Информационе технологије

Алати засновани на рачунару

Информационе технологије имају корен у појашњењу два појма:информације као оплемењеног податка и технологије, коју објашњавамо као развој и примену алата, машина, матерјала и процеса који могу помоћи у решавању људских проблема. Интезивније помињање информационих технологија датира од средине прошлог века иако зачеци сежу знатно раније. Без информационих технологија је данас тешко замислити свакодневни живот изузимајући неке руралне и ненасељене области. Чак и када се човек у таквом окружењу, којим случајем нађе, врло брзо изрази потребу за коришћењем неког достигнућа информационих технологија. Крајем прошлог века информационе технологије постају и званично научна дисциплина, јер друштво прелази из индустријског у информатичко доба. Човекова тежња да управља свим и свачим што га окружује је еволуирала и довела друштво у доба где информационе технологије доминирају, а проблеми рационализације у индустрији се решавају управо алатима заснованим на рачунарима. Након почетка овог миленијума наступио је трећи стадијум глобализације. По теоретичару Томасу Фридману глобална платформа заснована на wеб-у настала је управо на темељима информационих технологија. Усмереност у економији више није на компаније већ на групе и појединце који користе глобалну такмичарску арену. Од пре двадесетак година компаније трпе притиске тржишта, друштва кроз политику и законе, али и притиске растућих информационих технологија. Захтеви приступачности информацијама расту. Технолошке иновације и застарелост се све чешће смењују, па су компаније принуђене да се окрећу бољем и интелигентном управљању подацима кроз усредсређеност на купце и услуге, електронску трговину, те склапање пословних алијанси, што је све у основи скопчано са коришћењем информационих технологија.

Информационе технологије у развијеном свету

Развијене државе попут оних из Северне Америка Западне Европе и Аустралије постављају неку врсту стандарда у коришћењу информационих технологија у свим областима живљења и деловања. Свет је постао подељен на оне који информационе технологије поседују и оне који их немају. Ова дигитални подела с друге стране оставља Јужну Америку, Африку и неке земље Блиског и Средњег истока. Свест око неминоновности употребе информационих технологија расте и са једне и са друге стране дигиталног јаза. Информационе технологије су запоселе све области, почев од војне индустрије, која је најчешће иницијатор и спонзор проналазака и иновација, па преко медицине, економије, образовања и туризма до забаве. Роботизација у индустрији уз коришћење информационих технологија је добила нови замах у односу на педесете године прошлог века када је започињала прва примена робота. У богатом свету расте друштвена одговорност према хендикепиранима, користе се информационе технологије у борби против свих видова криминала. У саобраћају се примењују електронске мапе, ГПР системи и електронски сензори. Све се више форсира такозвани рад од куће са прекомпоновањем радног времена и радне локације.

Неразвијене земље и информационе технологије

У неразвијеним земљама свест око нужности коришћења информационих технологија расте и доводи до прескакања појединих степеница на лествици напретка и развоја. Али то се дешава само у неким областима живота. Сиромаштво је скопчано са многим друштвени и политичким појавама, а информационе технологије би требало да донекле ублаже јаз, бар када је у питању образовање и комуникација. Међутим, многе гране привреде су запостављене јер не могу да иду у корак са развијеним светом. Државе и становништва су осуђени на куповину често застарелих технологија. Међу њима су и информационе технологије. Ово се одражава и на неискоришћеност потенцијала младе популације. Довољно је да споменемо да читава Африка са 800 милиона становника има мање интернет конекције од Луксембурга са 400 хиљада становника. Таква несразмера у могућностима приступа и коришћења информационих технологија глобално гледано држи овај део света у једној врсти ропства и експлоатације.

Информационе технологије у Србији

Када разматрамо стање у нашој земљи, можемо рећи да је примена информационих технологија у порасту. Иако не можемо да се похвалимо најмодернијом инфраструктуром, потенцијали су велики и знатан број младих схвата да једино образовањем и едукацијом у области информационих технологија могу да обезбеде и задрже посао. Здравство, државна управа и финансијске организације попут банака, предњаче у области примене информационих технологија.

Информационе технологије на Рачунарско факултету

На Рачунарском факултету Београд се информационе технологије изучавају у склопу истоименог студијског програма, техничко технолошког поља, а на основним струковним студијама. Знања која се стичу кроз трогодишње школовање, као што су конфигурација и инсталација рачунарских мрежа, безбедност података, пројектовање и израда апликација, одржавање серверских и клијентских оперативних система, само су део опуса који су планом студија предвиђени на овом студијском програму. Студенти након завршетка школовања на студијском програму „Информационе технологије“ стичу звање струковног инжењера електротехнике и рачунарства и спремни су да се упусте у било коју проблематику везану за информационе технологије.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079