аугментативна реалност", друга, где су ученици на тему "Иновативна примена софтвера за развој вештине" могли да направе видео игру или апликативни програм и задатак у трећој категорији био је направити видео и аудио материјал на тему "Мој свет кроз интернет". На финале такмичења позван је 31 средњошколац, а најбољи су освојили вредне награде.  

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • Изабрани стипендисти РАФ-а

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2020/2021. годину.  Додељено је 8 пуних и 12 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2020. године. 

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Бриљантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су бриљантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC, које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији, коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења, које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати, колико је трајало такмичење, тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије, такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је својим пуним сјајем, оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.

  • Студенти РАФ-а настављају да нижу успехе на Електријади 2019

    Студенти Рачунарског факултета у Београду не престају да нижу успехе на Електријади 2019. У категорији : објектно оријентисано програмирање студенти Рачунарског факултета освојили су: Вукоман Стојановић у индивидуалном такмичењу треће место, а у екипном такмичењу четврто место освојили су Стефан Живковић, Милутин Милићевић и Алекса Милисављевић , пето место освојила је екипа коју чине : Вукоман Стојановић, Богдан Бакарец, Стефан Максовић . На индивидуалном такмичењу из математике треће место освојио је  Алекса Милисављевић. Ове године освојено је треће место из стоног тениса. Ово је прва РАФ-ова медаља из спорта, а освојили су је : Стефан Бургић, Милан Митић и Душан Ивковић. Честитамо свим студентима који су Рачунарски факултет окитили овако великим бројем значајних успеха.