ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА 30.06.2020.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЈУЛИ 2020.

Пријемни испит из информатике за струковне студије биће одржан 14.7.2020. у 10h.

ИЗАБРАНИ СТИПЕНДИСТИ РАФ-А

Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама. Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2020/2021. годину. Додељено је 8 пуних и 12 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2020. године.

КОНТАКТ

Од 18. маја секретаријат почиње да ради у просторијама Факултета од 9 до 17 часова (улаз Трг републике 5, V спрат), а комуникација је могућа и преко мејла sekretarijat@raf.rs.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Технолошки гиганти прате сваки наш потез на мрежи. Да ли је то кршење људских права?

„Фејсбук“ тврди да је прикупљање података својствено начину на који функционише интернет. Интернет није морао бити овакав. Ево једног типичног искуства у дигиталном добу: крећете се по објавама на Фејсбуку или читате чланак на мрежи и изненада вам се сервира реклама толико уско усмерена на пролазно интересовање, тајну жељу или неоткривено здравствено стање да ћете се окренути преко рамена и стрести се питајући се: „Како су знали?“ Док је већина нас научила да се ослободи непријатног осећаја због тих језивих сусрета са рекламама, нови извештај организације Амнести интернешенел ове недеље истиче да морамо престати да прихватамо стање у коме се налазимо и да почнемо да га схватамо онаквим какво заиста јесте: кршење наших људских права „у невиђеном обиму“ које непрестано чине две америчке компаније, „Фејсбук“ и „Гугл“.

„Приступ интернету је пресудан за остваривање људских права у савременом свету, а то укључује алате и услуге које пружају „Фејсбук“ и „Гугл““, објаснио је аутор извештаја, Џо Вестби, у телефонском интервјуу. „Људи широм света ослањају се на те платформе како би се слободно изразили, приступили информацијама на мрежи и укључили се у друштво.“ „Ипак то је, на неки начин, прави проблем“, додао је. „Да бисте остварили своја права путем приступа интернету, доминација компанија над глобалним јавним „тргом“ значи да сте приморани да се пријавите на систем који је предодређен за злоупотребу права. То је лажан избор и фаустовско преговарање.“ Примарно људско право које две компаније угрожавају је, наравно, право на приватност, али Вестби такође тврди да уништавање приватности има „домино ефекат“ који угрожава друга права, укључујући слободу изражавања, слободу мишљења и слободу од дискриминације.

Оптуживање „Фејсбука“ и „Гугла“ да „омогућавају повреду људских права на нивоу становништва“ за Амнести интернешенел представља тачку преокрета. Група је дуго била савезник са компанијама из Силицијумске долине како би се одупрла владином надзору; сад тврди да је корпоративни надзор који представља суштину пословних модела компанија „Фејсбук“ и „Гугл“ сада једнака или још већа претња људским правима. „Фејсбук“ и „Гугл“, такође, погоршавају опасност од владиног надзора, наводи се у извештају, тако што у првом реду прикупљају огромну количину личних података. Подаци које компаније поседују привлачни су златни рудници за владе. Овог месеца смо сазнали за заверу Саудијске Арабије која је покушала да ангажује запослене у „Твитеру“ да би приступили приватним подацима хиљада корисника друштвене мреже Твитер, укључујући најистакнутије критичаре владе.
Замислите сада колико тиранина, диктатора и предузимљивих обавештајних агенција имају исту идеју, али циљају „Фејсбук“ и „Гугл“ и њихове астрономски опсежније и интензивније записе о милионима својих корисника.

Реагујући на извештај, компанија „Фејсбук“ је у свом одговору на десет страница написала и добро познату опаску коју је и раније користила да би оправдала и одбранила навику прегледања наше историје претраживања: „То је део основне функције интернета.“ То је користан и моћан изговор за компанију, поготово када мало ко од нас разуме шта су веб колачиц́и и пиксели и локатори и како функционишу. Ипак, не треба заборавити да је то само изговор и да то није основна функција интернета. Мрежа коју сада имамо – изразито персонализована која прати сваки покрет миша – само је једна верзија мреже од многих верзија које су се могле остварити.

„То није својствено интернету“, рекао је Вестби о свеобухватном надзору који су изградили „Фејсбук“ и „Гугл“. „То су конкретни избори које су компаније направиле и пословне одлуке које су донеле, јер су биле профитабилне. Морамо да оспоримо идеју да је неопходно. То није битно за технологију; то је од суштинског значаја за пословни модел.“